Ministarka za rad prisustvovala liturgiji i parastosu u Prebilovcima, ističući značaj pamćenja stradanja mučenika iz Drugog svetskog rata.

Obeležavanje stradanja prebilovačkih mučenika u selu Prebilovci okupilo je danas brojne građane i zvaničnike, dok su potresne reči ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski podsetile prisutne na bolnu istoriju ovog mesta. Na Svetoj arhijerejskoj liturgiji i parastosu, ministarka je istakla da je istina o prebilovačkim mučenicima konačno izneta na svetlost dana nakon decenija tišine, čime je naglasila važnost sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Prema njenim rečima, u trenutku kada su 1990. godine kosti mučenika iznete iz hercegovačkih jama, narod je bez reči prepoznao njihovu žrtvu i rekao: „Evo naše dece.” To je, smatra ministarka, snažan simbol zajedničkog identiteta i pamćenja srpskog naroda.

Sećanje na prebilovačke mučenike

Na skupu u Prebilovcima, prisutni su odali poštu nevinim žrtvama. Ministarka Đurđević Stamenkovski naglasila je da je ovo mesto posebno u srpskoj kulturi pamćenja, jer se u njemu gotovo pola veka čekalo na to da istina dobije svoje opelo. Kroz reči „Evo naše dece”, koje je narod izgovorio kada su iznete kosti mučenika, ogleda se saosećanje i kolektivna tuga, ali i snaga zajedništva. Takođe, ministarka je podvukla da je ćutanje trajalo decenijama, ali da je istina o prebilovačkim mučenicima ipak izašla iz tame i postala deo javne svesti.

Značaj za srpsku kulturu pamćenja

Prebilovci su, prema rečima ministarke, jedinstveno mesto u istoriji srpskog naroda. U tom selu sećanje na prebilovačke mučenike ne predstavlja samo podsećanje na prošlost, već i obavezu za budućnost. Ministarka je istakla da je sećanje na stradanje mučenika iz Drugog svetskog rata od suštinskog značaja za očuvanje kolektivnog identiteta. Prebilovci su postali simbol istrajnosti u traženju istine i pravde, kao i mesta gde je narod, nakon dugog perioda ćutanja, ponovo pronašao glas za svoje izgubljene članove.

Pored toga, tokom komemoracije je naglašeno da se kroz očuvanje uspomene na prebilovačke mučenike šalje snažna poruka o važnosti negovanja istorijskog sećanja i poštovanja žrtava. Na taj način, Prebilovci nastavljaju da budu mesto okupljanja i sećanja, ali i podsećanja na vrednosti koje su utkane u srpsku tradiciju i kulturu.

Toplotni talas nastavlja da pogađa. Temperature u Srbiji su već u prepodnevnim satima dostigle izuzetno visoke vrednosti.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u 10 časova najtoplije je bilo u Somboru, Zrenjaninu i Kikindi, gde je izmereno čak 35 stepeni Celzijusa.

Istovremeno, crveni meteo-alarm i dalje je na snazi za veliki deo zemlje zbog ekstremno visokih temperatura.

Temperatura u Beogradu već 34 stepena

U glavnom gradu, kao i u Novom Sadu, Banatskom Karlovcu i na Paliću, termometri su u 10 časova pokazivali 34 stepena Celzijusa,. To ukazuje da će i današnji dan biti među najtoplijima ovog leta.

Građanima se savetuje da izbegavaju boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana. Potreban je unose dovoljno tečnosti i prate preporuke nadležnih službi.

Za razliku od severa i centralnih delova Srbije, najniže temperature izmerene su u planinskim predelima.

Na Kopaoniku je u 10 časova bilo 20 stepeni. U Sjenici je izmereno 22 stepena Celzijusa, što su bile najniže vrednosti u zemlji.

Crveni alarm zbog ekstremnih vrućina

RHMZ je saopštio da je crveni meteo-alarm na snazi za područje Beograda, Srema, Bačke, Banata, Pomoravlja, Šumadije, Zapadne, Jugozapadne, Istočne i Jugoistočne Srbije.

Za područje Kosova i Metohije na snazi je narandžasti meteo-alarm.

Meteorolozi upozoravaju da će maksimalne dnevne temperature danas biti između 35 i 40 stepeni Celzijusa. Zbog toga se građanima preporučuje poseban oprez.

Tokom poslepodneva, na istoku, jugu i jugozapadu Srbije, kao i u Pomoravlju i Banatu, uz lokalni razvoj oblačnosti moguća je retka pojava kratkotrajne kiše ili pljuskova sa grmljavinom.

Prema prognozi RHMZ-a, u petak i tokom vikenda očekuje se blago popuštanje vrućina. Maksimalne dnevne temperature u većini mesta kretati između 32 i 36 stepeni.

Međutim, meteorolozi za temperature u Srbiji upozoravaju da će početkom naredne sedmice uslediti novo pojačanje toplotnog talasa, uz postepeni rast temperature širom Srbije.

Premijer Mađarske Peter Mađar saopštio je da je vodostaj Dunava porastao i da se očekuju padavine u Austriji

Vodostaj Dunava u Mađarskoj stabilizovan je nakon što je dostigao istorijski minimum, kako je saopštio premijer Peter Mađar. Prema njegovim rečima, vodostaj Dunava je sada devet centimetara iznad najnižeg nivoa zabeleženog u nedelju, što predstavlja pozitivan razvoj nakon dugotrajnog toplotnog talasa koji je pogodio region. Ova informacija posebno je značajna u kontekstu problema koje su izazvale visoke temperature i povećana potrošnja vode u Mađarskoj.

Mađar je putem društvene mreže istakao da se u narednim danima očekuju padavine u slivnim područjima u Austriji. To bi moglo dodatno doprineti stabilizaciji vodostaja Dunava u Mađarskoj. Osim toga, jedna od turbina u Nuklearnoj elektrani Pakš ponovo je stavljena u funkciju, što doprinosi stabilnosti elektroenergetskog sistema zemlje. Međutim, premijer je upozorio da će zbog visokih temperatura i dalje postojati potreba za dobrovoljnim smanjenjem potrošnje električne energije.

Ograničenja u korišćenju vode širom Mađarske

Uprkos tome što je vodostaj Dunava u Mađarskoj stabilizovan, situacija u vezi sa korišćenjem vode i dalje je zahtevna. Prema podacima objavljenim na zvaničnom sajtu mađarske vlade, ograničenja prvog stepena uvedena su u 465 naselja širom zemlje. Ograničenja drugog stepena uvedena su u 151 naselju. Ove mere uvedene su kao rezultat dugotrajnog toplotnog talasa i povećane potrošnje vode, što dodatno opterećuje lokalnu infrastrukturu.

Osim toga, građanima je preporučeno da racionalno koriste vodu za piće i izbegavaju nepotrebnu potrošnju, posebno u najugroženijim područjima. Zbog toga, lokalne vlasti prate situaciju i redovno informišu javnost o svim promenama u vezi sa snabdevanjem vodom i stabilnošću vodostaja Dunava.

Uticaj na energetiku i svakodnevni život

Stanje na Dunavu direktno utiče na rad pojedinih energetskih objekata, među kojima je i Nuklearna elektrana Pakš. Kako je premijer Mađar istakao, jedna turbina je ponovo u funkciji, što je važno za energetski bilans zemlje. Međutim, zbog visokih temperatura i dalje se apeluje na građane da smanje potrošnju električne energije. Takođe, lokalne vlasti i dalje sprovode mere kako bi obezbedile stabilno snabdevanje vodom, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Tokom narednih dana očekuju se padavine koje bi mogle dodatno stabilizovati situaciju, ali građani se pozivaju na oprez i odgovorno ponašanje.

Iako je vodostaj Dunava u Mađarskoj stabilizovan, izazovi povezani sa visokim temperaturama i povećanom potrošnjom vode i dalje su prisutni. Redovno ažuriranje informacija i saradnja građana sa lokalnim vlastima ključni su za prevazilaženje trenutne situacije.