Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti prati nagli porast, posebno među mladima i ranjivim grupama

Broj registrovanih slučajeva gonoreje i sifilisa u Evropi dostigao je najviši nivo u poslednjoj deceniji tokom 2024. godine, saopštavaju evropske zdravstvene vlasti. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), broj slučajeva gonoreje porastao je za 303 odsto od 2015. do 2024. godine, dok je sifilis zabeležio više nego dvostruko povećanje.

Tokom 2024. godine prijavljeno je 106.331 slučaj gonoreje, 45.577 slučajeva sifilisa i 213.443 slučaja hlamidije. Hlamidija ostaje najčešće prijavljivana polno prenosiva infekcija. Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice nelečenih infekcija, uključujući hronični bol, neplodnost i oštećenja srca i nervnog sistema kod osoba obolelih od sifilisa.

Posebna zabrinutost izražena je zbog rasta broja slučajeva kongenitalnog sifilisa, odnosno infekcije prenete sa majke na bebu tokom trudnoće. Broj ovih slučajeva gotovo je udvostručen između 2023. i 2024. godine, sa 78 na 140 prijavljenih slučajeva u državama koje dostavljaju podatke ECDC-u. Kongenitalni sifilis može izazvati ozbiljne i trajne zdravstvene komplikacije kod novorođenčadi.

Prema navodima ECDC-a, muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima predstavljaju grupu sa najvećim rastom broja infekcija gonorejom i sifilisom, ali je primećen i porast među heteroseksualnim osobama, posebno ženama reproduktivnog uzrasta.

Zdravstvene vlasti upozoravaju da u 13 od 29 evropskih zemalja testiranje na polno prenosive infekcije i dalje nije besplatno, što otežava rano otkrivanje i lečenje bolesti. Stručnjaci preporučuju lakši pristup testiranju, brže lečenje, bolje informisanje partnera i jačanje preventivnih kampanja.

“Polno prenosive infekcije rastu već deset godina i dostigle su rekordne nivoe tokom 2024. godine”, izjavio je Bruno Ćanćo iz ECDC-a. On je upozorio da bez hitnih mera postoji opasnost od nastavka ovog trenda, što može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih posledica i većih razlika u pristupu zdravstvenoj zaštiti.

Nadležni saopštili da je incidencija nešto viša nego prethodne nedelje, ali ispod epidemijskog praga

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je da je na teritoriji Srbije, u periodu od 11. do 17. maja, registrovano ukupno 4.441 slučajeva oboljenja sličnih gripu, sa stopom incidencije od 66,64 na 100.000 stanovnika.

Prema zvaničnim podacima, u istom periodu zabeležena stopa je nešto viša u odnosu na prethodnu nedelju. Najveće uzrasno-specifične stope registrovane su kod dece do četiri godine, kao i u grupi od pet do 14 godina.

“Epidemiološki pokazatelji ukazuju da u Srbiji postoji geografska raširenost na osnovnom, vanepidemijskom nivou. Klinička aktivnost gripa je ispod epidemijskog praga, a trend incidencije je stabilan”, navodi se u saopštenju instituta.

U istom izveštajnom periodu, prema podacima sentinelnog nadzora, registrovano je 9.740 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 788,30 na 100.000 stanovnika, što je takođe viša vrednost u poređenju sa prethodnom nedeljom. Tokom ove nedelje nije bilo laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije virusom gripa na teritoriji Srbije.

Institut je naveo i podatke iz Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima su stope oboljenja sličnih gripu iznad uobičajenog nivoa u Kazahstanu, dok nijedna druga zemlja ili oblast nije prijavila povišene stope akutnih respiratornih infekcija.

Procenat pozitivnosti na virus gripa u regionu iznosio je jedan odsto, što je ispod epidemijskog praga od 10 odsto, a u poređenju sa prethodnom nedeljom taj procenat je bio dva odsto. Medijana stope pozitivnosti za 20 zemalja i područja iznosila je nula odsto, dok je najmanje 10 odsto pozitivnosti prijavila Turska. Prema navodima instituta, cirkulacija gripa vratila se na međusezonske nivoe širom regiona.

Nadzor nad gripom za sezonu 2025/2026. započet je 29. septembra 2025. godine, nedeljnim praćenjem i izveštavanjem u skladu sa definisanim slučajevima i iz nadzornih jedinica na teritoriji nadležnosti. Monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja kontinuirano se sprovodi tokom posmatranog perioda.

Ključni akteri industrije digitalnog marketinga iznose analize o veštačkoj inteligenciji, Connected TV i budućnosti oglašavanja

Više od 700 predstavnika brendova, agencija, medija i AdTech kompanija okuplja se 4. i 5. juna 2026. godine u Hangaru 1 u Luci Beograd na konferenciji Digital Day 2026, gde se razmatraju konkretna pitanja svakodnevnog poslovanja u digitalnom marketingu. U fokusu su veštačka inteligencija, Connected TV, automatizacija i promena medijskih navika, uz analizu kako ove tehnologije oblikuju tržište i donose merljive poslovne rezultate.

Konferenciju otvara predstavljanje AdEx izveštaja o tržištu digitalnog oglašavanja u Srbiji, koji ove godine izlaže Jelena Savić, menadžerka iz kompanije specijalizovane za digitalne medije. Izveštaj prikazuje kretanja investicija i ključne trendove na domaćem digitalnom tržištu.

Među glavnim govornicima nalazi se Roman Balteanu iz Google-a, koji govori o izgradnji efikasne baze podataka i primeni napredne veštačke inteligencije u modernom marketingu. On naglašava značaj objedinjavanja podataka i korišćenja novih alata za unapređenje kreativnih formata i optimizaciju troškova, sa posebnim akcentom na primenu generativne AI tehnologije.

Ioana Samoila iz Teads-a analizira uticaj Connected TV na transformaciju odnosa između tradicionalne televizije i digitalnog marketinga, ističući važnost integracije CTV-a u šire strategije i mogućnosti za precizno merenje poslovnih rezultata. Đorđe Đuričić iz United Cloud-a daje pregled globalnih i regionalnih trendova u video ekosistemu, sa posebnim osvrtom na modele monetizacije i održivi rast u fragmentisanom medijskom okruženju.

Paul Thompson iz Eskimi-ja, jedan od iskusnih lidera u industriji, iznosi kritički stav prema preteranom oslanjanju na automatizaciju i algoritme, naglašavajući potrebu za vraćanjem kreativnosti i ljudskog faktora u centar medijskih strategija.

Pored izlaganja međunarodnih stručnjaka, Digital Day 2026 donosi i diskusije o izazovima na lokalnom i regionalnom tržištu, sa ciljem identifikacije održivih modela rasta i inovacija u digitalnom oglašavanju.