Predstavnici Fonda PIO i lokalne samouprave razgovarali sa penzionerima o unapređenju uslova života i planovima za naredni period

U Knjaževcu je danas održana još jedna tribina u organizaciji Fonda PIO, uz podršku Saveza penzionera Srbije, lokalne samouprave i partnera iz bankarskog i osiguravajućeg sektora. Događaj je organizovan zbog velikog interesovanja i pozitivnih utisaka penzionera, a cilj je bio unapređenje svakodnevnog života ove populacije kroz otvoren dijalog, pitanja i predloge.

Na skupu je istaknuto da je početkom godine postavljen cilj da se razgovara sa više od 20.000 penzionera širom Srbije. Do sada je, prema zvaničnim informacijama, u direktnim razgovorima učestvovalo preko 3.600 penzionera. “Ponovo smo u Knjaževcu jer smo prethodnog puta obećali penzionerima koji nisu mogli da prisustvuju da ćemo organizovati još jednu tribinu. Nastavljamo da radimo na rešavanju problema penzionera, najavili smo povećanje penzija i veći broj paketa pomoći, kao i besplatne odlaske u banje”, izjavio je predstavnik Fonda PIO.

Profesor dr Andreja Savić zahvalio je državnim institucijama na trudu koji ulažu u očuvanje društvenog standarda penzionera. “Udruženje penzionera je produžena ruka Fonda PIO, koji vodi računa o penzijama i standardu korisnika. Država i Fond ulažu značajne napore da položaj penzionera ostane na visokom nivou”, rekao je Savić.

Na tribini su penzioneri imali priliku da se informišu o pogodnostima i programima koje Fond PIO sprovodi, a koje prevazilaze samu isplatu penzija – od upućivanja u banje, dodele paketa solidarne pomoći, do aktivnosti usmerenih na očuvanje zdravlja i podsticanje aktivnog načina života.

Organizatori su najavili da će se ovakvi skupovi održavati i tokom godine širom Srbije, sa ciljem jačanja dijaloga sa penzionerima i jasnijeg uključivanja njihovog glasa u kreiranje mera koje utiču na njihov svakodnevni život.

Službeni šarplaninac pod vođstvom policijskih instruktora dobio priznanje CAC na specijalizovanoj izložbi

Na specijalizovanoj izložbi pasa održanoj u Zabeli, službeni pas Policijske brigade po imenu Iskra, rase jugoslovenski ovčarski pas – šarplaninac, osvojila je prvo mesto u svom starosnom razredu i titulu CAC. Ovaj uspeh potvrđuje kvalitet, disciplinu i profesionalni rad u obuci službenih pasa, saopšteno je iz policijskih izvora.

Iskru su vodili major policije Bojan Gavrilović, stariji instruktor za obuku vodiča službenih pasa, i mlađi vodnik policije Dragutin Jovanović. Prema zvaničnoj izjavi, pas je svojom stabilnošću i odanošću pokazala vrednosti koje se postižu dugogodišnjim radom i međusobnim poverenjem između vodiča i psa.

“Službeni psi nisu samo podrška u akcijama već i deo tima, čuvari bezbednosti i snaga službe kada je najpotrebnije”, navodi se iz policije. Iskra je ovim priznanjem još jednom potvrdila ulogu službenih pasa u očuvanju javne bezbednosti i efikasnosti policijskih timova.

Iz policije ističu da su ovakvi rezultati odraz predanosti vodiča i službenih pasa, kao i važnosti kontinuirane obuke i razvoja poverenja između ljudi i životinja.

Vlasti izdale preporuke za izbegavanje boravka na kiši i konzumaciju određene hrane nakon dolaska radioaktivnog oblaka

Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane Lenjin u blizini Pripjata, u današnjoj Ukrajini, dogodila se 26.04.1986. godine u 1:26 časova po moskovskom vremenu. Iako je radioaktivni oblak iz Černobilja brzo putovao ka zapadu Evrope, informacije o incidentu stigle su do građana Jugoslavije tek pet dana kasnije, 01.05.1986. godine.

Prema tadašnjim izvorima, sovjetske vlasti su incident priznale tek 28.04.1986, a informacije o razmerama katastrofe bile su ograničene i cenzurisane. Radioaktivni oblak je 29.04.1986. stigao do Slovenije, a 01.05.1986. i do Srbije, upravo kada su građani masovno boravili na otvorenom tokom prazničnih uranaka.

Zvanična upozorenja vlasti upućena su građanima Jugoslavije tog 1. maja, sa preporukama da se ne izlazi na kišu i da se ne konzumira hrana koja raste na zemlji, kao što su jagode i zelena salata. Takođe je savetovano temeljno pranje voća i povrća uz upotrebu sode bikarbone, kao i izbegavanje mesa i mleka od stoke koja se hranila na pašnjacima, dok se kišnica nije preporučivala za upotrebu.

„Tog dana smo bili na izletu i nismo znali šta se dešava sve dok nismo stigli kući, kada su nas dočekala upozorenja o radioaktivnoj kiši“, navodi sagovornica koja je tada radila u medijima. Drugi građani ističu da su zvanične informacije stigle tek sa početkom padavina, a preporuke o izbegavanju određene hrane ostale su upamćene kao asocijacija na černobiljsku katastrofu.

U narednim danima, vlasti su pojačale mere opreza i izdale dodatne preporuke, posebno za decu do sedam godina i trudnice. Iako su zvanična saopštenja u početku bila kontradiktorna, građanima je savetovan oprez tokom naredne dve sedmice, dok je svakodnevica ostala nepromenjena u većini radnih kolektiva.

Preporuke su ostale na snazi tokom celog maja, dok su posledice radioaktivnog zagađenja bile predmet pažnje i kasnijih izveštaja.