Stručnjaci upozoravaju na posledice koje prekomerna upotreba ekrana može imati na razvoj dečjeg mozga
Prekomerno vreme pred ekranima postaje sve češći problem kod dece, a stručnjaci upozoravaju da ova navika može dovesti do ponašanja poznatog kao virtuelni autizam. Prema analizama stručnjaka, deca koja dugo koriste telefone, tablete i računare često ispoljavaju slabiji razvoj govora, prazniji pogled i teškoće u izražavanju emocija.
Uticaj ekrana na razvoj dečjeg mozga
Profesor razvoja dece i adolescenata Majkl C. Nagel i psiholog dr Rejčel Šarman analizirali su posledice koje prekomerno korišćenje ekrana može imati na mozak u razvoju. U svojoj knjizi navode da ekrani nisu dokazani uzrok autizma, ali ističu da postoji značajna povezanost između intenzivne upotrebe ekrana i pojave simptoma sličnih poremećaju iz spektra autizma.
Zapravo, iz etičkih razloga nije moguće namerno izložiti decu mogućim štetnim uticajima kako bi se dokazala uzročno-posledična veza. Zbog toga stručnjaci govore o korelaciji, a ne o direktnom uzroku. Upravo ta povezanost između prekomernog vremena pred ekranima i pojave ponašanja sličnih autizmu predmet je brojnih naučnih studija.
Šta deca propuštaju zbog ekrana
Profesor Nagel naglašava da se mozak razvija više od dve decenije i da je okruženje u kojem dete odrasta od ključnog značaja. Kada dete provodi sate ispred ekrana, ono propušta stvarna iskustva, kao što su razgovor sa roditeljima, igra sa drugom decom i učenje prepoznavanja emocija na licima drugih ljudi. Kao rezultat toga, deca razvijaju slabije govorne i socijalne veštine.
Prema njegovim rečima, „deca uče da komuniciraju tako što komuniciraju“. Što više vremena provode na uređajima, to manje vremena imaju za sticanje iskustava koja oblikuju njihov mozak za budući život. Ovo može imati dugoročne posledice na razvoj njihovih sposobnosti.
Virtuelni autizam i naučna istraživanja
Autori knjige izdvajaju nekoliko naučnih studija koje potvrđuju isti obrazac. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da su jednogodišnja deca, koja su više bila izložena televiziji i video sadržajima, a manje igri sa roditeljima i vršnjacima, češće ispoljavala ponašanja slična simptomima autizma. Sledeće godine, nova studija ukazala je na značajnu povezanost između vremena provedenog pred ekranima i slabijeg razvoja socijalnih veština kod dece uzrasta od četiri do šest godina.
Pojam „virtuelni autizam“ koristi se kao opis ponašanja koja podsećaju na simptome autizma, ali nije medicinski priznata dijagnoza. Profesor Nagel naglašava da su promene koje se primećuju kod dece sa prekomernom upotrebom ekrana najčešće slabiji razvoj govora, teškoće u izražavanju emocija i smanjen interes za komunikaciju sa drugima.
Brzi dopaminski podsticaji i razvoj socijalnih veština
Prema rečima profesora Nagela, digitalni sadržaji često pružaju stalne i brze dopaminske podsticaje deci. Ako se aktivnosti koje razvijaju socijalno učenje zamene površnim stimulacijama sa ekrana, deca mogu imati manje prilika za razvoj društvenih veština. Zbog toga je važno obratiti pažnju na balans između vremena provedenog pred ekranima i stvarnih iskustava koja su ključna za pravilan razvoj.
Na kraju, stručnjaci apeluju na roditelje da prate navike svoje dece i da podstiču razgovor, igru i interakciju sa vršnjacima. Time se može smanjiti rizik da prekomerno vreme pred ekranima utiče na razvoj dečjeg mozga i pojavu simptoma virtuelnog autizma.
