Prema zvaničnim podacima, donirani organi spasili su živote pacijenata u više gradova, urađene transplantacije bubrega, srca, jetre i rožnjača

Od početka 2024. godine, šest porodica u Srbiji dalo je saglasnost za donaciju organa svojih preminulih članova, čime je omogućena 28 transplantacija, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima. Transplantacije su obuhvatile presađivanje bubrega, srca, jetre i rožnjača u zdravstvenim ustanovama širom zemlje.

U Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, u toku četiri dana, dve porodice odlučile su da doniraju organe svojih najmilijih, što je omogućilo da pacijenti kojima je transplantacija jedina terapija dobiju novu šansu za život. U tom periodu izvedene su četiri transplantacije, a svi pacijenti srednjih godina koji su ih primili su u stabilnom stanju.

Prema rečima doc. dr Katarine Obrenčević, načelnice Odseka za transplantaciju Klinike za nefrologiju VMA, pacijenti su na transplantaciju čekali između dve i četiri godine. “Onog trenutka kada posebno edukovani tim lekara specijalista utvrdi moždanu smrt, to je i zakonski trenutak smrti te osobe. Tada sledi borba sa vremenom, jer postoji kratak rok za održavanje organa”, navela je dr Obrenčević.

Jedan od pacijenata, Željko Vučković (49) iz Svilajnca, naveo je da je zahvalan porodici donora što je omogućila njemu i još nekoliko pacijenata novi početak. “Kada sam došao na VMA, svi smo imali istu šansu, sve je zavisilo od poklapanja rezultata. Zahvalan sam porodici donora do neba, mogu da nastavim dalje”, rekao je Vučković.

Prema rečima potpukovnika doc. dr Gorana Rondovića, anesteziologa sa VMA, održavanje vitalnih funkcija kod donora vrši se uz pomoć medicinskih aparata, ali je važno naglasiti da to ne znači da je osoba živa, već je reč o procesu održavanja organa do transplantacije. Donori su bili pacijenti različite starosne dobi, a zahvaljujući njihovim porodicama, spašeni su brojni životi širom zemlje.

Lekar istakao da su pušenje, nezdrava ishrana i visok krvni pritisak najčešći uzroci, posebno naglasio opasnost od neotkrivenog pritiska

Dr Džeremi London, specijalista interne medicine, govorio je na društvenim mrežama o najčešćim uzrocima prevremene smrti i upozorio na faktore rizika koji se mogu sprečiti. U svom izlaganju, London je istakao da su pušenje, nezdrava ishrana i visok krvni pritisak tri ključna faktora koja značajno povećavaju rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema i prevremene smrti.

Lekar je posebno naglasio opasnost od visokog krvnog pritiska, koji se često naziva ‘tihim ubicom’, jer mnogi ljudi godinama žive sa ovim problemom a da nisu ni svesni. Prema njegovim rečima, skoro svaka druga osoba u Sjedinjenim Državama ima povišen pritisak, dok veliki broj ljudi nije dijagnostikovan.

“Visok krvni pritisak često nema jasne simptome, ali može ozbiljno oštetiti srce, mozak i bubrege”, upozorio je dr London. On je istakao da je moguće značajno smanjiti rizik promenom životnih navika, poput zdravije ishrane, redovne fizičke aktivnosti i smanjenja stresa, dok je u nekim slučajevima potrebna i odgovarajuća terapija.

Dr London je savetovao građanima da budu proaktivni po pitanju zdravlja i da ne čekaju pojavu simptoma. “Budite proaktivni, a ne reaktivni”, poručio je, ističući važnost prevencije kao najboljeg načina zaštite od ozbiljnih posledica koje donose ovi faktori rizika.

Crkveni zvaničnici pojašnjavaju postupak u slučajevima kada ne postoje pisani tragovi ili svedoci o krštenju

Pojedinci u Srbiji koji nisu sigurni da li su kršteni, a u crkvenim knjigama ne postoji zapis o tome, mogu da reše ovu nedoumicu obraćanjem najbližoj crkvenoj opštini. Prema zvaničnim izjavama, crkva ima jasno definisan postupak za ovakve slučajeve, posebno kod ljudi koji potiču iz porodica gde su verski obredi obavljani u tajnosti, što je bio čest slučaj tokom perioda komunističke Jugoslavije.

Prvi korak za svakoga ko sumnja u svoje krštenje je provera crkvenih matičnih knjiga na mestu rođenja ili prebivališta roditelja. Ove knjige sadrže evidenciju o svim obavljenim krštenjima. Ako su knjige tokom ratova uništene ili nisu dostupne, preporučuje se pokušaj pronalaženja svedoka iz porodice ili okruženja koji bi mogli da potvrde čin krštenja.

Ako ni pisani tragovi ni svedoci nisu dostupni, crkva omogućava poseban obred, poznat kao uslovno krštenje. Protojerej Blagoje Katić, starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, objašnjava da se tada koristi posebna formula: „Ako nisi kršten(a), krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“ Na ovaj način se izbegava rizik od ponavljanja neponovljivog čina, a verniku se omogućava duhovni mir i potvrda pripadnosti crkvenoj zajednici.

Crkva naglašava da pažljivo vodi računa o svim životnim situacijama vernika i nudi rešenje za sve koji žele da razjasne svoj status. Zvaničnici ističu da je važno obratiti se svom svešteniku radi detaljnih informacija i dalje procedure.