Connect with us

Srbija

OD PROSIPANJA VODE, DO CRNE MAČKE: Ovo su najveća sujeverja u Srbiji koja i danas mnogi poštuju

Objavljeno pre

2 months

,

cat, black background, cat eyes, eyes, pet, nature, domestic cat, animal, black cat, black, golden eyes, looking cat, kitten ManWithoutFace

Mnoga verovanja koja su nekada bila deo svakodnevnog života u Srbiji danas zvuče neobično, pa čak i neverovatno. Ipak, veliki broj njih sačuvao se kroz generacije i još uvek ih možemo čuti u razgovorima, posebno kada stariji članovi porodice upozoravaju mlađe da „ne prizivaju nesreću“.

Iako za ova verovanja nema naučnih dokaza, ona predstavljaju zanimljiv deo narodnog običaja i tradicije.

Prosuta so donosi svađu

Jedno od poznatijih verovanja jeste da prosuta so najavljuje svađu ili neku neprijatnost. U nekim krajevima verovalo se da onaj ko prospe so treba da je baci preko levog ramena kako bi „poništio“ loš znak.

Ne vraćaj se kada kreneš iz kuće

Ako neko izađe iz kuće, pa se ubrzo vrati po nešto što je zaboravio, prema starom verovanju put mu više neće biti srećan.

Zato se često savetovalo da se, ako baš mora da se vrati, pogleda u ogledalo ili sedne na trenutak pre nego što ponovo izađe.

Prosuta voda za srećan put

Za razliku od prosute soli, prosuta voda uglavnom se smatra dobrim znakom.

Kada neko krene na put, često se za njim prospe malo vode, uz verovanje da će mu put „teći glatko“, odnosno da će sve proći lako i bez problema.

Ovaj običaj se i danas može videti kada porodica ispraća nekoga na važan put.

Crna mačka preko puta

Jedno od najpoznatijih sujeverja na svetu prisutno je i na našim prostorima — crna mačka koja pređe put navodno donosi nesreću.

Ipak, verovanja nisu svuda ista. U pojedinim tradicijama crne mačke smatraju se upravo simbolom sreće, što pokazuje koliko se narodna verovanja mogu razlikovati od kraja do kraja.

Ne zviždi u kući

Stariji ljudi često su govorili deci da ne zvižde u kući. Verovalo se da zviždanje može da „oterа novac“ ili prizove siromaštvo.

Zbog toga je rečenica „Ne zviždi u kući, neće biti para“ postala gotovo deo svakodnevnog narodnog govora.

Ne sedi na ćošku stola

Jedno od simpatičnijih verovanja kaže da osoba koja sedne na ćošak stola neće dugo pronaći bračnog partnera.

Najčešće se govorilo da će tako sedeti „sedam godina“ bez udaje ili ženidbe.

Naravno, za ovo verovanje nikada nije postojao dokaz — ali je zato generacijama služilo kao upozorenje deci da ne sede na nezgodnom mestu.

Ne ostavljaj otvorene makaze

Makaze koje ostanu otvorene navodno mogu doneti nesreću ili svađu u kući.

Zbog toga su se u mnogim porodicama makaze uvek zatvarale nakon korišćenja. Praktičan razlog je očigledan — zatvorene makaze su bezbednije — ali je vremenom nastalo i čitavo verovanje o njihovoj „moći“.

Kucanje u drvo

Kada neko kaže nešto lepo ili se pohvali da mu se dogodilo nešto dobro, često sledi čuveno: „Da ne ureknem“ — pa kucanje u drvo.

Ovaj običaj povezuje se sa željom da se dobra sreća ne pokvari i da se čovek zaštiti od uroka ili zavisti.

Ne govori unapred šta će se dogoditi

„Nemoj unapred da pričaš“ jedna je od rečenica koju su mnogi čuli od roditelja i baka i deka.

Ako bi neko prerano najavio uspeh, putovanje, posao ili neki drugi važan događaj, verovalo se da bi time mogao da „urekne“ sopstvenu sreću.

Ne hvali dete previše

U tradicionalnoj kulturi posebno je bilo rašireno verovanje u urok. Zato se verovalo da dete ne treba previše hvaliti pred drugima.

Umesto direktnog hvaljenja, ljudi bi nekada govorili nešto poput „da ga ne ureknemo“ ili bi simbolično dodirnuli drvo.

Ne poklanjaj prazan novčanik

Ako nekome poklanjate novčanik, prema jednom popularnom verovanju u njega bi trebalo staviti makar jedan novčić.

Prazan novčanik simbolizuje prazninu i nedostatak novca, dok se novčić smatra simbolom budućeg bogatstva i blagostanja.

Ne presecaj hleb nožem „kako bilo“

Hleb u srpskoj tradiciji ima posebno mesto, pa su postojala brojna pravila u vezi sa njim. U različitim krajevima postojala su verovanja da se prema hlebu mora odnositi s poštovanjem i da nije dobro bacati ga, gaziti ili nepažljivo postupati s njim.

Verovanja koja opstaju i danas

Iako savremeni život sve više potiskuje stara narodna verovanja, neka od njih su i dalje deo svakodnevnog govora.

„Kucni u drvo“, „prosipaj vodu za sreću“, „nemoj da se vraćaš“, „ne ureći“ — izrazi su koje čujemo i danas, često čak i kada osoba koja ih izgovara ne veruje zaista u njih.

Možda upravo zato ova sujeverja predstavljaju zanimljiv deo srpske tradicije: preživela su generacije, menjala se kroz vreme i ostala prisutna u svakodnevnom životu, čak i u modernom društvu.

A koliko ovih verovanja vi i danas poštujete?

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Pokazna vežba SAJ-a u Batajnici: Kineska delegacija pratila veštine snajperista i rešavanje talačkih situacija

Specijalna antiteroristička jedinica predstavila je svoje sposobnosti kroz kompleksne taktičke vežbe pred visokim gostima iz Kine.

Objavljeno pre

39 minutes

,

October 23, 2026

Objavio:

Pokazna vežba SAJ-a u Batajnici: Kineska delegacija pratila veštine snajperista i rešavanje talačkih situacija

Specijalna antiteroristička jedinica predstavila je svoje sposobnosti kroz kompleksne taktičke vežbe pred visokim gostima iz Kine.

Pokazna vežba SAJ-a u Batajnici privukla je pažnju visokih gostiju iz Narodne Republike Kine, koji su imali priliku da se uvere u veštine snajperista i profesionalnost jedinice u rešavanju talačkih situacija. Delegaciju je predvodio zamenik ministra javne bezbednosti i komesar Nacionalne administracije za migracije Vang Džidžong, a dočekao ih je komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić.

Tokom boravka u bazi SAJ-a u Batajnici, kineskim zvaničnicima predstavljene su operativne sposobnosti jedinice. Pripadnici SAJ-a izveli su pokaznu vežbu, demonstrirajući preciznost snajperista, sposobnosti alpinističkog tima, kao i rad sa službenim psima. Takođe, prikazane su i kompleksne taktike rešavanja talačkih i drugih zahtevnih bezbednosnih situacija. Na taj način, gosti su mogli da steknu uvid u pripremljenost i obučenost jedinice za delovanje u najzahtevnijim okolnostima.

Opremljenost i profesionalizam SAJ-a istaknuti pred kineskim gostima

Pre svega, komandant Igor Žmirić iskoristio je priliku da poželi dobrodošlicu delegaciji iz Kine. Tom prilikom naglasio je koliko je važno da specijalne policijske jedinice Srbije i Kine nastave saradnju. Prema njegovim rečima, razmena iskustava, znanja i dobrih praksi doprinosi daljem unapređenju operativnih sposobnosti i omogućava efikasniji odgovor na savremene bezbednosne izazove. S druge strane, članovi kineske delegacije pokazali su interesovanje za metode i taktike koje SAJ primenjuje u realnim situacijama.

Osim toga, tokom vežbe naglašena je važnost timskog rada, discipline i stalnog usavršavanja. Prikazani su svi segmenti procesa rešavanja kriznih situacija — od pripreme, preko upotrebe specijalističke opreme, do bezbednog završetka akcije. Na taj način, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici poslužila je kao platforma za razmenu znanja između srpske i kineske strane.

Saradnja Srbije i Kine u oblasti bezbednosti

Pored demonstracije veština, susret je poslužio i za isticanje značaja međunarodne saradnje. Komandant Žmirić naglasio je da zajedničke aktivnosti, poput ove pokazne vežbe, jačaju međusobno poverenje i omogućavaju bolje razumevanje standarda i procedura. Takođe, ovakvi događaji su prilika za uspostavljanje novih kontakata i razmenu iskustava koja mogu biti dragocena u budućim zajedničkim projektima.

Na kraju, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici još jednom je potvrdila visok nivo pripremljenosti ove specijalne jedinice. Kineska delegacija izrazila je zadovoljstvo viđenim i istakla značaj nastavka saradnje u oblasti bezbednosti. Kao rezultat, očekuje se da će ovakvi susreti doprineti daljem jačanju partnerskih odnosa između Srbije i Kine.

Pročitaj još

Srbija

GURNU TI APARAT POD NOS I TRAŽE JOŠ 20 ODSTO: Kako je obična kafa postala luksuz, a srpski ugostitelji uveli „porez na sramotu“

Objavljeno pre

3 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Woman with a coffee and smartphone at a cafe table, creating a cozy and modern ambiance.

Platiš račun karticom, a na ekranu iskoči pitanje: 10%, 15% ili 20%? Dok konobar netremice gleda u vaše prste, većina gostiju pritisne dugme samo da izbegne neprijatnost. Da li je kultura nagrađivanja dobre usluge pretvorena u legalno reketiranje gostiju?

Ono što je decenijama bila američka praksa, tiho i bez najave uselilo se u domaće kafiće, restorane, pa čak i frizerske salone i perionice automobila. Predefinisani procenat bakšiša na POS terminalima postao je novi standard.

Dok vlasnici lokala tvrde da time samo „olakšavaju bezgotovinsko plaćanje u doba kada malo ko nosi sitan novac“, gosti i udruženja potrošača upozoravaju na psihološki pritisak: ako odbiješ, osećaš se kao škrtica, a ako prihvatiš, račun ti raste i do četvrtine.

Gde zapravo ide novac ostavljen preko kartice?

Glavna zabluda većine gostiju jeste da taj iznos odmah završava u novčaniku momka ili devojke koji su doneli piće. Porezi i bankarske provizije: Novac plaćen preko terminala leže na račun firme. Banka uzima proviziju na ukupnu transakciju, a država taj iznos tretira kao prihod koji podleže oporezivanju ako nije precizno regulisan internim aktima poslodavca. Gazdina raspodela: Neretko vlasnici taj novac dele na kraju meseca po sopstvenom nahođenju, pokrivajući manjkove u kasi, lom čaša ili ga uopšte ne isplaćuju osoblju u celosti. Prebacivanje troškova zarada: Poslodavci sve češće nude niže fiksne plate radnicima uz obećanje: „Imaćeš dobar bakšiš preko kartica“, prebacujući sopstvenu obavezu dostojanstvene plate direktno na džep gosta.

Bakšiš je u srpskoj kafanskoj tradiciji uvek bio dobrovoljna nagrada za osmeh, brzinu i gest domaćina. Pretvaranjem tog gesta u digitalno uslovljavanje i nametnuti procenat, ugostitelji rizikuju da oteraju i ono malo stalnih gostiju koji još uvek biraju kafanu pre kuvanja kafe kod kuće.

Pročitaj još

Srbija

„VRATITE NAM DECU IZ DIGITALNOG ZOMBI-MODA!“: Škole koje su zaključale telefone donele šokantne rezultate — Da li je ovo jedini spas za nastavu?

Objavljeno pre

3 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Smiling young woman wearing headphones and holding a smartphone indoors.

Do pre samo godinu dana, školski odmori izgledali su sablasno: tridesetoro dece u hodniku sedi na podu, niko ne progovara, svi gledaju u ekrane. Onda je nekoliko direktora preseklo — ormarići pod ključ ili torbe na ulazu u učionicu. Ono što se desilo potom, iznenadilo je i same nastavnike.

Kada je zvonilo za veliki odmor, u hodnicima osnovnih i srednjih škola u kojima je uvedena potpuna zabrana upotrebe pametnih uređaja ponovo se začula buka. Prava, dečija buka — trčanje, dovikivanje, smeh i rasprave.

„Prvih mesec dana imali smo apstinencijalnu krizu“, iskrena je profesorka jedne beogradske gimnazije koja je među prvima donela odluku o zabrani telefona od ulaznog zvona do kraja nastave. „Deca su nesvesno posezala u džepove svakih pet minuta. Bila su nervozna, nisu znala šta da rade sa rukama, gledala su kroz prozor. Roditelji su zvali i bunili se: ‘Kako da čujem dete ako mu pozli?’. Danas, godinu dana kasnije, niko ne želi da se vrati na staro.“

Šta kažu podaci sa terena?

Rezultati u školama koje su primenile rigoroznu politiku „nulte tolerancije“ za telefone pokazuju jasne pomake: Smanjeno digitalno vršnjačko nasilje: Nema više tajnog snimanja nastavnika i učenika pod klupom, podsmevanja na TikToku i montiranja uvredljivih snimaka tokom časa. Skok pažnje na časovima: Nastavnici svedoče da je koncentracija đaka porasla za najmanje 30 odsto. Kada nema vibracije u džepu, nema ni stalnog prekidanja toka misli. Obnova socijalnih veština: Đaci su ponovo počeli da razgovaraju, igraju stoni tenis u dvorištu ili jednostavno sede zajedno bez zurenja u plavo svetlo.

Rat domišljatosti: Pametni satovi i lažni telefoni

Ipak, bitka nije potpuno dobijena. Učenici su brzo pronašli alternative: predaju stare, pokvarene telefone u kutije na početku časa, dok pravi uređaj ostaje sakriven u unutrašnjem džepu jakne.

Drugi masovni trend su pametni satovi preko kojih stižu notifikacije, poruke, pa čak i rešenja za kontrolne zadatke. Psiholozi upozoravaju da sama zabrana ne vredi mnogo ako kod kuće deca nastave da provode po šest sati uz ekran bez ikakvih granica.

Pročitaj još

U Trendu