Lovci Vojske Srbije podignuti su zbog dojave o eksplozivnoj napravi u avionu na letu Brisel–Sofija, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Vojska Srbije presrela je putnički avion kompanije “Viz er” na relaciji Brisel–Sofija, nakon što je stigla dojava o mogućoj eksplozivnoj napravi u letelici. Zbog ove akcije, građani Šumadije čuli su snažne zvuke oko 10.30 časova, što je Ministarstvo odbrane objasnilo kao posledicu probijanja zvučnog zida. Prema saopštenju, lovci Vojske Srbije reagovali su po hitnom postupku.

Kako je tekao odgovor na dojavu o bombi

U trenutku kada je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore obavestila nadležne, jedinice za protivvazduhoplovna dejstva i snage za traganje i spasavanje su stavljene u najviši stepen pripravnosti. Pored toga, odmah su po prijemu obaveštenja u akciju uključeni i avioni lovačke avijacije.

Bezbedno praćenje aviona do granice

Avioni Vojske Srbije izvršili su vizuelnu identifikaciju putničkog aviona, a zatim ga pratili sve do granice sa Republikom Bugarskom. Tokom cele akcije, prioritet je bio bezbednost putnika i građana. Nakon uspešno završene operacije, vojni avioni vratili su se na matični aerodrom u Batajnici.

Saopštenje Ministarstva odbrane i reakcija javnosti

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije izrazili su žaljenje zbog uznemiravanja građana izazvanog probijanjem zvučnog zida, ali su naglasili da je hitno reagovanje neophodno u situacijama kada postoji sumnja na eksplozivnu napravu u avionu. Takođe, u saopštenju je istaknuto da je bezbednost neba iznad Srbije i zaštita građana apsolutni prioritet. Ovakve situacije zahtevaju brzu i odlučnu akciju svih nadležnih službi.

Značaj pravovremene reakcije i bezbednosne procedure

Iako je dojava o bombi uznemirila javnost, pravovremena reakcija Vojske Srbije pokazuje da su bezbednosne procedure efikasne i u potpunosti usklađene sa međunarodnim standardima. Ovakve akcije, iako mogu izazvati kratkotrajan nemir, služe kao potvrda ozbiljnosti sa kojom se tretiraju sve vrste bezbednosnih pretnji. Istovremeno, građani su pozvani na razumevanje i strpljenje, posebno kada se radi o zaštiti života i imovine.

Mitrovdan je peti najčešći praznik kod Srba, a jedno narodno verovanje upozorava da je važno provesti ovaj dan kod kuće.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. novembra slave praznik Mitrovdan, posvećen Svetom Dimitriju Solunskom. Ova slava zauzima važno mesto u narodnim običajima, a prema verovanju, postoji jedan mitrovdanski običaj koji nikako ne bi trebalo zanemariti. Prema narodnom predanju, ako neko ne provede Mitrovdan kod svoje kuće, smatra se da će “cele godine lutati”, odnosno često prespavati po tuđim domovima.

Mitrovdan je praznik koji označava prelazak iz letnje u zimsku polovinu godine. Osim toga, vernici smatraju da je ovo vreme kada treba završiti sve pripreme za zimu – nabaviti drva, spremiti zimnicu i završiti poslove na imanju. Prema narodnim shvatanjima, “kako ti je na Mitrovdan u kući, tako će ti biti cele zime”, što dodatno naglašava značaj porodičnog okruženja na ovaj dan.

Mitrovdan: običaj i verovanje za celu godinu

Na Mitrovdan, u hramovima se služe liturgije i molitve u čast sveca, dok vernici donose slavski kolač i čito. Posle crkvenog obreda, domaćini okupljaju porodicu oko slavske trpeze. Osim toga, postoji i narodno verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu, jer bi, prema predanju, ona tokom cele godine mogla biti nestašna.

Prelazna reč: Pored toga, Mitrovdan je i dan kada se “predviđa vreme”. Ako na ovaj praznik padne kiša ili mraz, prema narodnim tumačenjima, očekuje se duga i hladna zima. S druge strane, lepo vreme na Mitrovdan najavljuje blagu zimu sa manje snega.

Mitrovdanski običaji i značaj praznika

Praznik Mitrovdan ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji. Njegovo poreklo potiče od kulta Svetog Dimitrija, poznatog i kao iscelitelj i zaštitnik Soluna. Njegove mošti, prema predanju, čuvaju se u crkvi u Solunu, a zahvaljujući bliskosti sa Grcima, ovaj kult je zaživeo i među Srbima. Dimitrije je bio vojskovođa koji je, uprkos carevoj zapovesti, širio hrišćanstvo, zbog čega je stradao. Njegova dela, ali i narodna predanja, doprineli su značaju praznika.

Međutim, najvažniji mitrovdanski običaj ostaje okupljanje porodice kod kuće. Veruje se da je prisustvo svakog člana domaćinstva na ovaj dan važno za sreću i mir tokom cele zime.

Na kraju, običaji vezani za Mitrovdan podsećaju da je zajedništvo ključno za svaku porodicu. Na ovaj dan, prema narodnom verovanju, svako treba da bude kod kuće, jer to donosi mir i sreću tokom cele zime.

Prijave za mesto direktora Fonda PIO otvorene su 15 dana, a kandidati moraju ispuniti tačno propisane uslove obrazovanja i iskustva.

Javni konkurs za direktora Fonda PIO raspisan je na osnovu odluke Upravnog odbora, donete 30. oktobra 2026. godine. Konkurs je objavljen 6. novembra 2026. godine, a prema zvaničnim pravilima, svi zainteresovani kandidati imaju rok od 15 dana za dostavljanje prijava. Prijave podrazumevaju i obaveznu dokumentaciju kojom se potvrđuje ispunjenost propisanih uslova, kao i predlog programa rada i razvoja Republičkog fonda PIO.

Konkurs za direktora Fonda PIO otvoren je jer aktuelnom direktoru mandat ističe 1. februara 2027. godine. Upravni odbor je konkurs raspisao u roku predviđenom Zakonom i Statutom Fonda. Na osnovu člana 24. Statuta, pokretanje konkursa je obavezno najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Koji su uslovi konkursa za direktora Fonda PIO

Kandidati za direktora Fonda PIO moraju imati visoko obrazovanje iz oblasti ekonomskih ili pravnih nauka. Takođe, potrebno je najmanje šest godina radnog iskustva u relevantnoj struci i stepenu stručne spreme. Ovi uslovi jasno su definisani Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i Statutom Fonda.

Direktor Fonda PIO imenuje se na period od četiri godine. Kandidati moraju uz prijavu dostaviti dokaze o ispunjenosti svih navedenih uslova. To uključuje diplome, potvrde o radnom iskustvu i predlog programa rada i razvoja Republičkog fonda PIO.

Rok i procedura prijavljivanja

Prijave na konkurs za direktora Fonda PIO mogu se podneti u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa. Kandidati su obavezni da dostave svu traženu dokumentaciju. Upravni odbor će, nakon isteka roka za prijavu i pregleda pristiglih kandidatura, odlučiti o izboru direktora Fonda.

Osim toga, važno je napomenuti da je odluka o sprovođenju konkursa doneta jednoglasno na 67. sednici Upravnog odbora. Time je potvrđeno da je postupak izbora novog direktora pokrenut blagovremeno i u skladu sa svim važećim propisima.

Šta još treba znati o konkursu za direktora Fonda PIO

Mandat aktuelnog direktora traje do 1. februara 2027. godine, pa se očekuje da će novi direktor biti izabran pre tog datuma. Konkurs je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i dnevnom listu „Politika”, što obezbeđuje javnost i transparentnost procedure.

Na taj način, svi zainteresovani kandidati koji ispunjavaju uslove imaju priliku da konkurišu za jedno od najodgovornijih mesta u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije.