Kipar, Irska, Albanija i Moldavija omogućavaju putovanje bez biometrijskih provera i dužih čekanja na granicama

Uvođenje novog sistema za ulazak i izlazak, poznatog kao EES sistem, izazvalo je gužve na granicama za putnike iz zemalja van Šengena, uključujući i Srbiju. Međutim, evropske destinacije bez EES sistema predstavljaju privlačnu opciju, jer omogućavaju ulazak bez dodatnih biometrijskih procedura. Prema najnovijim pravilima, na mnogim prelazima i aerodromima u Šengen zoni putnici iz Srbije moraju dati otiske prstiju i biti fotografisani, što je dovelo do višesatnih redova.

Destinacije koje nemaju EES sistem

Nisu sve evropske države deo Šengena, pa evropske destinacije bez EES sistema nude drugačije iskustvo putovanja. Kipar kao članica Evropske unije nije deo Šengenske zone, što ga čini pogodnim za odmor bez EES procedura. Turisti mogu uživati u poznatim letovalištima kao što su Limasol, Larnaka i Ajia Napa, dok ljubitelji istorije mogu posetiti antičke ruševine u Pafosu. Planina Troodos i Protaras pogodni su za mirniji odmor.

Irska takođe nije uključena u Šengenski režim, pa putnici tamo ne prolaze EES registraciju. Irska je poznata po spektakularnoj prirodi, ruti Wild Atlantic Way i gradovima kao što su Dablin, Kork i Glvej. Takođe, ljubitelji muzike i gastrokulture mogu pronaći mnogo razloga za posetu.

Albanija poslednjih godina privlači turiste tirkiznim morem i pristupačnim cenama. S obzirom da nije članica EU ni Šengena, ulazak u Albaniju odvija se bez EES sistema. Najpoznatije destinacije su Ksamil, Himara i Albanski Alpi, a prestonica Tirana nudi spoj osmanske i moderne arhitekture.

Putovanja u susedne zemlje bez pasoša

Za građane Srbije najjednostavnije rešenje su susedne države iz regiona. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija nisu deo Šengena i na njihovim granicama ne postoji EES sistem. Putovanje u ove zemlje moguće je isključivo uz ličnu kartu, bez potrebe za pasošem ili dodatnim dokumentima. Na taj način, čeka vas brz prelazak granice i manje komplikacija.

Moldavija je još jedna opcija za one koji žele da izbegnu gužve i biometrijske provere. Poznata je po vinarskoj tradiciji i podrumu Mileștii Mici, najvećem vinskom podrumu na svetu. Glavni grad Kišinjev nudi arhitekturu i brojne parkove, a turisti mogu istražiti manje poznate, ali zanimljive destinacije.

Gde važi EES sistem, a gde ne

EES sistem se primenjuje u 29 evropskih zemalja, među kojima su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija i druge članice Šengenske zone. Takođe, neka prekomorska područja i ostrva imaju posebna pravila. Prekomorski posedi Francuske, Grenland i Farska Ostrva, kao i karipska ostrva Holandije, nisu deo Šengena, pa tamo ne važe EES pravila. Nasuprot tome, Kanarska ostrva, Azori i Madeira su deo Šengenske zone i primenjuju EES sistem.

Konačno, izbor destinacije bez EES sistema može znatno olakšati putovanje srpskim turistima. Prilikom planiranja odmora, preporučuje se da proverite aktuelna pravila ulaska u svaku zemlju, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja i nepotrebno čekanje na granici.

Minijaturna svetinja u Botaničkoj bašti Gruzije razlikuje se po tome što je smeštena unutar živog drveta.

Jedinstvena pravoslavna kapela nalazi se u samom srcu Botaničke bašte u Kutaisiju, na desnoj obali reke Rioni, gde već više od četiri veka raste impozantni hrast. Prema saopštenju, ova minijaturna svetinja izdvaja se po tome što je smeštena u šupljini živog drveta čija visina doseže 45 metara, dok prečnik stabla iznosi gotovo dva metra. Po rečima zaposlenih u bašti, stablo se smatra najstarijim živim stanovnikom ovog kompleksa.

Kapela je nastala zahvaljujući prirodnoj šupljini koja se formirala sredinom 20. veka. Iako su mnogi strahovali da će unutrašnje truljenje dovesti do propadanja drveta, hrast je iz sezone u sezonu pokazivao izuzetnu otpornost. Štaviše, svake godine sa dolaskom proleća nastavljao je da zeleni i donosi plodove, prkoseći negativnim prognozama stručnjaka.

Najmanja pravoslavna kapela kao simbol izdržljivosti

U unutrašnjosti šupljeg stabla, početkom 2014. godine, uz odobrenje Gruzijskog pravoslavnog crkve, praznina je preuređena u kapelu. Radovi su sprovedeni tako da struktura drveta ostane netaknuta, a preduzete su samo osnovne mere zaštite kako bi se sprečilo dalje propadanje. Lokalno stanovništvo je donelo ikone i postavilo ih direktno na unutrašnje zidove hrasta, stvarajući poseban duhovni ambijent.

Zbog svojih malih dimenzija, kapela može da primi najviše tri osobe istovremeno. Ovaj prostor je veoma skroman, ali zato odiše posebnom atmosferom, jer su sve njegove „zidove“ činile žive ćelije starog drveta. Pored toga, ova kapela je postala simbol otpornosti i jedinstva prirode i vere u Kutaisiju.

Posebnosti svetinje i značaj za lokalnu zajednicu

Najmanja pravoslavna kapela nije samo zanimljiva zbog svojih dimenzija, već i po tome što se nalazi unutar živog drveta koje i dalje raste. Kao rezultat toga, čitavo mesto privlači pažnju posetilaca i vernika iz raznih krajeva, koji dolaze da se pomole i uživaju u neobičnom spoju prirode i duhovnosti.

Osim toga, činjenica da stablo i dalje buja i daje plodove, iako su mnogi prognozirali njegov kraj, dodatno doprinosi simbolici ove svetinje. Na taj način, kapela u šupljini hrasta postala je prepoznatljiv deo kulturnog identiteta grada Kutaisija i važna tačka okupljanja za lokalnu zajednicu.

Jak vetar otežava gašenje požara u Deliblatskoj peščari, angažovan helikopter ‘Super puma’, nema povređenih niti ugroženih objekata

Veliki požar je izbio u Deliblatskoj peščari, obuhvativši više od pet hektara borove šume i niskog rastinja. Zbog jakog vetra, gašenje požara u Deliblatskoj peščari dodatno je otežano. U akciji učestvuju pripadnici Sektora za vanredne situacije i Dobrovoljnog vatrogasnog društva, dok je angažovan i helikopter „Super puma“ Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema zvaničnim informacijama, 13 vatrogasaca-spasilaca sa šest vozila iz više mesta, uključujući Vršac, Pančevo, Belu Crkvu, Kovin i Alibunar, od jutros su na terenu. Osim toga, u gašenju učestvuje i osam članova Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Snažan vetar koji duva na području rezervata dodatno otežava napore da se vatra obuzda.

Angažovanje helikoptera i tok akcije

Zbog pogoršanja situacije izazvane vetrom, u gašenje požara u Deliblatskoj peščari uključuje se helikopter „Super puma“. Ova letelica Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova koristi se za efikasnije gašenje vatre iz vazduha, čime se pokušava sprečiti dalje širenje požara na okolne površine. Prema saopštenju nadležnih službi, nema povređenih osoba niti ugroženih objekata na ovom području.

Teren na kojem vatrogasci intervenišu pretežno je prekriven borovom šumom i niskim rastinjem, što dodatno komplikuje gašenje. Štaviše, konstantna promena pravca vetra zahteva stalnu prilagodbu taktike i rasporeda ekipe na terenu.

Stanje na terenu i bezbednosne mere

Nadležne službe prate razvoj situacije na terenu i preduzimaju sve mere kako bi sprečile dalje širenje vatre. Nema informacija o ugroženim objektima, kao ni o povređenim osobama. Sve aktivnosti koordiniraju Sektor za vanredne situacije i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Važno je napomenuti da je Deliblatska peščara specijalni rezervat prirode i da ovakvi požari mogu imati dugoročne posledice po lokalni ekosistem. Ipak, zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasnih ekipa i angažovanju dodatnih resursa, preduzimaju se sve raspoložive mere za obuzdavanje vatre i očuvanje prirodnog bogatstva ovog područja.