Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije danas slave Ognjenu Mariju, uz strogo poštovanje običaja da se ne rade poslovi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Ognjenu Mariju, praznik koji se obeležava širom Srbije. Prema narodnom verovanju, na dan Ognjene Marije ne radi se ništa, a posebno se poštuju običaji vezani za ovaj datum. Prema saopštenju SPC, Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je poreklom iz Antihije.
Ona se krstila u 12. godini, a zbog svoje vere u Isusa Hrista, stradala je u vreme cara Dioklecijana. U tradiciji, Ognjena Marija se smatra za zaštitnicu od ognja i gromova, slično kao Sveti Ilija, pa je često nazivaju „ognjevitim“ svecem.
Običaji za Ognjenu Mariju i značaj praznika
Na praznik Ognjene Marije, prema narodnim običajima, ne obavljaju se nikakvi poslovi. Posebno se ističe da žene treba da izgovore posebnu molitvu, u skladu sa tradicijom. Tradicija kaže da se na ovaj dan, kada često vladaju velike vrućine, „gori nebo i zemlja“.
Takođe, Ognjenu Mariju slave oni koji su imali štetu od oluja i gromova. Prema narodnoj izreci, „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu“, što govori o značaju praznika u poljoprivrednim zajednicama. Štaviše, u narodnom predanju postoje primeri nesrećnih slučajeva koji su se dogodili upravo na ovaj dan, što dodatno podstiče na poštovanje običaja.
Vezanost praznika za verovanja i lokalne zajednice
U mnogim delovima Srbije, praznik Ognjene Marije ima posebno mesto u lokalnim običajima. Pored toga, veruje se da poštovanje ovog dana i pridržavanje pravila doprinosi zaštiti domaćinstva od nesreća. S druge strane, neki vernici i danas sa posebnom pažnjom obeležavaju ovaj praznik, izbegavajući bilo kakve fizičke poslove, kako u polju, tako i u kući.
Na kraju, Ognjena Marija je dan kada se neguju porodične i zajedničke molitve, a vernici se okupljaju u crkvama i domovima. Zbog toga, praznik ima važnu ulogu u očuvanju tradicije i zajedništva među vernicima.
