Ministarstvo prosvete najavilo da je sve spremno za malu maturu, dovoljno mesta za upis u srednje škole

Školska godina za učenike osnovnih i srednjih škola završava se danas, dok nova školska godina počinje 1. septembra. Osmaci su se raspustili 29. maja, ali ih naredne nedelje očekuje završni ispit, poznat kao mala matura. Prema planu Ministarstva prosvete, završni ispit polagaće više od 64.400 učenika, a mesta u srednjim školama ima za 71.614 đaka.

Test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, polaže se 15.06.2025. od 9 do 11 časova, test iz matematike 16.06.2025. u istom terminu, a treći test iz izbornog predmeta zakazan je za 17.06.2025. godine. Učenici su mogli da biraju između biologije, geografije, istorije, fizike i hemije, pri čemu je najviše osmaka izabralo geografiju i biologiju.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je završni ispit organizovan po standardnoj proceduri i da učenici nemaju razloga za brigu, jer ima dovoljno mesta u srednjim školama. “Ispit će se polagati po standardnoj proceduri kakva je uobičajena za ovakve provere znanja, koje imaju selekcioni karakter, jer će na osnovu rezultata sa ispita i uspeha tokom osmogodišnjeg školovanja budući đaci dobiti svoja mesta u obrazovnim institucijama u srednjem obrazovanju”, naveo je Stanković.

Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19.06.2025, a istog dana moguće je podneti prigovore. Konačni rezultati biće dostupni 22.06.2025. godine, nakon čega će učenici 23. i 24. juna moći da elektronski popune i predaju liste želja za upis u srednje škole. Raspodela učenika po školama biće objavljena 29.06.2025, a upis sledi nakon tog datuma.

Za narednu školsku godinu uvedeni su novi obrazovni profili, uključujući tehničara za obnovljive izvore energije, tehničara vitikulture i enologije, šumara uzgajivača i tehničara mehatronike vozila. Takođe, inovirani su i profili medicinske sestre u različitim oblastima.

Tokom školske godine, učenici od prvog do sedmog razreda imali su 36 petodnevnih nastavnih sedmica, odnosno 180 radnih dana, kao i pet raspusta. Supervizija završnog ispita trajaće od 15. do 22. juna.

Lekari ističu važnost preciznog utvrđivanja uzročnika alergije i individualnog pristupa terapiji

Alergije nisu rezervisane samo za detinjstvo, već se mogu razviti i u zrelim godinama života, saopštavaju stručnjaci iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu. Prema rečima doktorke Marijane Milić, specijaliste pneumoftiziologije, precizno određivanje uzroka tegoba je ključno kako bi pacijenti mogli da izbegavaju alergene i uspešnije kontrolišu simptome.

Najveći broj pacijenata u ovom periodu godine javi se sa simptomima izazvanim inhalatornim alergenima, poput polena, buđi i prašine. Simptomi alergija na ove alergene često uključuju svrab nosa i očiju, kijanje, vodenastu sekreciju iz nosa, dok u slučajevima alergijske astme dominira otežano disanje i sviranje u grudima. Kada su u pitanju kožne manifestacije, može se javiti osip nalik koprivnjači, dok alergije na hranu mogu izazvati širok spektar simptoma od mučnine i povraćanja do ozbiljnih reakcija poput gušenja.

Dr Milić naglašava da je razlikovanje alergijskih simptoma od simptoma prehlade ili intolerancije na hranu često teško bez stručne analize. “U svakom slučaju, neophodno je što pre javiti se lekaru koji će usko specifičnim analizama napraviti razliku i postaviti dijagnozu”, izjavila je doktorka Milić. Kada je reč o dijagnostici, kožni ili prick testovi predstavljaju prvi korak u ispitivanju alergija, dok se dodatna, preciznija analiza može sprovesti merenjem nivoa specifičnih IgE antitela u krvi. “Prick testovi su relativno pouzdani, mada imaju i svoje nedostatke. Važno je da je pacijent pripremljen, da nije pod antihistaminicima, da nema akutnu infekciju i da je koža neoštećena”, navodi doktorka.

Iako su krvne analize skuplje i zahtevnije, pružaju detaljnije informacije o alergijskim reakcijama. Stručnjaci podsećaju da rezultati testiranja nisu trajni, jer stepen i vrsta alergije mogu da se menjaju tokom života, u zavisnosti od imunološkog statusa i izloženosti alergenima.

Policija istražuje okolnosti nesreće, planinarski vodič upozorio na neobeležene staze i zahtevne uslove

Jedna planinarka iz Srbije izgubila je život tokom planinarenja na Prokletijama, potvrđeno je prema policijskim izvorima. Nesreća se dogodila na teško pristupačnom delu planine, a okolnosti pod kojima je došlo do incidenta još se utvrđuju.

Prema navodima dugogodišnjeg licenciranog planinarskog vodiča sa Prokletija, Aladina Pjetrovića, Prokletije su planinski masiv sa više od 20 vrhova iznad 2.500 metara nadmorske visine, od kojih su mnogi tehnički zahtevni i nisu pogodni za neiskusne planinare. Pjetrović je istakao da su staze na ovom području uglavnom neobeležene, što može predstavljati ozbiljan rizik, naročito za one koji nisu dovoljno upućeni ili pripremljeni za uslove na terenu.

“Do nesreća najčešće dolazi zbog slabe logistike, nepoznavanja staza, loših vremenskih uslova i nepripremljenosti. Mape koje koriste planinari često su zastarele, staze su zarasle ili promenjene zbog vremenskih nepogoda, što dodatno otežava snalaženje”, naveo je Pjetrović. On je dodao da su tokom prethodnih godina više puta učestvovali u spasilačkim akcijama na ovom planinskom masivu.

Policija trenutno prikuplja informacije o svim okolnostima koje su dovele do ove nesreće. Prema rečima Pjetrovića, preporučuje se da planinari na Prokletijama koriste odgovarajuću opremu, prate vremensku prognozu i kreću se isključivo u pratnji vodiča ili iskusnih planinara. “Važno je poneti dovoljno vode, zaštitnu opremu i hranu, a nikako ne treba dolaziti u neadekvatnoj obući”, naglasio je vodič.

Prokletije su poslednjih godina postale popularna destinacija za planinare iz celog sveta, ali zbog svojih specifičnosti zahtevaju poseban oprez i pripremu.