Nakon današnje drame na plaži u grčkom letovalištu Hanioti, gde je dečak iz Srbije izvučen iz mora bez svesti, a zahvaljujući brzoj reakciji spasilaca i prisutnih lekara uspešno reanimiran, ponovo je otvoreno važno pitanje – kako pravilno reagovati kada primetite da se neko davi. Brza i prisebna reakcija može napraviti razliku između života i smrti.

Davljenje često nije onakvo kakvim ga prikazuju filmovi

Za razliku od scena iz filmova, osoba koja se davi najčešće ne viče i ne maše rukama. U mnogim slučajevima pokušava da održi glavu iznad vode, ne može da dozove pomoć i vrlo brzo ostaje bez snage.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na osobu koja deluje dezorijentisano, uspravno je u vodi, ne napreduje ka obali ili iznenada nestaje ispod površine.

Odmah pozovite pomoć

Ako na plaži postoji spasilačka služba, odmah upozorite spasioce. Istovremeno pozovite hitne službe ili zamolite nekoga u blizini da to učini, kako bi pomoć stigla što pre.

Ne ulazite u vodu ako niste obučeni za spasavanje

U želji da pomognu, mnogi ljudi ulaze u more i sami postaju žrtve. Ako niste dobar plivač ili nemate iskustva u spasavanju iz vode, ne rizikujte sopstveni život.

Ukoliko je moguće, osobi dobacite pojas za spasavanje, dušek, bovu, uže ili drugi plutajući predmet kako bi mogla da se održi na površini do dolaska spasilaca.

Kada je osoba izvučena na obalu

Proverite da li reaguje i da li normalno diše.

Ako ne diše ili ne daje znake života, potrebno je odmah započeti mere oživljavanja (kardiopulmonalnu reanimaciju) ako ste za to obučeni, dok neko drugi poziva hitnu pomoć ili donosi automatski eksterni defibrilator (AED), ukoliko je dostupan.

Ako osoba diše, postavite je u bočni položaj i pratite njeno stanje do dolaska medicinske ekipe.

Ne pretpostavljajte da je opasnost prošla

Čak i kada se osoba oporavi nakon što je izvučena iz vode, neophodan je lekarski pregled. Udisanje vode može izazvati ozbiljne komplikacije koje se ne moraju ispoljiti odmah.

Kako smanjiti rizik od davljenja?

• Ne ostavljajte decu bez nadzora ni na nekoliko sekundi, čak ni u plićaku.
• Kupajte se na plažama gde postoje spasioci.
• Ne ulazite u vodu pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.
• Poštujte upozorenja i zastave koje označavaju stanje mora.
• Izbegavajte plivanje odmah nakon obilnog obroka ili kada ste iscrpljeni.

Današnji srećan epilog u Grčkoj još jednom pokazuje koliko su važni prisebnost, brza reakcija i prisustvo obučenih spasilaca. U hitnim situacijama svaki minut može biti presudan, a pravovremena pomoć može spasiti nečiji život.

Nestanak 28-godišnje Ruskinje prijavljen je nakon što se poslednji put javila prijateljima u subotu uveče.

Nestanak Ljudmile Turkove Konstantinovne na Paliluli u Beogradu pokrenuo je potragu nakon što se 28-godišnja državljanka Rusije nije vratila iz izlaska. Prema dostupnim informacijama, poslednji put je poslala poruku u subotu, 25. jula, u 23:15 časova. Od tog trenutka, njen telefon je nedostupan, a ona nije aktivna ni na društvenim mrežama.

Detalji nestanka Ljudmile Turkove Konstantinovne na Paliluli

Prema navodima njenih prijatelja, Ljudmila Turkova Konstantinovna se spremala da izađe u klub na teritoriji opštine Palilula, ali nije poznato da li je tamo i stigla. U trenutku nestanka, možda je bila obučena u crne helanke ili svetliju odeću. Visoka je 164 cm, teška oko 55 kilograma, ima dugu plavu kosu i pirsing u nosu.

Pored toga, opis karakterističnih tetovaža može pomoći u identifikaciji. Na levoj nozi, na prednjem delu butine, nalazi se tetovaža dve zmije, dok na desnoj potkolenici ima veliku kaligrafsku tetovažu. Na ramenima poseduje tetovažu u japanskom stilu, a ima i nekoliko manjih tetovaža na drugim delovima tela.

Potraga i aktivnosti prijatelja i porodice

Ljudmilina drugarica navodi da je prijava nestanka policiji u Srbiji u toku, ali da se čeka da Interpol prosledi prijavu koju je majka podnela u Rusiji. Takođe, porodica i prijatelji apeluju na sve koji su možda videli Ljudmilu ili imaju informacije o njenom kretanju da kontaktiraju njenu drugaricu Dariju na broj 065/304 29 17.

Nestanak Ljudmile Turkove Konstantinovne na Paliluli skrenuo je pažnju javnosti i pokrenuo reakcije na društvenim mrežama. Zbog toga je svaka informacija o njenom kretanju ili boravištu značajna za dalji tok istrage.

U međuvremenu, nadležne institucije nastavljaju sa proverom svih dostupnih podataka i saradnjom sa međunarodnim organima. Kao rezultat toga, porodica i prijatelji apeluju na građane da obrate pažnju na opisane karakteristike i jave se ukoliko imaju bilo kakve informacije.

Srbiju narednih dana očekuje novi talas ekstremnih vrućina, a prema aktuelnim prognozama, u pojedinim delovima zemlje temperatura bi mogla da dostigne čak 42 stepena Celzijusa. Meteorolozi upozoravaju da će biti na snazi visok stepen opasnosti od toplotnog stresa, zbog čega lekari apeluju na građane da budu posebno oprezni.

Kada živa u termometru pređe 40. podeok, organizam je pod velikim opterećenjem. Najugroženiji su stariji od 65 godina, mala deca, trudnice, hronični bolesnici, ali i svi koji rade ili borave na otvorenom.

Izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana

Lekari savetuju da se od 10 do 17 časova, kada je sunčevo zračenje najjače, boravak napolju svede na minimum. Ako ipak morate da izađete, birajte hladovinu i pravite česte pauze.

Pijte vodu i kada niste žedni

Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se javi osećaj žeđi. Tada je organizam već počeo da gubi tečnost. Tokom velikih vrućina preporučuje se redovan unos vode u manjim količinama tokom celog dana, dok alkohol i veće količine kofeina mogu dodatno doprineti dehidraciji.

Lagana odeća i zaštita od sunca

Nosite svetlu, široku garderobu od prirodnih materijala, šešir ili kačket i naočare za sunce. Ako ste duže napolju, koristite kremu sa zaštitnim faktorom.

Rashladite prostor u kojem boravite

Prozore zatvorite tokom najtoplijeg dela dana, a provetravajte rano ujutru ili kasno uveče. Klima-uređaj koristite umereno – preporučena razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od sedam do osam stepeni.

Obratite pažnju na simptome

Vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina, ubrzan puls, grčevi u mišićima i konfuzija mogu biti prvi znaci toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara. U tom slučaju osobu treba odmah skloniti u hlad, rashladiti je i dati joj vodu ako je pri svesti. Ukoliko se stanje ne popravlja ili osoba izgubi svest, potrebno je hitno pozvati Hitnu pomoć.

Posebno zaštitite decu i starije

Decu nikada ne ostavljajte u parkiranom automobilu, čak ni na nekoliko minuta. Starijim članovima porodice redovno proveravajte da li imaju dovoljno vode i da li im je prostorija u kojoj borave dovoljno rashlađena.

Pred Srbijom su dani u kojima će oprez biti važniji nego ikada. Stručnjaci upozoravaju da ekstremne temperature mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, zbog čega je pridržavanje osnovnih preporuka najbolja zaštita dok traje toplotni talas.