Zbog promena vodostaja i temperature, voda na kupalištu Štrand sada ima slab ekološki status, navodi se u saopštenju nadležnih.

Kvalitet vode na Dunavu kod Štranda pogoršan je na početku letnje sezone, navodi se u saopštenju JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad. Prema poslednjim analizama, voda na ovom kupalištu svrstana je u četvrtu klasu, što označava slab ekološki status. Ova promena nastala je zbog promena vodostaja i visoke temperature vode, koja ovih dana dostiže 25 stepeni Celzijusa.

Zbog toga, nadležni preporučuju građanima da se nakon kupanja obavezno istuširaju. Promena kvaliteta vode na Dunavu kod Štranda rezultat je povećanja temperature i smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika. Takođe, to je dovelo do ubrzanog razmnožavanja algi i povećanja količine organskih materija u vodi. Pored toga, mikrobiološki parametri još uvek su u okviru dozvoljenih vrednosti, ali su uočene promene karakteristične za prirodne površinske vode tokom visokih temperatura i niskog vodostaja.

Pogoršanje kvaliteta vode zbog vremenskih uslova

Prema saopštenju, promena ekološkog statusa vode na Dunavu kod Štranda uglavnom je posledica vremenskih uslova koji utiču na razmenu kiseonika i temperaturne promene. Štaviše, visoke temperature ubrzavaju biološke procese u vodi, pa dolazi do većeg prisustva algi i organskih materija. Sa hemijskog aspekta, kvalitet vode je i dalje stabilan i ne postoje značajne promene u hemijskom sastavu, navode nadležni.

Institut za javno zdravlje Vojvodine svakodnevno prati i kontroliše kvalitet vode na kupalištu Štrand. Takođe, JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad kao upravljač kupališta redovno obaveštava posetioce o rezultatima analiza. Na taj način, građani dobijaju pravovremene i tačne informacije o stanju vode i preporukama za bezbedno kupanje.

Preporuke za posetioce kupališta Štrand

S obzirom na trenutni slab ekološki status vode, građanima se savetuje da nakon kupanja u Dunavu kod Štranda obavezno koriste tuširanje. Iako su mikrobiološki parametri u dozvoljenim granicama, preporuka o tuširanju je data zbog uočenih promena u kvalitetu prirodnih površinskih voda. Na ovaj način moguće je dodatno zaštititi zdravlje posetilaca omiljenog novosadskog kupališta.

U međuvremenu, nadležni ističu da će Institut za javno zdravlje Vojvodine i dalje svakodnevno pratiti stanje vode i da će javnost biti blagovremeno obaveštavana o svim promenama. Pored toga, građani se pozivaju da prate zvanična saopštenja i preporuke, kako bi se očuvala bezbednost svih korisnika kupališta.

Na kraju, prema saopštenju JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, očuvanje kvaliteta vode i zdravlja građana ostaje prioritet svih nadležnih službi, a redovno informisanje javnosti smatra se ključnim za bezbedno korišćenje kupališta tokom letnjih meseci.

Dinar beleži minimalan pad u odnosu na prethodni dan, zadržavajući sličnu vrednost u poređenju sa prošlim mesecem.

Narodna banka Srbije objavila je zvaničnu kursnu listu za utorak, 28. jul 2026. godine. Prema saopštenju, zvanični srednji kurs danas iznosi 117,4261 dinara za evro. To znači da je kurs dinara za evro zabeležio neznatan pad u odnosu na prethodni dan, kada je vrednost bila 117,4305 dinara za evro.

Kretanje kursa dinara za evro tokom godine

Dinar danas prema evru ima istu vrednost kao pre mesec dana. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, vredi 0,2 odsto manje. Takođe, u odnosu na početak godine, dinar je zabeležio pad od 0,1 odsto. Najveća vrednost dinara prema evru u ovoj godini zabeležena je 5. januara, kada je za jedan evro bilo potrebno izdvojiti 117,3016 dinara. S druge strane, najmanja vrednost dinara bila je 25. marta, kada je zvanični srednji kurs iznosio 117,4414 dinara za evro.

Stabilnost kursa dinara za evro

Osim toga, zvanične brojke pokazuju da kurs dinara za evro ostaje stabilan tokom poslednjih meseci. Promene su minimalne, a fluktuacije su u okviru očekivanih granica. Pre svega, ovakva kretanja kursa utiču na svakodnevne transakcije građana i privrede. Na taj način, građani koji planiraju putovanja ili obavljaju kupovinu robe iz inostranstva mogu lakše da isplaniraju troškove.

Istorijat kursa dinara za evro

Zvanična kursna lista, koju redovno objavljuje Narodna banka Srbije, omogućava praćenje dinamike odnosa između dinara i evra. Pad od 0,2 odsto na godišnjem nivou i 0,1 odsto od početka godine ukazuje na blagu, ali stabilnu promenu. Štaviše, građani i privrednici mogu da se oslone na zvanične podatke kako bi pratili sve promene. Za one koji redovno prate kurs dinara za evro, važno je znati da su ovakva kretanja uobičajena i deo ekonomskih tokova.

Seizmološki zavod Srbije potvrdio podrhtavanje tla u naselju na obroncima Kopaonika, region poznat po prethodnim potresima

Rano jutros, u 2.14 sati, aparati Seizmološkog zavoda Srbije registrovali su zemljotres u Blaževu. Potres je bio jačine 2 stepena po Rihterovoj skali. Prema zvaničnoj informaciji, ovaj događaj nije prouzrokovao materijalnu štetu niti je ugrozio stanovništvo.

Blaževo predstavlja naselje u opštini Brus, u Rasinskom okrugu, sa 83 stanovnika prema poslednjem popisu iz 2022. godine. Smešteno je na obroncima Kopaonika. Osim što je lokalni centar ovog dela planine, u njemu se nalazi i nastavno-naučna baza Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zemljotres u Blaževu i seizmička prošlost regiona

Iako je ovaj zemljotres bio slab, region je poznat po svojoj seizmičkoj aktivnosti. Stanovnici Blaževa i okoline još uvek pamte snažan zemljotres koji je pogodio Kopaonik 18. maja 1980. godine. Taj događaj spada u najjače potrese zabeležene u Srbiji.

Osim toga, iz Seizmološkog zavoda Srbije podsećaju da je tokom 2011. godine u regionu Kopaonika registrovano ukupno 59 zemljotresa. Ova informacija ukazuje na kontinuiranu, ali uglavnom slabu, seizmičku aktivnost u toj oblasti.

Zvanične informacije i značaj praćenja aktivnosti

Prema saopštenju stručnjaka, zemljotres u Blaževu nije izazvao posledice po infrastrukturu ili stanovništvo. Ipak, ovakvi događaji često podsećaju građane na važnost redovnog praćenja seizmičke aktivnosti. S druge strane, istorijski podaci o jakim potresima, poput onog iz maja 1980. godine, ukazuju na potrebu opreza i informisanosti, posebno u regionima koji su ranije bili pogođeni.

Na kraju, ovakva dešavanja podstiču stručnjake da nastave sa sistematskim praćenjem i analizom seizmičkih pojava, kako bi stanovništvo bilo pravovremeno obavešteno o svim promenama u seizmičkoj aktivnosti.