Prema zvaničnim podacima, srpski pasoš omogućava bezvizni ulazak u 135 zemalja

Na najnovijoj rang-listi najmoćnijih pasoša na svetu, prema Henley Passport indeksu za drugo tromesečje, srpski pasoš se nalazi na 34. mestu među 199 zemalja. Ovaj plasman ostvario je na osnovu mogućnosti bezviznog putovanja u 135 država, pokazuju zvanični podaci Međunarodnog udruženja vazdušnog prevoza (IATA).

Prema objavljenoj listi, na prvom mestu nalazi se pasoš Singapura, čiji građani mogu bez viza da putuju u 192 države. Drugo mesto dele Japan, Južna Koreja i Ujedinjeni Arapski Emirati, sa mogućnošću putovanja bez viza u 188 država. Švedska je trećeplasirana, sa pasošem koji omogućava ulazak bez vize u 187 zemalja.

Na četvrtom mestu nalaze se Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška i Španija, čiji pasoši obezbeđuju bezvizni pristup u 186 država. Austrija, Grčka, Malta, Portugal i Švajcarska dele peto mesto, sa 185 zemalja dostupnih bez vize.

Od zemalja regiona, Slovenija je rangirana na sedmo mesto, sa mogućnošću bezviznog ulaska u 183 države, dok je Hrvatska osma sa 182 dostupne destinacije. Crna Gora i Severna Makedonija dele 41. mesto (127 država), a Bosna i Hercegovina zauzima 41. poziciju sa 122 zemlje dostupne bez vize.

Rangiranje Henley Passport indeksa zasniva se na zvaničnim podacima IATA, a glavni kriterijum je broj zemalja u koje vlasnici određenog pasoša mogu da putuju bez potrebe za vizom.

Ministarka Jelena Žarić Kovačević istakla važnost demografije i podrške mladima u donošenju životnih odluka

Svetski dan stanovništva obeležen je danas u Ekspo Playgroundu na Beogradskom sajmu pod sloganom “Budućnost bez prepreka: od čega zavise odluke mladih”, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ministarka Jelena Žarić Kovačević naglasila je da ovaj datum nije samo prilika za analizu demografskih pokazatelja, već i za razgovor o životima građana i njihovim pravima na lični izbor.

Žarić Kovačević je posebno istakla da iza svakog demografskog podatka stoje ljudi i njihove odluke da ostanu, odu ili se vrate, kao i odluka da osnuju porodicu i grade budućnost u Srbiji. “Naš zadatak kao kreatora politika nije da donosimo odluke umesto mladih, već da ih inspirišemo i stvorimo uslove u kojima će njihove odluke biti lakše, sigurnije i izvesnije. Država mora da bude partner mladim ljudima, da ih čuje, razume i podrži u ostvarivanju njihovih potencijala”, rekla je ministarka.

Ona je podsetila da je Vladin Savet za porodicu i demografiju, na inicijativu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, usvojio sveobuhvatnu Analizu demografskog stanja Srbije i preporučio intenziviranje rada na izradi Strategije demografskog razvoja za naredni period, sa projekcijama do 2050. godine. Prema njenim rečima, ovo pokazuje spremnost države da se suoči sa savremenim demografskim izazovima na odgovoran i sistemski način, uz saradnju svih relevantnih aktera.

Žarić Kovačević je istakla da je jedan od ključnih ciljeva nove strategije razvoj ljudskog kapitala, što podrazumeva stavljanje građana u središte javnih politika. “Ljudski kapital nije samo novi termin u javnom diskursu, već sveobuhvatan pristup razvoju društva. Najveća vrednost Srbije su njeni ljudi, njihovo znanje, veštine, obrazovanje, zdravlje, kreativnost, preduzetnički duh i sposobnost da stvaraju i menjaju svet oko sebe”, navela je ministarka.

Zavod za urgentnu medicinu saopštio da su najčešći slučajevi bili nesvestica i visok krvni pritisak

Ekipe hitne pomoći u Kragujevcu imale su pune ruke posla u poslednja 24 sata, obavivši ukupno 41 terensku intervenciju, saopšteno je iz Zavoda za urgentnu medicinu. Tokom dana i noći, građani su najčešće tražili pomoć zbog visokog krvnog pritiska, nesvestice, kao i zbog drugih hroničnih i akutnih zdravstvenih problema.

U periodu od prethodna 24 sata, hitna pomoć je tokom dana intervenisala 25 puta, dok je tokom noći zabeleženo još 16 izlazaka na teren. U ambulanti Zavoda za urgentnu medicinu obavljeno je ukupno 35 pregleda odraslih osoba – 15 tokom dana i 20 u noćnim satima – dok je na pedijatriji pregledano 18 dece i adolescenata. Na javnim mestima zabeleženo je 10 intervencija.

Najčešći razlozi za pozive hitnoj pomoći tokom dana bili su visoki krvni pritisak, nesvestica, tegobe kod obolelih od karcinoma, problemi sa disanjem kod astmatičara i povrede. Tokom noći, pored pacijenata sa povišenim pritiskom, pomoć su tražile i osobe sa stresnim reakcijama i astmatičari.

“Tokom dana su se najčešće javljali pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, sa nesvesticom, oboleli od karcinoma, astmatičari i pacijenti sa povredama. U toku noći pretežno su se javljali pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, sa stresnim reakcijama i astmatičari”, navode iz Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevac.

Prema navodima iz Zavoda, ekipe su spremne da odgovore na sve hitne slučajeve i apeluju na građane da u slučaju zdravstvenih tegoba pravovremeno potraže medicinsku pomoć.