Nadležni apeluju na vozače da koriste alternativne prelaze i planiraju putovanja zbog promenjenih pravila

Početak letnje turističke sezone 1. juna doneo je velike gužve na graničnom prelazu Evzoni između Severne Makedonije i Grčke, saopšteno je iz relevantnih turističkih i saobraćajnih udruženja. Tokom vikenda, putnici su u kolonama čekali satima, a u jednom trenutku na granici se nalazilo oko 70 turističkih autobusa.

Prema rečima Aleksandra Seničića iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, gužve su pojačane zbog verskog praznika i povećanog broja putnika, ali i zbog tehničkih problema sa operativnim sistemom na prelazu, uzrokovanih nestankom struje. “Loša reakcija na samoj granici dovela je do toga da smo imali samo jednu kolonu za autobuse i dve kolone za ulazak automobila,” naveo je Seničić. Situacija se narednih dana poboljšala, a čekanje za turističke autobuse svedeno je na jedan do jedan i po sat.

Kako je saopšteno, Grčka tokom letnje sezone privremeno isključuje sistem za evidenciju ulazaka i izlazaka iz Šengen zone u trenucima velikih gužvi, kako bi se ubrzao protok putnika. Saša Zdravković iz Agencije za bezbednost saobraćaja upozorava da duga čekanja povećavaju nervozu i smanjuju koncentraciju kod vozača, što povećava rizik od saobraćajnih nezgoda. “Kada prođu granicu, mnogi umesto da naprave pauzu žele što pre da stignu na odredište i onda dodaju gas,” ističe Zdravković.

Seničić savetuje vozačima da koriste alternativne prelaze, kao što su Dojran i Medžitlija, gde su gužve znatno manje. Takođe, preporučuje da se putovanja planiraju van najprometnijih termina, između šest i 15 časova, kada su gužve najizraženije.

Zdravković podseća da je pre putovanja važno proveriti tehničku ispravnost vozila, planirati rutu i koristiti aplikacije za praćenje vremena čekanja na granici. Vozačima se savetuje da prave pauze na svaka dva sata, unose dovoljno tečnosti i vode računa o zdravstvenim potrebama. Za prelazak granice sa Severnom Makedonijom potreban je zeleni karton i pasoš koji važi najmanje tri meseca duže od datuma putovanja.

Nadležni apeluju na sve putnike da putuju odgovorno, prate zvanična uputstva i izbegavaju korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, jer to višestruko povećava rizik od nezgode.

Svetinja se nakon 17 dana vraća u manastir Vatoped, ispraćaj uz najviše crkvene i državne počasti

Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvažnijih pravoslavnih relikvija, svečano je danas ispraćen iz Hrama Svetog Save u Beogradu, nakon što mu se u prethodnih 17 dana poklonilo oko 800.000 vernika, saopšteno je iz Srpske pravoslavne crkve. Relikvija, koja je u Srbiji boravila od 20. maja, vraća se u manastir Vatoped na Svetoj Gori.

Liturgiju povodom ispraćaja u Hramu Svetog Save predvodio je patrijarh Porfirije, dok su u ceremoniji učestvovali i predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, folklorna društva, horovi i bogoslovi. Prema navodima iz SPC, pojas je u skladu sa tradicijom bio izložen kako bi vernici mogli da prođu ispod svetinje i pomole se za blagoslov.

Pripreme za ispraćaj blagoslovio je patrijarh Porfirije, uz saglasnost arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped, koji je relikviju dopratio u Beograd. Pojas će iz Beograda avionom biti prebačen do Soluna, a zatim brodom na Svetu Goru.

Boravak pojasa u Srbiji bio je produžavan usled velikog interesovanja vernika, po odluci patrijarha Porfirija. Redovi ispred Hrama Svetog Save bili su svakodnevno dugi, a pojedini vernici su čekali i po 13 ili 14 sati kako bi se poklonili svetinji.

“U skladu sa viševekovnom tradicijom i praksom u pravoslavnim crkvama, časni pojas Presvete Bogorodice bio je postavljen tako da su svi poklonici mogli da laganim hodom prođu ispod svetinje i dobiju blagoslov, prinoseći molitve za sebe i svoje bližnje”, rekao je protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog.

Srpska pravoslavna crkva pozvala je sve vernike da isprate časni pojas i zahvale Presvetoj Bogorodici, ističući da je za vreme boravka relikvije pod svodove hrama došlo više od 800.000 ljudi.

Pravoslavni vernici širom Srbije danas slave svetitelja, a ritual sa venčićem posebno značajan za neudate devojke

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Simeonu Divnogorcu, poznatom po podvižničkom životu, molitvi i narodnim običajima vezanim za blagostanje doma. Simeon Divnogorac rođen je u Antiohiji 522. godine, a još kao dete, nakon gubitka oca u zemljotresu, započeo je put duhovnog podviga uz majku Martu. Već sa šest godina odlazi u pustinju, gde pod rukovodstvom duhovnika Jovana posvećuje život postu i molitvi. Prema predanju, Simeon je kroz godine trpeo brojna iskušenja, ali je bio udostojen božanske utehe i viđenja. Njegova posvećenost bila je prepoznata i kroz život na stubu, u stalnoj molitvi, a kasnije i povlačenjem na goru Divnu, po kojoj je dobio ime Divnogorac. Smatra se da je posedovao isceliteljsku silu i moć da pomogne onima koji mu se obraćaju u veri. Upokojio se 596. godine, ostavivši primer potpunog predanja Bogu. Na današnji dan, u domaćinstvima se primenjuju običaji za zdravlje i sreću – jedan od njih je da se đubre iznosi tri puta, što simbolično označava odstranjivanje bolesti i nesreće iz kuće. Poseban običaj vezan je za neudate devojke, koje prema verovanju, treba da naprave venčić od cveća i puste ga niz reku ili potok, kako bi, prema narodnom predanju, otvorile put ka ljubavi i braku. Smatra se da na ovaj način do kraja godine mogu upoznati svoju buduću srodnu dušu. Molitva posvećena svetitelju ističe zahvalnost za isceliteljske darove i duhovnu snagu.