Sveštenik iz Haga otkrio detalje o ispovesti i pričesti generala Mladića neposredno pre njegove smrti.

Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, preminuo je danas u zatvorskoj bolnici Haškog tribunala u Sheveningenu. Njegovi poslednji trenuci, kako je naveo sveštenik iz Haga, bili su obeleženi ispovešću, pričešćem i molitvom. Ovaj događaj, poznat kao poslednji trenuci generala Mladića, izazvao je pažnju javnosti zbog načina na koji je bivši general ispraćen.

Porodica i država Srbija više meseci su uporno pokušavali da obezbede da Ratko Mladić poslednje dane života provede van zidina haškog pritvora, ali je on preminuo u bolničkim uslovima. Prema dostupnim informacijama, zdravstveno stanje mu se pogoršavalo tokom dužeg perioda i pretrpeo je dva moždana i jedan srčani udar tokom boravka u pritvoru.

Detalji poslednjih trenutaka generala Mladića

Sveštenik Boris Topić iz Haga izjavio je da je danas u 11.30 časova bio uz generala. „Ispovedio se, pričestio i nakon toga se odmah upokojio sa krstom u ruci koji sam mu tu stavio“, rekao je Topić. Takođe, prema njegovim rečima, porodica je bila u kontaktu sa nadležnima poslednjih dana, pokušavajući da dobije dozvolu za posetu i olakšanje uslova, što ipak nije bilo omogućeno.

Biografija i suđenje u Hagu

Ratko Mladić bio je komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske od 1992. do 1995. godine. Tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, komandovao je vojnim operacijama. Posle rata uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. godine, a Haškom tribunalu izručen 31. maja iste godine. Suđenje protiv njega počelo je 16. maja 2012. godine.

Na osnovu presude Haškog tribunala od 8. juna 2021. godine, Ratko Mladić je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor po deset od jedanaest tačaka optužnice. U međuvremenu, njegovo zdravstveno stanje se stalno pogoršavalo, što je porodicu navelo na više zahteva za premeštanje ili humanitarnu pomoć, ali su svi ti zahtevi bili odbijeni ili nerešeni.

S druge strane, poslednji trenuci generala Mladića, prema rečima sveštenika, bili su obeleženi molitvom i tradicionalnim verskim obredima. To je, kako navode upućeni, bilo od velikog značaja za porodicu i one koji su ga poznavali iz perioda službe. Konačno, njegova smrt u Hagu zatvorila je jedno dugo i kontroverzno poglavlje modernog balkanskog istorijata.

Postupak za prenos posmrtnih ostataka Ratka Mladića započet je, očekuju se detalji o terminu i mestu sahrane.

Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, preminuo je u Hagu posle dužeg zdravstvenog pogoršanja, gde je izdržavao doživotnu kaznu. Prema saopštenju nadležnih organa, država Srbija je pokrenula proceduru kako bi omogućila sahranu Ratka Mladića prema njegovoj poslednjoj želji. Njegova porodica i javnost očekuju dalji razvoj postupka, dok detalji o terminu i mestu ispraćaja još nisu objavljeni.

Poslednja želja Ratka Mladića i značaj porodice

Prema zvaničnim informacijama, Ratko Mladić je izričito želeo da bude sahranjen pored svoje ćerke Ane na Topčiderskom groblju u Beogradu. Njegova ćerka Ana preminula je 1994. godine u 24. godini života, što je označilo veliku porodičnu tragediju. Prema zvaničnoj verziji, ona je izvršila samoubistvo, međutim, Mladić tu verziju nije prihvatao, smatrajući godinama da je njegova ćerka žrtva ubistva. Ovaj gubitak ostavio je dubok trag u privatnom životu generala, a u više navrata isticao je da želi da počiva uz nju.

Pokretanje procedure i sledeći koraci

Institucije Republike Srbije, uključujući Predsedništvo Srbije i nadležna ministarstva, započele su postupak za prenos posmrtnih ostataka Ratka Mladića iz Haga u Srbiju. Kako je objavljeno, za sada nisu poznati tačni datumi kada bi telo moglo biti dopremljeno niti kada će biti organizovana sahrana. Očekuje se da će više informacija o organizaciji poslednjeg ispraćaja i mestu ukopa biti dostupno nakon završetka formalnih procedura. Takođe, prema rečima sagovornika, general će biti sahranjen uz sve državne i vojne počasti.

Porodična izjava i značaj mesta sahrane

Sin Ratka Mladića, Darko Mladić, ranije je izjavio da je njegov otac naglašavao želju da bude sahranjen pored ćerke Ane. Topčidersko groblje dobija poseban značaj u kontekstu ove porodične odluke, budući da se tu nalazi grob njegove ćerke. Ova odluka dodatno osvetljava važnost porodice za generala i način na koji će biti ispunjena njegova poslednja volja. U međuvremenu, javnost i porodica očekuju više zvaničnih informacija o nastavku procedure i datumu ceremonije.

Šta sledi nakon pokretanja procedure

Procedura za sahranu Ratka Mladića je u toku, a svi dalji koraci zavise od završetka zvaničnih administrativnih procesa. Očekuje se da će detalji o datumu, vremenu i protokolu sahrane biti objavljeni čim se ispune potrebni uslovi za prenos i organizaciju ceremonije. Na taj način, država ispunjava poslednju želju nekadašnjeg komandanta, omogućavajući mu da počiva pored svoje porodice.

Na praznik Uspenje Presvete Bogorodice, vernici pojačavaju molitvu i spremaju dom, dok narodna verovanja upozoravaju na četiri radnje koje donose nesreću.

Sutra se obeležava Velika Gospojina, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, poznat i kao Uspenje Presvete Bogorodice. Ovaj dan ima poseban značaj za mnoge porodice u Srbiji, a običaji za veče pred praznik i četiri stvari koje, prema narodnom verovanju, donose nesreću, deo su bogate tradicije. Tokom poslednjeg dana gospojinskog posta, koji ove godine pada u petak, dozvoljeno je jesti ribu uz povrće, kako nalaže crkveni kalendar.

Prema običajima, veče pred Veliku Gospojinu donosi posebne rituale koji se prenose generacijama. Pre svega, vernici pojačavaju molitvu kako bi kroz praštanje i unutrašnji mir pripremili dušu za praznik. Takođe, preporučuje se temeljno čišćenje doma jer, prema starom verovanju, čistoća donosi blagostanje i slogu u porodicu. U završnoj sedmici posta, mnogi se pripremaju za pričest kroz ispovest i duhovnu obnovu.

Običaji za veče pred Veliku Gospojinu

Veče pred praznik je vreme kada porodica okupljena u molitvi traži duhovni mir i oproštaj. Na taj način, praznik se dočekuje sa čistim mislima i srcem. Osim toga, domaćice tradicionalno pospremaju kuću, odstranjujući sve što asocira na nered ili prošle nesuglasice. Priprema obroka sa ribom i povrćem takođe je u duhu završetka posta, pa su trpeza i zajedništvo sastavni deo praznične atmosfere.

Četiri stvari koje, prema verovanju, donose nesreću

Pored svega što je preporučeno, narodna verovanja upozoravaju na četiri radnje koje se na Veliku Gospojinu smatraju nepoželjnim. Pre svega, izbegava se teži fizički rad ili započinjanje novih poslova u domaćinstvu. Takođe, ne preporučuje se svađa ili podizanje glasa, kako bi mir i složnost ostali u domu. U nekim krajevima, veruje se da nije dobro prati veš ili iznositi stare stvari iz kuće na ovaj dan. Štaviše, smatra se da bi odlazak na put daleko od kuće tokom praznika mogao doneti lošu sreću, pa se preporučuje da porodica bude na okupu.

Osim toga, običaji i verovanja vezani za veče pred Veliku Gospojinu odražavaju želju za mirom, zdravljem i blagostanjem. Mnogi vernici koriste ovaj trenutak za praštanje, obnovu porodičnih odnosa i zahvalnost. Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, suština praznika ostaje ista: duhovna sabranost i zajedništvo porodice.

Na kraju, poštovanje tradicije i izbegavanje navedenih radnji deo su načina na koji se obeležava Velika Gospojina u mnogim domovima. Ovi običaji čuvaju duh praznika i prenose se sa generacije na generaciju, podsećajući na važnost zajedništva i mira u svakodnevnom životu.