Danas ističe rok za elektronske prijave za pomoć od 6.000 dinara, a isplata počinje 22. septembra i završava se do 25. septembra.

Građani koji žele da ostvare pravo na pomoć od 6.000 dinara imaju još danas da podnesu elektronsku prijavu preko portala Uprave za trezor. Prema zvaničnom saopštenju, isplata novca počinje sutra, 22. septembra, i trajaće do 25. septembra. Pomoć od 6.000 dinara namenjena je onima koji ispunjavaju jasno definisane uslove, a isplata će biti realizovana po automatizmu ili na osnovu uspešno podnete prijave.

Među onima koji će automatski ostvariti pravo na pomoć su nosioci prava iz Akcionarskog fonda, penzioneri, invalidi, korisnici socijalne pomoći i lica smeštena u zavodima za izvršenje sankcija. Ove kategorije građana ne moraju da podnose prijavu jer državne institucije podatke pribavljaju službenim putem i sredstva će im biti automatski uplaćena.

Kako funkcionišu prijave i ko ima pravo na pomoć od 6.000 dinara

Pravo na prijavu za pomoć od 6.000 dinara imaju državljani Republike Srbije sa prebivalištem u zemlji, važećom ličnom kartom i koji su punoletni do 1. septembra 2026. godine. Takođe, ne smeju biti nosioci prava u Akcionarskom fondu. Prijava se podnosi isključivo elektronski, i to preko zvaničnog portala Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov.rs. Potrebno je uneti jedinstveni matični broj građana (JMBG) i registarski broj važeće lične karte.

Prema saopštenju, status prijave i eventualne reklamacije mogu se direktno proveriti na istom portalu. Građani mogu koristiti opcije „Provera statusa prijave“ i „Prijava problema“ ukoliko naiđu na poteškoće sa podacima ili isplatom.

Isplata pomoći od 6.000 dinara: gde stiže novac i šta ako nemate račun

Sredstva za građane koji su podneli prijavu, uključujući penzionere i korisnike socijalne pomoći, biće uplaćena isključivo u Banci Poštanska štedionica. Ukoliko građanin nema otvoren račun u ovoj banci, sistem automatski i besplatno otvara namenski račun za ovu svrhu. Novac će biti dostupan za podizanje od 23. do 25. septembra.

Za nosioce prava iz Akcionarskog fonda, isplata se vrši na račun u banci koji je ranije otvoren za isplatu besplatnih akcija. Naziv te banke građani mogu proveriti prilikom provere statusa na portalu Uprave za trezor. Da biste podigli novac na šalteru, potrebno je da priložite važeću ličnu kartu, dok korisnici kartica mogu raspolagati sredstvima kao i inače. Novac će biti dostupan za podizanje godinu dana, dok za nosioce prava iz Akcionarskog fonda nema vremenskog ograničenja.

Bezbednosne preporuke i pravila za naslednike

Važno je napomenuti da državne institucije i banke upozoravaju građane da podatke ostavljaju isključivo na zvaničnoj stranici Uprave za trezor. Nikada se ne traži plaćanje naknade unapred, niti slanje PIN kodova i lozinki. Naslednici preminulih nosilaca prava ne podnose prijavu preko portala, već moraju lično da se obrate poslovnicama Banke Poštanska štedionica uz obavezno pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

Pomoć od 6.000 dinara namenjena je olakšavanju finansijske situacije građana u trenutnim uslovima. Pratite status prijave i banku u kojoj vas čeka novac kako biste iskoristili svoje pravo na vreme.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Rođenja Presvete Bogorodice, uz posebne običaje i verovanja.

Danas se širom Srbije obeležava Mala Gospojina, poznata i kao praznik Rođenja Presvete Bogorodice, koji ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj praznik, koji se slavi 21. septembra, nosi brojna narodna verovanja i običaje, a centralan je za mnoge porodice i lokalne zajednice.

Prema predanju, Mala Gospojina je jedan od velikih praznika koji se u narodu obeležava crvenim slovom. Tog dana, kako nalažu običaji, vernici izbegavaju teške fizičke i kućne poslove. Takođe, žene i devojke odlaze u crkvu, a poseban značaj pridaje se molitvama Presvetoj Bogorodici za zdravlje, sreću dece i potomstvo.

Verovanja vezana za Malu Gospojinu

Narodno verovanje kaže da na Malu Gospojinu ne treba davati ništa iz kuće. Smatra se da se na taj način čuva blagostanje doma i porodice. Osim toga, ljudi izbegavaju započinjanje velikih i važnih poslova na ovaj dan. Prema tradiciji, vedro vreme na Malu Gospojinu nagoveštava blagu jesen i zimu, što je još jedan detalj koji prate vernici i poljoprivrednici širom Srbije.

Žene u Srbiji posebno poštuju ovaj praznik. Pre svega, one se mole za zdravlje porodice i traže zaštitu za decu. U mnogim krajevima običaj je da žene na ovaj dan ne rade teške poslove niti započinju ručne radove, u želji da na taj način iskažu poštovanje prema prazniku i zaštite dom.

Običaji i značaj praznika

Na Maloj Gospojini praznuje se Rođenje Presvete Bogorodice, a praznik se često obeležava odlaskom u crkvu i molitvom. Osim toga, u mnogim mestima organizuju se okupljanja porodica i komšija, a zajednički ručak ima posebno mesto. Ljudi veruju da je važno očuvati mir i slogu u domu, pa se na ovaj dan izbegavaju svađe i nesuglasice.

Kao rezultat, praznik ima značajnu ulogu u negovanju tradicije i zajedništva, a brojna verovanja i običaji prenose se s generacije na generaciju. Mala Gospojina tako ostaje važan datum u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i svakodnevnom životu mnogih porodica.

Staro verovanje kaže da lepo vreme na Malu Gospojinu donosi vedru jesen, dok kiša najavljuje hladnu zimu.

Na Malu Gospojinu, mnogi se pitaju šta znači lepo vreme ili kiša na ovaj praznik i kako to utiče na jesen i zimu koje dolaze. Prema starom verovanju, postoje posebna tumačenja za vreme na ovaj dan, što je deo bogate tradicije u Srbiji.

Mala Gospojina se slavi svake godine, a posebno žene na ovaj praznik izbegavaju teške fizičke poslove. Ovaj dan preporučuje se da protekne u miru i molitvi. Nekada je Mala Gospojina označavala početak jesenjih radova, kao što su oranje i setva.

Šta znači lepo vreme na Malu Gospojinu?

Prema verovanju, ako je vreme lepo 21. septembra, to znači da nas čeka vedra jesen i suva zima. Ovakva tumačenja često se prenose generacijama i imaju posebno mesto u narodnoj tradiciji. Takođe, ljudi veruju da sunčan dan na Malu Gospojinu donosi mir i blagostanje u domove.

S druge strane, važno je napomenuti da kiša na Malu Gospojinu ima drugačije značenje. Po starom predanju, kišovit praznik donosi oštru i hladnu zimu. Zbog toga mnogi pažljivo prate vremensku prognozu na ovaj dan, nadajući se lepom vremenu.

Običaji i značaj praznika za zajednicu

Osim verovanja o vremenu, Mala Gospojina je poznata i kao dan kada se održavaju vašari i sabori u čast Bogorodice. Mnogi slave ovaj praznik kao krsnu slavu, pa je atmosfera u zajednicama vesela i svečana.

Praznik je, prema običajima, vreme početka jesenjih svadbi. Smatralo se da će brak sklopljen na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov. Na taj način, ovaj dan ima poseban značaj za porodični život i zajedništvo.

Kako verovanje o vremenu na Malu Gospojinu utiče na svakodnevicu?

Zahvaljujući narodnim predanjima, vreme na Malu Gospojinu često postaje tema razgovora u domaćinstvima i među prijateljima. Mnogi još uvek obraćaju pažnju na to da li je dan sunčan ili kišovit, verujući da predstojeća jesen i zima zavise upravo od tog dana.

Na kraju, običaji i verovanja vezana za Malu Gospojinu pokazuju koliko je ovaj praznik duboko ukorenjen u tradiciji i svakodnevnom životu ljudi. Bez obzira na to kakvo vreme bude, Mala Gospojina ostaje važan datum u narodnom kalendaru, spajajući običaje, veru i zajedništvo.