Vernici Srpske pravoslavne crkve danas proslavljaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice i Sveštenomučenike Prokla i Ilarija.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, koji ima posebno mesto u tradiciji i duhovnosti pravoslavnih hrišćana. Ovaj dan posvećen je i Sveštenomučenicima Proklu i Ilariju, koji su, prema predanju, stradali zbog svoje vere u vreme cara Trajana.

Pravoslavni praznik i značaj za vernike

Praznik Presvete Bogorodice Trojeručice okuplja vernike oko molitve i porodičnog zajedništva. Prema predanju, ikona Trojeručica poznata je po čudotvornim isceljenjima, a naročito po tome što je, kako se veruje, iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina nakon što mu je ona odsečena po naredbi damaskog kalifa. Zbog toga mnogi vernici danas u svojim domovima izgovaraju molitvu sa željom da im u domu vladaju mir i ljubav.

Pored toga, Srpska pravoslavna crkva danas slavi i Sveštenomučenike Prokla i Ilarija. Prema starom predanju, Prokl i Ilarije su potekli iz Kalipte u Aziji i bili su bliski rođaci. U vreme cara Trajana, Prokl je bio suočen sa sudom zbog svoje vere, na šta je odgovorio: „Rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj.“ Kada mu je zaprećeno mukama, rekao je: „Kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da ne bi pali u večne muke!“

Stradanje Prokla i Ilarija

Tokom mučenja Prokla, Ilarije je pristupio sudiji i izjavio: „I ja sam hrišćanin.“ Oba mučenika su nakon teških muka osuđena na smrt. Prokla su razapeli na krst, dok je Ilariju odsečena glava mačem. Tako su, prema predanju, otišli u radost Gospoda svog.

Mučenici su, kako se navodi u crkvenim spisima, svojim stradanjem primili nepropadljivi venac od Boga i pobedili svoje mučitelje. „Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: njihovim molitvama spasi duše naše.“

Praznik Presvete Bogorodice Trojeručice u svakodnevnom životu

Mnogi vernici danas posećuju crkve ili u krugu porodice obeležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice. Takođe, izgovaraju posebne molitve, sa željom za zdravlje, mir i slogu u svojim domovima. Praznik podseća na snagu vere i važnost zajedništva, dok primer mučenika Prokla i Ilarija inspiriše hrišćane da istraju u veri i u teškim vremenima.

Na ovaj dan, naglašava se značaj molitve, kao i poštovanje prema tradiciji i svetiteljima koje Srpska pravoslavna crkva slavi. Vernici širom Srbije i regiona obnavljaju svoje duhovne vrednosti, podsećajući se na značenje prazničnog okupljanja i molitve u svakodnevnom životu.

Smrt žene iz napuštenog sela Debeli Jasen otkrivena je zahvaljujući sumnji komšije, potvrđena prirodna smrt

Vest o smrti Radice Brkušanin otkrivena je tek tri meseca nakon njenog poslednjeg viđenja, kada je pronađena mrtva u svojoj kolibi podno planine Čemerno. Prema informacijama, ona je živela potpuno sama u ataru napuštenog sela Debeli Jasen, daleko od najbližih komšija. Njena smrt simbolizuje položaj stanovnika zaboravljenih sela, gde komunikacija i briga često izostaju.

Goran Nikolić iz Konareva, prolazeći prema svom zabranu, primetio je da je trava oko Radičine kolibe neugažena, a vrata obrasla mahovinom. Zbog toga je posumnjao u najgore i obavestio njene dalje rođake. Uz njihov dolazak, stigli su i policija i lekar Dragoslav Dugalić, koji je potvrdio da je Radica Brkušanin preminula prirodnom smrću pre oko tri meseca.

Život u samoći i simbol napuštenih sela

Debeli Jasen je nekada bio selo puno života, ali su se stanovnici vremenom iselili zbog loše infrastrukture. Radica je, uprkos neuspešnom braku i preranoj smrti brata, ostala da živi sama, kilometrima udaljena od ljudi, među šumom i divljim životinjama. Ponekad je odbijala pomoć, a hranu je pred zimu dobijala uz podršku komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara.

Međutim, tokom godina, o njenom životu su povremeno izveštavali novinari. Pre desetak godina, čuvajući ovce, izjavila je da je poslednji put posetila Kraljevo 1986. godine. „Znam da je nedelja i ne mašim ja mnogo, ali da proverim. Evo, proletos sam gledala kada je leska zazelenela, pa sam znala da ima još pet dana do Đurđevdana. Kad, posle sam od nekih lovaca proverila, ona sa pupoljcima dva dana zakasnila“, rekla je tada Radica.

Način života i poslednji dani Radice Brkušanin

Za pomoć nikada nije molila, a ponuđenu je uglavnom odbijala. „Ostalo ja sama spremam, za ovce sama kosim travu, donosim vodu, a kada sneg napada topim ga dok do izvora ne proprtim… Ne treba mi nikakva pomoć“, navela je. Dodala je i: „Kad su mi pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona, ja to nisam dirala. Posle, kad se sneg otopio, utvrdila sam da to i nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Kafu da vam ne kuvam, jer nemam, a i škodljiva je“.

Pored toga, odbijala je i ponudu za tranzistor, rekavši: „Ne, ne treba mi ništa. Možda bi valjalo zbog datuma i vremenske prognoze, a vesti i muziku ne bih da slušam. Šta me briga šta rade, a i muzika se iskvarila…“. Dalje, njeni rođaci i komšije sahranili su je 28. juna 2024. godine na groblju napuštenog sela.

Na kraju, smrt Radice Brkušanin podseća na izazove života u napuštenim krajevima Srbije i važnost međusobne brige, posebno za starije i usamljene osobe.

Stručnjaci analiziraju prisustvo virusa kod glodara, a prvi rezultati istraživanja očekuju se u septembru ove godine.

Novi projekat koji sprovode Pasterov zavod i Ciklonizacija ispituje prisustvo potencijalno opasnih virusa kod pacova u Novom Sadu, a poseban fokus je na hantavirus kod pacova u Novom Sadu. Prema zvaničnom saopštenju, istraživanje obuhvata ceo grad i prigradska naselja, a prvi rezultati očekuju se u septembru.

Istraživači ističu da projekat ima za cilj da pruži precizne podatke o zdravstvenim rizicima koje izazivaju bolesti prenosive sa glodara na ljude. Osim hantavirusa, ispituju se i drugi patogeni koji se mogu naći kod glodara. Ovim istraživanjem, kako navode stručnjaci iz Pasterovog zavoda, građani će dobiti tačnije informacije o potencijalnim opasnostima i merama zaštite javnog zdravlja.

Metodologija i prikupljanje uzoraka

Prva faza projekta obuhvata postavljanje živolovki širom teritorije, uključujući prigradska naselja. Uzorci se prikupljaju namenski, a nakon toga se glodari humano uspavljuju i prosleđuju u laboratoriju Pasterovog zavoda. U savremenoj laboratoriji, uzorci se analiziraju PCR metodom radi utvrđivanja prisustva virusa, bakterija ili parazita.

„Namenski se skuplja uzorak, živolovkama koje su distribuirane tako da pokriju celu teritoriju grada i prigradskih naselja, posle se one humano uspavljuju i predaju dalje u Pasterov zavod“, objasnio je Dario Aćimović, menadžer za odnose sa javnošću u novosadskoj „Ciklonizaciji“.

Analiza rezultata i dalji koraci

Uzorci uginulih glodara podvrgavaju se molekularnoj dijagnostici, a prema rečima dr Pavla Banovića iz Službe za prevenciju i sprečavanje širenja besnila, aparat može da detektuje tri analize simultano i po pet patogena u isto vreme. Dobijeni rezultati omogućiće procenu epidemiološke situacije, kao i uvid u to koji virusi cirkulišu među glodarima i gde su registrovani.

Na osnovu tih saznanja, stručnjaci će definisati preventivne mere i edukovati stanovništvo o potencijalnim rizicima. Projekat traje od početka jula do kraja godine, a konačni izveštaj za grad očekuje se u decembru. „Već početkom decembra bismo mogli da imamo konačni izveštaj prema gradu, a prve rezultate vezano za uzročnike za glodare koji stignu u našu laboratoriju, biće u septembru“, izjavila je dr Dragana Gazibara, direktorka Pasterovog zavoda.

Rizici po ljude i preporuke stručnjaka

Ukoliko se molekularnom dijagnostikom potvrdi prisustvo patogena, Ciklonizacija će sprovesti intenzivniju deratizaciju radi smanjenja broja glodara. Stručnjaci upozoravaju građane da budu posebno oprezni prilikom čišćenja podruma i tavana. Infekcija se najčešće prenosi udisanjem aerosola iz prašine od sasušenog urina zaraženih glodara, dok posledice mogu biti ozbiljne.

Zbog toga, edukacija stanovništva i pravilne mere prevencije su ključne kako bi se zaštitilo javno zdravlje. Projekat će, s druge strane, omogućiti bolju kontrolu i pravovremeno reagovanje na pojavu zoonoza u urbanim sredinama. Detaljni rezultati vezani za hantavirus kod pacova u Novom Sadu očekuju se uskoro.