Ministarstvo finansija saopštilo da će sredstva biti isplaćena krajem septembra ili početkom oktobra

Vlada Srbije predstavila je novi paket mera finansijske pomoći namenjen penzionerima i drugim ranjivim grupama, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Prema navodima, ukupna vrednost paketa iznosi oko 600 miliona evra (oko 70,2 milijarde dinara) i obuhvata skoro tri miliona građana širom Srbije. Isplata novčanih sredstava planirana je krajem septembra ili početkom oktobra, odnosno u roku od 90 dana od najave mera. Najveći deo sredstava, ukupno 377,2 miliona evra, biće izdvojen za 1.663.000 penzionera.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, pomoć je podeljena u tri kategorije, u zavisnosti od visine primanja penzionera. Više od 459.000 penzionera sa najnižim primanjima svrstano je u prvu kategoriju i njima će biti isplaćena jednokratna novčana pomoć. Ministar Mali je istakao da je cilj ovih mera da se pomogne građanima pred jesenju i zimsku sezonu, kada su troškovi života najviši, kao i da je ovim potezom pokazana briga za najstarije sugrađane i građane sa nižim prihodima.

“Ideja nam je da pomognemo građanima pred jesen i zimu, kada troškovi rastu. Još jednom smo pokazali pravu brigu prema ljudima i ispunjavamo obećanje da ćemo naći način, prostor i novac da pomognemo onima koji imaju niža primanja”, naglasio je ministar finansija. On je dodao da se paketom mera penzionerima pokazuje zahvalnost za podršku ekonomskim reformama, s obzirom na to da su plate u prethodnim godinama rasle brže od penzija.

Zvaničnici su naveli da će precizni iznosi pomoći po kategorijama, kao i kriterijumi za ostvarivanje drastičnih popusta na račune, biti objavljeni u narednim danima. Ministarstvo finansija nastavlja praćenje realizacije ove mere.

“Isplata pomoći biće organizovana u isto vreme za sve korisnike, kako bi se obezbedila pravednost i efikasnost”, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Prema podacima univerziteta, najviše slobodnih mesta ostalo je na Poljoprivrednom i Filološkom fakultetu

Prvi krug upisa na fakultete Univerziteta u Beogradu je završen, a prema zvaničnim podacima, na 15 fakulteta još uvek ima slobodnih mesta za brucoše. Veliko interesovanje zabeleženo je na Fakultetu organizacionih nauka, Arhitektonskom, Ekonomskom i Elektrotehničkom fakultetu, gde je broj prijavljenih kandidata premašio kvote.

Najveći broj nepopunjenih mesta ostao je na Poljoprivrednom fakultetu, gde se na 790 odobrenih mesta prijavilo 257 kandidata. Na Filološkom fakultetu prijavilo se 771 kandidat na ukupno 1.393 mesta, a slobodnih mesta ima i na budžetu. Šumarski fakultet je upisao 128 kandidata na 300 mesta, dok je na Geografskom fakultetu ostalo nepopunjeno 141 mesto. Tehnički fakultet u Boru evidentirao je 57 prijavljenih na 240 raspoloživih mesta, dok je na Fizičkom fakultetu 60 kandidata konkurisalo za 155 mesta.

Slobodnih mesta ima i na Matematičkom, Pravnom, Pravoslavnom bogoslovskom, Rudarsko-geološkom, Tehnološko-metalurškom, Fakultetu bezbednosti, Fakultetu za obrazovanje učitelja i nastavnika, Fakultetu za fizičku hemiju i Hemijskom fakultetu.

S druge strane, na Fakultetu organizacionih nauka za 1.100 mesta prijavilo se 1.767 kandidata, dok je na Ekonomskom fakultetu zabeleženo 1.924 prijava na 1.320 mesta. Fakultet političkih nauka imao je 891 prijavu na 500 mesta, a Arhitektonski fakultet 647 kandidata na 304 mesta. Medicinski i Mašinski fakultet takođe su premašili planirane kvote.

Kandidati koji nisu uspeli da se upišu u prvom krugu ili nisu konkurisali treba da prate obaveštenja na sajtovima fakulteta, gde će biti objavljene informacije o drugom upisnom roku i proceduri za popunjavanje preostalih slobodnih mesta.

Meštani prijavili neuobičajeno visoke vrednosti na javnom displeju, meteorolozi upozoravaju na moguće odstupanje

Na uličnom termometru u mestu Žabalj zabeležena je temperatura od 49 stepeni Celzijusa, što je izazvalo pažnju i zabrinutost građana, dok su zvanične meteorološke stanice prijavljivale daleko niže vrednosti, oko 38 stepeni. Događaj je zabeležen tokom aktuelnog tropskog talasa koji je zahvatio Srbiju. Prema dostupnim podacima, fotografija javnog displeja sa ovom temperaturom pojavila se na društvenim mrežama i veoma brzo izazvala reakcije javnosti.

Stručnjaci ističu da ovakve brojke treba tumačiti sa rezervom, jer su javni termometri često direktno izloženi sunčevom zračenju. Metalno kućište displeja može se izuzetno zagrejati, što dovodi do toga da uređaji ne mere realnu temperaturu vazduha u hladu, već temperaturu usijanog metala i asfalta u neposrednoj blizini. “Važno je da građani imaju u vidu da ovakvi rezultati nisu pouzdan indikator stvarnih meteoroloških uslova”, navode stručna lica.

Meteorolozi podsećaju da se zvanične temperature uvek mere u hladu, na standardizovanim lokacijama, kako bi se izbegla odstupanja izazvana spoljnim faktorima. Iako je subjektivni osećaj na asfaltu tokom vrućih dana veoma intenzivan, građanima se savetuje da prate zvanična meteorološka saopštenja i da preduzmu preporučene mere zaštite od vrućine.