Veštačka inteligencija za svega nekoliko sekundi može da napiše domaći zadatak, sastav iz srpskog jezika, reši matematički problem ili pripremi seminarski rad. Dok jedni tvrde da je reč o revoluciji u obrazovanju, drugi upozoravaju da škole ulaze u eru u kojoj će biti sve teže razlikovati znanje od vešto napisanog odgovora. Gde je granica između pomoći i prevare?
Nije prošlo mnogo vremena otkako su učenici odgovore tražili u enciklopedijama ili na internetu. Danas je dovoljno da otvore aplikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, postave pitanje i za nekoliko sekundi dobiju gotovo gotov odgovor.
Upravo zbog toga nastavnici, roditelji i stručnjaci za obrazovanje sve češće postavljaju pitanje – da li veštačka inteligencija razvija znanje ili podstiče prepisivanje?
Kada AI postaje privatni nastavnik
Za mnoge učenike veštačka inteligencija predstavlja dostupnog asistenta koji može da objasni lekciju onoliko puta koliko je potrebno. Za razliku od pretraživača, AI ne nudi samo linkove već daje sažeta objašnjenja, rešava zadatke korak po korak i prilagođava odgovore uzrastu korisnika.
Profesori sa kojima je razgovarao Press.rs smatraju da tehnologija može imati značajnu ulogu u učenju ukoliko se koristi kao dopunsko sredstvo.
„Ako učenik traži dodatno objašnjenje ili želi da proveri svoje znanje, veštačka inteligencija može biti odličan alat. Problem nastaje kada ona počne da razmišlja umesto učenika“, kaže jedan profesor informatike iz Beograda.
Domaći zadaci koji zvuče „previše savršeno“
Nastavnici priznaju da danas sve češće dobijaju radove koji odudaraju od načina na koji učenici inače pišu.
Sastavi bez pravopisnih grešaka, bogat rečnik, savršena struktura i formulacije koje ne odgovaraju uzrastu učenika postali su jedan od pokazatelja da je u izradi zadatka možda korišćena veštačka inteligencija.
Ipak, dokazivanje takvih slučajeva nije jednostavno.
Za razliku od klasičnog prepisivanja sa interneta, tekst koji generiše AI često je originalan i ne može lako da se pronađe pomoću programa za proveru plagijata.
Stručnjaci: Zabranama se problem neće rešiti
Brojne škole širom sveta pokušavale su da zabrane korišćenje AI alata, ali se pokazalo da takva rešenja imaju ograničen domet.
Obrazovni stručnjaci upozoravaju da je gotovo nemoguće kontrolisati upotrebu tehnologije kojoj učenici mogu da pristupe preko mobilnog telefona ili kućnog računara.
Umesto zabrana, sve više se govori o digitalnoj pismenosti i učenju odgovornog korišćenja veštačke inteligencije.
To podrazumeva da učenici nauče da provere informacije, razlikuju činjenice od netačnih tvrdnji i koriste AI kao pomoć u učenju, a ne kao zamenu za sopstveni rad.
Menja li se način ocenjivanja?
Pojava AI alata otvara i pitanje kako će izgledati obrazovanje u budućnosti.
Pedagozi smatraju da bi škole mogle češće da organizuju usmena odgovaranja, projektne zadatke i rad u učionici, gde nastavnik može neposredno da proceni koliko učenik zaista razume gradivo.
Sve više se govori i o tome da će biti potrebno menjati način zadavanja domaćih zadataka, jer oni koje je moguće rešiti jednim klikom više ne predstavljaju pouzdanu proveru znanja.
Roditelji između podrške i zabrinutosti
Roditelji imaju podeljena mišljenja.
Jedni smatraju da deca treba da koriste savremene tehnologije jer će one biti sastavni deo budućih zanimanja. Drugi strahuju da će preveliko oslanjanje na veštačku inteligenciju dovesti do toga da učenici izgube naviku samostalnog razmišljanja, istraživanja i pisanja.
Psiholozi upozoravaju da razvoj kritičkog mišljenja ostaje jedna od najvažnijih veština, bez obzira na to koliko tehnologija napreduje.
AI nije neprijatelj, ali nije ni zamena za znanje
Veštačka inteligencija neće nestati iz učionica. Naprotiv, očekuje se da će njena primena biti sve šira – od personalizovanog učenja do pomoći nastavnicima u pripremi nastave.
Međutim, stručnjaci ističu da tehnologija ne može da zameni radoznalost, logičko razmišljanje i sposobnost rešavanja problema.
Zbog toga se sve češće čuje poruka da budućnost obrazovanja neće zavisiti od toga da li će učenici koristiti veštačku inteligenciju, već od toga da li će znati kada da je iskoriste kao pomoć, a kada da odgovore pronađu sopstvenim razmišljanjem.
Zaključak: Veštačka inteligencija menja način na koji se uči, ali i način na koji škole proveravaju znanje. Pred obrazovnim sistemom nije pitanje kako da zaustavi ovu tehnologiju, već kako da je uključi u nastavu tako da učenici steknu više znanja, a ne samo bolje ocene.
