Lekari upozoravaju na odlaganje pregleda, organizovan besplatan skrining uveden na nacionalnom nivou

Svake godine u Srbiji oko 7.000 ljudi oboli od raka pluća, dok više od 5.000 osoba izgubi život usled ove bolesti, navodi se u zvaničnim podacima. Srbija se po broju smrtnih slučajeva svrstava u sam vrh evropskih zemalja, upozoravaju stručnjaci. Prema izjavama lekara, jedan od glavnih razloga za visok stepen smrtnosti jeste što građani često odlažu preventivne preglede iz straha da će im biti dijagnostikovana neka bolest, dok rak pluća u najvećem broju slučajeva napreduje bez izraženih simptoma.

Onkolog Vladimir Kovčin ističe da su ključni faktori koji doprinose visokoj učestalosti ove bolesti nepoštovanje zakona o zabrani pušenja, zagađenje životne sredine i izloženost kancerogenim materijama na radnim mestima. “U zemljama koje su dosledno sprovodile zabranu pušenja broj obolelih je značajno smanjen nakon deset godina. Kod nas je pušenje i dalje veoma rasprostranjeno, čak i među decom u osnovnim školama. Takođe, zagađenje i rad u rizičnim sredinama predstavljaju dodatne faktore rizika”, navodi dr Kovčin. On dodaje da nasledni faktor ima manji uticaj u poređenju sa životnim navikama i okruženjem.

Uprkos zabrinjavajućim podacima, Srbija je prva država u regionu koja je uvela organizovan i besplatan skrining na karcinom pluća, što predstavlja značajan korak u ranom otkrivanju bolesti. Udruženja pacijenata i lekari apeluju na građane da iskoriste ovu mogućnost i ne odlažu preglede, jer pravovremena dijagnoza značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Policija sprovodi intenzivnu istragu, deo nestalih pronađen, za maloletnicom i dalje traje potraga

Petnaestogodišnja devojčica nestala je 29.04.2026. godine u Novom Sadu, nakon čega je aktiviran sistem za hitno obaveštavanje javnosti “Pronađi me”, saopštili su iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu. Prema dostupnim informacijama, nestanak je prijavljen nakon što je devojčica, učenica škole za osnovno i srednje obrazovanje “Dr Milan Petrović”, napustila školu u društvu šesnaestogodišnjeg učenika iste škole i još dve muške osobe.

Dve od ukupno četiri nestale osobe su se u međuvremenu vratile, dok se za devojčicom i šesnaestogodišnjim mladićem i dalje intenzivno traga. U istragu su uključene sve nadležne službe, a porodice nestalih su u stalnom kontaktu sa institucijama.

Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je da je slučaj izuzetno kompleksan, imajući u vidu specifične potrebe nestale devojčice. “U stalnom smo kontaktu sa porodicama i policijom koja je odmah po prijavi pokrenula opsežnu potragu. Sistem ‘Pronađi me’ je aktiviran nakon procene rizika i sa ciljem zaštite maloletnika”, naveo je Jurić.

Prema rečima Jurića, u sličnim situacijama se vodi računa o stepenu rizika kako bi bezbednost nestalog deteta bila prioritet. “Situacija je veoma osetljiva zbog karakteristika škole koju pohađa nestala devojčica, što dodatno komplikuje postupak potrage”, dodao je direktor centra.

Iz policije navode da je istraga u toku i da se preduzimaju sve mere u cilju pronalaska nestalih maloletnika.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava sećanje na prenos moštiju Nikolaja Velimirovića, poznatog teologa i episkopa

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen prenosu moštiju svetog vladike Nikolaja Velimirovića, istaknutog teologa i episkopa poznatog po svom doprinosu srpskoj duhovnosti i kulturi.

Nikolaj Velimirović, rođen u selu Lelić, odrastao je u porodici Dragomira i Katarine, gde je stekao temelje pravoslavne vere. Obrazovanje je nastavio na evropskim univerzitetima, doktoriravši u Bernu i Oksfordu, a poznavao je više stranih jezika. Iako je stekao međunarodnu reputaciju, ostao je vezan za srpski narod i običnog čoveka.

Kao episkop ohridski i kasnije žički, Nikolaj je dao značajan doprinos obnovi srpskog monaštva i bogosluženja. Njegova dela, među kojima se ističu “Molitve na jezeru” i “Ohridski prolog”, i danas su cenjena u savremenoj teološkoj literaturi. Aktivno je pomagao siročad, obnavljao manastire i pokrenuo bogomoljački pokret.

Tokom Drugog svetskog rata, Nikolaj Velimirović je, zajedno sa patrijarhom Gavrilom, bio zatvoren u koncentracionom logoru Dahau. Nakon rata, zbog promena vlasti, nije mu bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Preminuo je 1956. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

Mošti vladike Nikolaja prenete su 3. maja 1991. godine iz Libertivila u rodni manastir Lelić, što je tada predstavljalo simboličan povratak duhovnog pastira svom narodu. Ovaj dan ostao je upisan kao značajan praznik za verni narod i crkvu.