Padavine dolaze sa zapada, a prema prognozi RHMZ očekuju se pljuskovi sa grmljavinom i moguća pojava grada.

Kišni oblaci prekrivaju Srbiju i donose sa sobom promene vremena koje će tokom popodneva i večeri najviše osetiti stanovnici zapadnih i centralnih krajeva, uključujući i Beograd. Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje se prolazno naoblačenje sa zapada, uz mogućnost grmljavinskih pljuskova i lokalnih nepogoda. Sudeći po radarskim slikama, padavine su već počele da ulaze u zemlju, a nevreme će se širiti iz sata u sat.

Kako se nevreme širi po Srbiji

U ovim trenucima, kišni oblaci dolaze iz pravca Bosne i Hercegovine i prvo pogađaju Zapadnu Srbiju, sa akcentom na područje Loznice. Tu se očekuju prvi pljuskovi, a tokom naredna dva do tri sata nevreme će zahvatiti i ostale delove zemlje. Meteorolog Marko Čubrilo najavljuje promenljivo oblačno vreme, ponegde sa kišom ili grmljavinskim pljuskovima. On upozorava i na mogućnost pojave grada, kao i na jak severozapadni vetar u zoni pljuskova. Najviša dnevna temperatura biće od 22 stepena na zapadu do čak 37 stepeni na istoku i jugu regiona. S druge strane, jugoistočni i istočni krajevi uglavnom će ostati suvi tokom dana.

Uticaj na Beograd i ostatak zemlje

Kako pokazuju radarski snimci, oko 15 časova kišni oblak ulazi u Srbiju sa zapada. Do 18 časova, nevreme se širi preko centralne Srbije, prelazi u Vojvodinu i nastavlja ka istoku. Pljuskovi će zahvatiti i Deliblatsku peščaru, gde bi kiša mogla pomoći u suzbijanju požara koji danima traju. U ovom periodu, čitav Beograd biće pod uticajem pljuskova, a kišni talas će ostati nad gradom i tokom večernjih sati. Dok se nevreme seli ka istoku zemlje, stanovnici Beograda mogu da očekuju pojačane padavine i grmljavinu.

Šta prognozira RHMZ za naredne sate

Prolazno naoblačenje donosiće osveženje i grmljavinske pljuskove tokom cele noći u pojedinim krajevima Srbije. Padavine će se zadržati do ranih jutarnjih sati, oko 4 sata ujutru, kada se očekuje prestanak kiše. Stručnjaci iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda savetuju građanima da prate najnovije prognoze i budu spremni na kratkotrajne, ali intenzivne pljuskove i moguće nepogode. Zbog toga je preporučljivo izbegavati boravak na otvorenom tokom najintenzivnijih padavina i pratiti razvoj situacije.

Na kraju, iako se nevreme širi sa zapada prema istoku, temperature će ostati visoke na istoku i jugu, dok će zapad i centralni delovi zemlje osetiti osveženje. U međuvremenu, lokalne nepogode i moguća pojava grada ostaju glavni rizici u narednim satima. Pored toga, očekuje se da padavine donesu olakšanje područjima pogođenim dugotrajnim požarima.

U četiri najveća toplotna talasa ovog leta zabeležen je značajan porast broja preminulih, a stručnjaci očekuju još veće brojke.

Tokom ovog leta, ekstremne vrućine u Evropi izazvale su više od 35.000 smrtnih slučajeva u odnosu na očekivani prosek. Podaci pokazuju da su četiri uzastopna toplotna talasa pogodila zapadnu polovinu kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da bi konačni broj preminulih mogao biti još veći, jer nisu svi podaci još dostupni. U Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, prema zvaničnim izveštajima, registrovano je najmanje 25.000 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama. Nemačka je zabeležila istorijski maksimum, sa 14.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 6. aprila do 9. avgusta, dok su u Španiji tokom istog perioda preminule skoro 5.000 osobe.

Ekstremne vrućine u Evropi i njihov uticaj

Toplotni talasi su od maja zahvatili zapadnu Evropu, obarajući temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica. U Francuskoj je izmerena najviša prosečna dnevna temperatura, dok je u Nemačkoj rekord iz 2018. godine premašen, pošto je samo u nedelji od 22. do 28. juna zabeleženo 9.600 smrtnih slučajeva. U Španiji je temperatura danima prelazila 42 stepena Celzijusa, što je doprinelo povećanom broju preminulih.

Naučnici, međutim, upozoravaju da ovakvi ekstremni događaji postaju sve češći i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja prouzrokovanog ljudskim delovanjem. Pored toga, podaci za avgust još uvek nisu kompletirani, pa se očekuje da će ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotnim talasima biti još veći.

Broj preminulih i nacionalni podaci

Prema zvaničnim izveštajima, Nemačka prednjači sa najvećim brojem smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama, dok su Francuska i Španija takođe zabeležile značajan rast u odnosu na prethodne godine. U Španiji je, prema Institutu za zdravlje Karlos III, broj preminulih od maja gotovo 5.000, čime je oboren rekord iz 2022. godine.

Stručnjaci ističu da su ovakvi podaci zabrinjavajući i da predstavljaju jasan znak da klimatske promene utiču na zdravlje stanovništva širom Evrope. Takođe, naglašavaju važnost stalnog praćenja i ažuriranja podataka kako bi se pravovremeno odgovorilo na ovakve krize.

Kontekst i očekivanja za naredni period

Iako je broj od 35.000 smrtnih slučajeva šokantan, stručnjaci napominju da je reč o preliminarnim podacima koji obuhvataju samo deo kontinenta i da bi konačne brojke, naročito nakon objavljivanja podataka za avgust, mogle biti još veće. Kao rezultat toga, u mnogim evropskim zemljama sve više se govori o potrebi za prilagođavanjem infrastrukture i zdravstvenih sistema uslovima koje nameću klimatske promene.

Kao što pokazuju podaci o ekstremnim vrućinama u Evropi, klimatske promene ostavljaju ozbiljne posledice na javno zdravlje, zbog čega se očekuju nove mere i preporuke stručnjaka u budućnosti.

Pripadnici Vojske Srbije angažovani su u Valjevu, Sjenici i drugim mestima radi pomoći stanovništvu tokom nestašica vode.

Zbog dugotrajne suše koja je dovela do nestašica vode, Vojska Srbije je ovih dana angažovana na vodosnabdevanju stanovništva na teritoriji Valjeva i Sjenice, prema saopštenju nadležnih organa. Ova akcija se sprovodi na molbu lokalnih samouprava, a cilj je pružanje konkretne pomoći domaćinstvima i poljoprivrednicima koji se suočavaju sa otežanim pristupom vodi.

Kako Vojska Srbije pomaže u vodosnabdevanju

Pripadnici Vojske Srbije koriste autocisterne za vodu kako bi dopunili bunare i rezervoare koje građani upotrebljavaju za svakodnevne potrebe i za napajanje stoke. Akcija se sprovodi u sjeničkim selima Dolinje, Dunišiće, Trebine i Ursule, kao i u selu Babina Luka u blizini Valjeva. Takođe, vojska je periodično angažovana i u selima Donji Starac i Novo Selo na području opštine Bujanovac, u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca i u Ramu kod Velikog Gradišta.

Osim toga, tokom izvođenja ovih zadataka, vojska koristi inženjerijske i terenske kapacitete kako bi osigurala efikasno i bezbedno pružanje pomoći. Zbog toga su i meštani navedenih sela u mogućnosti da obezbede vodu za osnovne potrebe, što je od izuzetnog značaja u periodima produžene suše.

Dodatne aktivnosti Vojske Srbije tokom vanrednih situacija

Uporedo sa vodosnabdevanjem, Vojska Srbije je uključena i u druge aktivnosti od značaja za građane. Sa vatrogasnim vozilima, inžinjerijskim mašinama i terenskim vozilima, vojnici učestvuju u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Istovremeno, vojnici i starešine pontonirske specijalnosti vode računa o bezbednosti i održavanju pontonskih mostova preko Velike Morave kod Svilajnca i preko Dunava, od Zemunskog keja do Velikog ratnog ostrva.

Aktivni su i vojni medicinski timovi koji, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, realizuju akciju „Vojni lekar na selu“. Ova inicijativa je posebno važna u mestima gde je građanima otežan pristup zdravstvenoj zaštiti zbog udaljenosti ili otežanih saobraćajnih veza.

Značaj angažovanja Vojske Srbije u vanrednim okolnostima

Realizacijom ovih zadataka, Vojska Srbije potvrđuje svoju ulogu u službi građana, ne samo kada je reč o odbrani zemlje, već i u svakodnevnim izazovima koje donose vremenske nepogode i vanredne situacije. Osim toga, vojska ističe da je spremna da, u skladu sa raspoloživim kapacitetima, pruži pomoć gde god i kada god je to najpotrebnije.

Na kraju, angažovanje Vojske Srbije u vodosnabdevanju i drugim akcijama pokazuje koliko je njena podrška ključna za funkcionisanje zajednice u kriznim situacijama. Takođe, ovakve aktivnosti služe kao podsetnik na značaj saradnje između državnih institucija i lokalnih zajednica u savladavanju posledica suše i drugih vanrednih okolnosti.