Advokati objašnjavaju procedure, sud i notari pokušavaju da pronađu naslednike pre dodele države

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano više od 123.000 napuštenih stanova, a situacije u kojima preminuli vlasnici nemaju naslednike nisu retke. Kada na ostavinskim raspravama ne postoji nijedan zakonski naslednik, kompletna imovina prelazi u svojinu Republike Srbije, kako je predviđeno zakonima o nasleđivanju.

Pravnici ističu da su ovakvi slučajevi retki, jer zakon o nasleđivanju predviđa širok krug potencijalnih naslednika, uključujući potomke, supružnike, roditelje, ali i dalje srodnike poput baba, deda i njihovih potomaka. Geografska raspodela napuštenih stanova pokazuje da ih je najviše u južnoj i istočnoj Srbiji (89.813), zatim u Vojvodini (23.750) i beogradskom regionu (10.021).

Advokat Brane Krunić navodi da sud i javni beležnik imaju obavezu da pokušaju da pronađu naslednike, uključujući i one koji žive u inostranstvu. Tek nakon što se utvrdi da nema naslednika, imovina prelazi u vlasništvo države, koja se po zakonu ne može odreći nasleđa. Sam postupak može trajati godinama, jer sud najpre oglasom poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana.

Država zvanično stiče pravo svojine nad pokretnim stvarima nakon tri godine, a nad nepokretnostima nakon deset godina od otvaranja nasleđa. Naslednici imaju pravo da potražuju imovinu u svakom trenutku, jer pravo na nasledstvo u Srbiji ne zastareva. Kada država preuzme nekretninu, njome upravlja Republička direkcija za imovinu, a prodaja ovakvih stanova je ređa i obično se sprovodi u specifičnim slučajevima ili javnim prodajama udela.

Svetinja iz manastira Vatopeda biće dočekana na aerodromu Nikola Tesla, saopštila Srpska pravoslavna crkva

Čudesni pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvažnijih svetinja pravoslavnog sveta, danas će biti donet iz manastira Vatopeda na Svetoj Gori u Beograd. Svetinja će, prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve, stići u popodnevnim časovima na aerodrom Nikola Tesla, gde će je dočekati patrijarh i predstavnici državnog vrha.

Pojas je prethodno ispraćen iz luke manastira Vatopeda i dopremljen do Soluna, odakle će biti prebačen u Beograd u pratnji igumana Jefrema i bratije. Ova prilika biće obeležena najvišim crkvenim i državnim počastima, ističu iz SPC.

Srpska pravoslavna crkva navodi da je organizovan svečan doček za svetinju, uz prisustvo crkvenih velikodostojnika i državnih zvaničnika. U planu su i posebne liturgije i molitvena okupljanja povodom dolaska pojasa.

Prema dostupnim informacijama, događaj izaziva veliko interesovanje među vernicima, koji će imati priliku da prisustvuju dočeku i poklone se ovoj pravoslavnoj svetinji. Više detalja o daljem rasporedu i mogućnostima za vernike biće objavljeno naknadno, navode iz SPC.

“Dolazak pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju je od izuzetnog značaja za čitavu pravoslavnu zajednicu”, navedeno je u saopštenju Srpske pravoslavne crkve.

Meteorolozi najavljuju porast temperatura, najizraženiji uticaj na severu i zapadu zemlje

Srbija će krajem maja biti zahvaćena snažnim toplotnim talasom koji se razvija iznad severozapadne Afrike i širi se prema jugozapadnoj i zapadnoj Evropi, saopšteno je iz meteoroloških izvora. Očekuje se da toplotna masa, poznata kao ‘toplotna kupola’, donese značajan porast temperatura u više regiona zemlje.

Prema najavama, toplotni talas najpre će pogoditi zemlje poput Španije, Portugala, Francuske, Beneluksa i Velike Britanije, gde se prognozira da će temperature biti i do 16 stepeni iznad proseka za ovo doba godine. Do sredine sledeće nedelje, talas će se proširiti na Balkan, uključujući i Srbiju.

Prognoze govore da će Vojvodina i Beograd biti najtopliji regioni, sa dnevnim temperaturama od 25 do 28 stepeni Celzijusa. U centralnim delovima zemlje, poput Šumadije i Pomoravlja, očekuju se temperature od 25 do 26 stepeni, dok će u južnim i istočnim krajevima, zbog brdsko-planinskog reljefa, biti nešto svežije, sa vrednostima između 22 i 24 stepena. Na planinama, poput Kopaonika i Zlatibora, temperature će se kretati od 14 do 18 stepeni.

Stručnjaci objašnjavaju da je ‘toplotna kupola’ fenomen koji nastaje kada široko polje visokog vazdušnog pritiska ostaje iznad kontinenta, zarobljavajući topli vazduh i izazivajući nagli porast temperatura. Ovakvi vremenski obrasci mogu trajati danima ili čak nedeljama, a najviše pogađaju niže predele i gradska područja.

“U ovakvim situacijama dolazi do akumulacije toplote na tlu, što može dovesti do nesnosnih vrućina”, navode meteorolozi.

Građanima se savetuje oprez tokom najtoplijih sati i praćenje zvaničnih upozorenja.