Stručnjaci za divlje životinje savetuju doslednost i čiste hranilice kao ključ za povratak ovih ptica

Kolibriji, poznati po izuzetnoj memoriji i maloj težini, iz godine u godinu pamte omiljena mesta za hranjenje i redovno se vraćaju na proverene izvore hrane. Prema navodima stručnjaka za divlje životinje, doslednost i pravilna briga o hranilicama presudni su za privlačenje ovih minijaturnih ptica u dvorište.

Jedan od glavnih saveta je redovno čišćenje i dopunjavanje hranilica, naročito tokom leta, jer pokvaren nektar brzo odbija kolibrije. Hranilice treba postaviti u delimičnu senku, blizu žbunja ili drveća, ali dovoljno visoko da budu zaštićene od mačaka i drugih predatora. Takođe, preporučuje se izbegavanje postavljanja hranilica blizu onih namenjenih drugim pticama, jer su kolibriji izrazito teritorijalni.

Više hranilica raspoređenih kroz dvorište smanjuje konkurenciju i omogućava većem broju kolibrija da se hrane. Pored hranilica, sadnja biljaka bogatih nektarom, kao što su žalfija, divlja nana, kardinalov cvet, penstemon, orlovi nokti, tekoma i hortenzije, privlači ove ptice tokom cele sezone. Jarke boje, posebno crvena i narandžasta, dodatno privlače kolibrije, pa je preporučljivo okružiti hranilice šarenim cvećem, ali izbegavati veštačke boje u nektaru zbog mogućih štetnosti.

Kada su hranilice čiste, nektar svež i dvorište bogato cvećem, kolibriji će koristiti svoju izuzetnu memoriju i redovno se vraćati, a moguće je da privuku i druge ptice iz svoje vrste. Stručnjaci podsećaju da je ključ uspeha u pažljivoj brizi i doslednosti, što dvorište može pretvoriti u stalno utočište ovih ptica.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na promenljivo vreme, lokalne pljuskove i osveženje, otopljenje očekuje se od petka

U Srbiji se sredinom nedelje očekuje prolazak kratkotrajnog hladnog fronta, uz promenljivo vreme sa povremenim padavinama, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Najizraženiji pljuskovi prognoziraju se za brdsko-planinske predele jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije, dok će u ostalim delovima biti pretežno suvo.

Kako je navedeno, danas se očekuje malo do umereno oblačno vreme sa sunčanim intervalima, dok su lokalni pljuskovi sa grmljavinom mogući pre svega u brdsko-planinskim predelima. Vetar će biti slab do umeren, povremeno jak na istoku, a temperature će se kretati od 12 do 20 stepeni ujutru, odnosno od 28 do 32 stepena tokom dana.

U sredu se očekuje prolazno naoblačenje koje može doneti kratkotrajnu kišu i pljuskove, uz ređu pojavu grmljavine. U četvrtak i petak prognozira se pretežno sunčano vreme, dok se za vikend i početkom sledeće nedelje očekuje promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, uz mogućnost lokalnih pljuskova u brdsko-planinskim predelima. Maksimalne temperature biće u granicama proseka i kretale bi se od 27 do 33 stepena Celzijusa.

Meteorolog Marko Čubrilo naveo je da se danas na jugoistoku regiona očekuju pljuskovi, dok će u ostalim krajevima biti suvo. Do srede se prognoziraju dnevni maksimumi od 24 do 29 stepeni, dok bi u sredu temperature ponegde mogle dostići i 32, a u zaleđu Jadrana i 34 stepena. U četvrtak se, usled prolaska oslabljenog hladnog fronta, očekuje novo osveženje sa temperaturama od 22 do 27 stepeni.

Od petka do polovine jula prognozira se pretežno suvo vreme, uz povremene lokalne pljuskove do 12. jula. Postepeni porast temperatura očekuje se oko 15. jula, kada bi dnevni maksimumi mogli iznositi od 27 do 34, a u zaleđu Jadrana i do 38 stepeni Celzijusa. Oko 17. jula modeli ukazuju na mogućnost novog pogoršanja i osveženja.

Građani širom Srbije obeležavaju Ivanjdan, praznik sa bogatom tradicijom i posebnim običajima

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije danas obeležavaju Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, koji se svake godine slavi 7. jula. Ovaj praznik prate brojni običaji, za koje se veruje da donose zaštitu i blagostanje porodici, prema narodnom verovanju.

Jedan od najvažnijih običaja je rano ustajanje, kako bi se, prema predanju, tokom cele godine na vreme stizalo do svih obaveza. Takođe, deo tradicije čini i simbolično kupanje u reci ili izvoru, jer se veruje da voda na Ivanjdan ima posebnu moć pročišćenja tela i duše. Nakon toga, često se pije čaj od kantariona, lekovite biljke poznate i kao trava Svetog Jovana, što je, prema verovanju, način da se obezbedi zdravlje tokom cele godine.

Na Ivanjdan je običaj ići u crkvu, paliti sveće i moliti se za zdravlje i napredak porodice. Poseban značaj ima pletenje venčića od lekovitog bilja, sa naglaskom na kantarion. Venčić se potom postavlja ispred kuće, gde ostaje narednih godinu dana, a stari venac se spaljuje ili pušta niz reku. Ovaj običaj, prema narodnom predanju, ima ulogu zaštite domaćinstva od zlih sila i bolesti.

Ivandanski venčići prave se i od drugih biljaka, poput vratića, bosiljka, ruzmarina, hajdučke trave i pelina, dok devojke koje žele udaju u venac dodaju crvenu ružu. U pojedinim krajevima Srbije, devojke i dalje pletu vence i pevaju tradicionalne pesme na ovaj praznik.

Prema narodnom verovanju, svi običaji na Ivanjdan imaju za cilj čuvanje doma i ukućana, a lekovite biljke ubrane na ovaj dan smatraju se posebno delotvornim.