Iako nikada nismo bili povezaniji putem interneta, sve više mladih u Srbiji priznaje da se oseća usamljeno. Psiholozi upozoravaju da broj pratilaca na društvenim mrežama ne znači i kvalitetne međuljudske odnose, dok brojna iskustva pokazuju da mnogi mladi teško pronalaze prijatelje i partnere.
Na društvenim mrežama i internet forumima sve češće se mogu pronaći ispovesti mladih koji navode da imaju osećaj izolacije, uprkos svakodnevnoj komunikaciji preko telefona i aplikacija. Mnogi ističu da im nedostaju iskreni razgovori, druženja uživo i osećaj pripadnosti zajednici.
Stručnjaci smatraju da su ubrzan način života, digitalizacija, pritisak da se na internetu prikaže „savršen život“, ali i sve manje vremena za neposredno druženje među glavnim razlozima ovog trenda. Zbog toga pojedine organizacije u Srbiji organizuju radionice i susrete namenjene mladima kako bi podstakle stvaranje novih prijateljstava i razgovor o mentalnom zdravlju.
Koliko vremena mladi dnevno provode na društvenim mrežama?
Istraživanja pokazuju da mladi uzrasta od 16 do 24 godine na društvenim mrežama u proseku provedu između tri i pet sati dnevno. Kod dela korisnika to vreme prelazi šest sati, naročito tokom vikenda i raspusta.
Stručnjaci upozoravaju da dugotrajno korišćenje društvenih mreža može da utiče na kvalitet sna, koncentraciju, fizičku aktivnost i mentalno zdravlje, posebno ako zameni druženje uživo.
Kako roditelji mogu da pomognu?
- Razgovarajte svakog dana, bez telefona i televizora, makar 15–20 minuta.
- Ne osuđujte odmah kada dete govori o problemima, već saslušajte šta ima da kaže.
- Dogovorite pravila za korišćenje telefona, na primer da nema ekrana tokom obroka ili sat vremena pre spavanja.
- Podstičite druženje uživo – sport, hobi, šetnje i aktivnosti sa vršnjacima.
- Budite primer – ako roditelji stalno gledaju u telefon, deca će usvojiti isti obrazac.
- Obratite pažnju na promene u ponašanju, poput povlačenja, gubitka interesovanja ili naglih promena raspoloženja, i po potrebi potražite savet stručnjaka.
Kako društvo može da pomogne?
- Škole mogu organizovati više radionica o mentalnom zdravlju, digitalnoj pismenosti i bezbednom korišćenju interneta.
- Lokalni centri za mlade mogu ponuditi besplatne radionice, sportske i kulturne aktivnosti koje podstiču druženje.
- Poslodavci i fakulteti mogu više govoriti o mentalnom zdravlju i dostupnim oblicima podrške.
- Mediji mogu promovisati realne životne priče i uspešne primere, umesto stvaranja pritiska da se živi „savršen život“.
- Lokalne zajednice mogu ulagati u parkove, sportske terene i prostore u kojima se mladi mogu okupljati.
Savet psihologa
Stručnjaci ističu da društvene mreže same po sebi nisu problem. Važno je da ne zamene stvarne odnose, razgovor i aktivnosti koje doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju. Cilj nije potpuno izbaciti telefon iz svakodnevice, već uspostaviti ravnotežu između vremena provedenog onlajn i druženja u stvarnom životu.
