Projekat obuhvata treću sekciju Transbalkanskog koridora, završetak planiran do kraja 2028. godine

U prostorijama Elektromreže Srbije danas je potpisan ugovor o dogradnji i rekonstrukciji trafostanice 220/35 kV Bajina Bašta u savremenu trafostanicu 400/220/35 kV, kao i opremanju dva 400 kV dalekovodna polja u trafostanici 400/220 kV Obrenovac. Ugovor je u ime kompanije potpisala generalna direktorka Jelena Matejić sa predstavnicima konzorcijuma Energotehnika Južna Bačka i Elnos, izabranim nakon međunarodnog tenderskog postupka.

Ovi radovi čine treću sekciju Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, a ukupna vrednost iznosi 113,5 miliona evra. Planirano je da radovi budu završeni do kraja 2028. godine. Finansiranje je obezbeđeno kroz kredit nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 64,5 miliona evra, donaciju Western Balkans Investment Framework (WBIF) od 21 milion evra, dok preostala sredstva obezbeđuje Elektromreža Srbije iz sopstvenih izvora.

Dogradnjom i rekonstrukcijom trafostanice Bajina Bašta i opremanjem dalekovodnih polja u Obrenovcu, postojeća 220 kV mreža u zapadnoj Srbiji biće zamenjena modernom 400 kV infrastrukturom, što će značajno povećati kapacitet i pouzdanost prenosnog sistema. Biće omogućeno i priključenje novih proizvodnih kapaciteta, uključujući buduću reverzibilnu hidroelektranu Bistrica.

Generalna direktorka Jelena Matejić istakla je da „današnje potpisivanje predstavlja važan korak u realizaciji jednog od najznačajnijih energetskih projekata u Srbiji – Transbalkanskog koridora za prenos električne energije. Dogradnjom i rekonstrukcijom trafostanice Bajina Bašta, kao i opremanjem 400 kV polja u trafostanici Obrenovac, stvaraju se uslovi za povezivanje novog dvosistemskog 400 kV dalekovoda, čime će se značajno povećati sigurnost i kapaciteti prenosnog sistema.“

Transbalkanski koridor ima nacionalni, regionalni i evropski značaj, a njegova ukupna vrednost iznosi oko 221 milion evra. Prva sekcija koridora završena je 2017. godine, druga sekcija 2022, dok je u narednoj fazi predviđena izgradnja novog dvosistemskog 400 kV dalekovoda od Bajine Bašte ka Višegradu i Pljevljima. Realizacijom ovog projekta jača se energetska povezanost Srbije sa regionom i Evropom.

Sekretarijat za privredu najavio minimalno radno vreme dežurnih objekata i rad benzinskih stanica

Radno vreme trgovinskih i zanatskih objekata u Beogradu tokom prvomajskih praznika uređeno je prema važećoj odluci o radnom vremenu na teritoriji grada, saopšteno je iz Sekretarijata za privredu. U četvrtak, 30. aprila, dežurni prodajni objekti obavezni su da rade najmanje od 9 do 18 časova. Na Praznik rada, 1. maja, dežurni prodajni objekti mogu biti zatvoreni. Dan kasnije, u subotu, 2. maja, objekti dežurnog tipa moraju biti otvoreni najmanje od 9 do 12 časova.

Prema istom saopštenju, nespecijalizovane trgovine koje uglavnom prodaju neprehrambenu robu, kao i posebni trgovinski formati, mogu biti zatvorene od 1. do 2. maja.

Benzinske stanice na državnim i opštinskim putevima u Beogradu radiće 24 sata dnevno tokom praznika. Ostale benzinske pumpe u gradu dužne su da rade najmanje od 6 do 20 časova.

Dežurni prodajni objekti koji rade tokom državnih i drugih praznika dužni su da raspored i trajanje radnog vremena istaknu na vidnom mestu najmanje tri dana pre praznika.

Svi trgovinski i zanatski objekti tokom praznika mogu biti otvoreni i raditi duže od minimalnog radnog vremena, navodi se u saopštenju Sekretarijata za privredu.

Predstavnici gradske uprave najavili novu meru za bolju dostupnost informacija osobama oštećenog sluha

Na konferencijama za medije u Gradskoj kući u Nišu od danas je prisutan tumač za znakovni jezik, čime se osobama koje ne čuju omogućava direktan pristup najnovijim informacijama iz lokalne uprave. Inicijativa je potekla od člana Gradskog veća za socijalna pitanja, Dragana Antića, a predlog je podržao gradonačelnik Dragoslav Pavlović. Prva konferencija uz prisustvo tumača održana je danas, a temu su činili predstojeći sportski događaji, dok je pažnju javnosti privukla Marija Krstić, tumač za srpski znakovni jezik.

Krstić je istakla da većina tumača dolazi iz porodica gluvih, što doprinosi boljem razumevanju zajednice i njihovih potreba. “To je za nas prirodan jezik. Zato nam je lakše da komuniciramo i razumemo tu zajednicu, njihove potrebe i sve izazove sa kojima se susreću”, izjavila je Krstić.

Ovu meru podržavaju Grad Niš i Udruženje gluvih i nagluvih Grada Niša, sa ciljem unapređenja informisanosti gluvih i nagluvih sugrađana. Prema podacima iz pre četiri godine, u Nišu živi oko 3.700 gluvih osoba, dok na republičkom nivou ta populacija čini 5 do 6 odsto stanovništva.

“Veoma je važno da i naši građani oštećenog sluha, odnosno gluvi i nagluvi, mogu da dobiju informacije i budu u toku sa dešavanjima u gradu, kao i svi drugi građani koji čuju”, navela je Krstić. Pored nje, u Gradskoj upravi na poslovima tumača angažovana je i Natalija Popović.

Krstić je naglasila da se, osim iz Niša, pomoć pruža i osobama sa područja Prokuplja, Svrljiga i ljudima sa Kosova. “Gluvim osobama to mnogo znači jer se tako osećaju uključeno u život grada. U suprotnom su često isključeni. Ako nema titlova ili tumača, moraju sami da traže informacije, što im otežava pristup informacijama”, objasnila je Krstić. Ona je dodala da je za osnovnu komunikaciju na znakovnom jeziku potrebno oko četiri meseca učenja, ali da interesovanje za ovu veštinu nije veliko.

Predstavnici gradske uprave naglašavaju da je uvođenje tumača samo prvi korak ka većoj inkluziji i boljoj dostupnosti informacija osobama sa oštećenim sluhom.