Vozači prijavili gužve i zadržavanja, kasnije došlo do smanjenja intenziteta saobraćaja

Na putnim pravcima zapadne Srbije, posebno na deonici od Požega ka Zlatiboru, danas je tokom poslepodnevnih sati zabeležen pojačan saobraćaj, saopšteno je iz policijskih izvora. Najveće gužve i zadržavanja evidentirani su na magistralnom putu i naplatnim stanicama auto-puta, dok su u večernjim satima uslovi znatno poboljšani.

Vozači koji su putovali iz pravca Beograda prema Zlatiboru oko 18 časova navode da su izbegli najkritičnije periode zastoja. “Krenuli smo oko 18 sati iz Beograda i sada vidimo da smo preskočili najveći kolaps koji je bio tokom poslepodnevnih sati. Situacija je sada dosta povoljnija i na Zlatibor smo stigli u skoro isto vreme kao i oni koji su krenuli bar tri sata pre nas”, rekao je jedan od putnika.

Pojačan intenzitet saobraćaja zabeležen je i na deonicama kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, kao i na glavnim gradskim ulicama u Čačku, Požegi i Užicu. Slična situacija bila je i na magistralnom putu Čačak – Kraljevo, gde su se kroz Mrčajevce formirale dugačke kolone vozila.

Prema izjavama svedoka i policijskih izvora, večernji sati doneli su rasterećenje na svim većim saobraćajnicama u ovom regionu. “Savetujemo vozačima da u dane pojačanog intenziteta saobraćaja planiraju polazak u kasnijim popodnevnim ili večernjim satima kako bi izbegli zadržavanja”, navode iz policije.

Granične procedure dodatno usporene primenom biometrijske kontrole od 10. aprila

Od 10. aprila 2024. godine uveden je novi sistem ulaska i izlaska iz Evropske unije (EES), koji je postao obavezan za sve putnike iz Srbije, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Na graničnim prelazima prema šengenskim državama zabeležene su duge kolone i povećana konfuzija zbog novih procedura.

Prema novim pravilima, svaki putnik je obavezan da izađe iz vozila prilikom prelaska granice radi skeniranja lica i uzimanja otisaka prstiju, bez obzira na to da li je već registrovan u sistemu. Proces registracije obuhvata predaju pasoša, biometrijsku identifikaciju i kreiranje ličnog dosijea u EES sistemu. Prilikom svakog narednog prelaska, vrši se verifikacija identiteta, što može uključivati ponovno uzimanje biometrijskih podataka, u zavisnosti od graničnog prelaza.

Putnici koji su već registrovani u EES sistemu takođe moraju da čekaju u koloni, jer verifikacija zahteva predaju pasoša i biometrijske podatke. Ukoliko putnik pređe granicu dok sistem nije u potpunosti funkcionalan, registracija ga čeka pri sledećem ulasku ili izlasku iz Evropske unije. Zvaničnici navode da procedura može biti sporija prilikom izlaska iz šengenskog prostora, jer carinici mogu ponovo uzimati slike i otiske prstiju svakog putnika.

Pečatiranje pasoša je ukinuto od 10. aprila, ali je obavezno predati pasoš graničnoj policiji uz sprovođenje biometrijskih procedura. Za decu do 12 godina predviđeno je samo skeniranje lica, dok su deca starija od 12 godina u obavezi da daju i otiske prstiju. Sva deca, bez obzira na uzrast, moraju da napuste vozilo tokom kontrole.

Najveća zadržavanja beleže se kod putnika u autobusima, jer se svaki član grupe mora pojedinačno registrovati ili verifikovati, što produžava vreme čekanja na granici. Zvaničnici naglašavaju da EES sistem ne treba mešati sa ETIAS-om, koji je planiran za kraj 2026. godine i biće online dozvola uz plaćanje takse.

Nova pravila se primenjuju i na aerodromima, gde su postavljeni posebni EES kiosci za biometrijsku kontrolu putnika. Zvaničnici preporučuju putnicima da se blagovremeno informišu o procedurama kako bi izbegli neprijatnosti i zastoje na granici.

Zvaničnici dogovorili zajedničke aktivnosti povodom 9. maja i istakli značaj istorijske saradnje Srbije i Rusije

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski sastala se sa ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom radi dogovora o zajedničkoj saradnji na obeležavanju značajnih istorijskih događaja. Sastanak je održan u Beogradu, a povod su pripreme za obeležavanje Dana pobede 9. maja, koji ima posebno mesto u zajedničkom istorijskom nasleđu srpskog i ruskog naroda, saopšteno je iz ministarstva.

Tokom razgovora, sagovornici su istakli važnost negovanja slobodarskih i antifašističkih vrednosti, kao i poštovanja istorijske istine, što čini čvrstu osnovu odnosa dve zemlje. Ministar Đurđević Stamenkovski upoznala je ambasadora sa aktuelnim političkim prilikama u Srbiji i izrazila zahvalnost na doslednoj podršci Ruske Federacije po pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i podršci vitalnim interesima države u međunarodnim organizacijama.

Dogovoreno je da će Ministarstvo i Ambasada Rusije u narednom periodu intenzivirati saradnju na obeležavanju važnih istorijskih datuma, sa ciljem jačanja tradicionalnog prijateljstva između dva naroda.

“Očuvanje zajedničkih vrednosti i istorijskog nasleđa ključ je za nastavak dobrih odnosa Srbije i Rusije”, navodi se u zajedničkoj izjavi nakon sastanka.