Nadležni ističu da obustave nisu opasnost po snabdevanje, a reaktori mogu brzo biti vraćeni u pogon

Ekstremno visoke temperature zabeležene širom Evrope dovele su do privremenog smanjenja proizvodnje električne energije ili obustave rada pojedinih reaktora u nuklearnim elektranama, saopšteno je iz Javnog preduzeća “Nuklearni objekti Srbije”. Kako je navedeno, razlog za ove mere nije bezbednost postrojenja, već zaštita reka i živog sveta u njima.

Prema izjavama nadležnih, nuklearne elektrane se za hlađenje reaktora oslanjaju na vodu iz reka. Tokom letnjih meseci, visoka temperatura vode i nizak vodostaj smanjuju efikasnost hlađenja reaktora, što može dovesti do preventivnog smanjenja kapaciteta rada ili privremenog gašenja reaktora. “Reaktori se preventivno gase ili im se smanjuje kapacitet rada jer je temperatura reka između 25 i 30 stepeni, a vodostaj nizak. To nije zato što postoji opasnost po stanovništvo ili životnu sredinu, već kako bi se zaštitio život u rekama, pre svega ribe i drugi vodeni organizmi”, saopšteno je iz preduzeća.

Nadležni naglašavaju da su nuklearne elektrane projektovane za rad u uslovima visokih temperatura, ali da se ovakve preventivne mere sprovode kako bi se izbeglo dodatno zagrevanje reka ispuštanjem vode korišćene za hlađenje. Odluke o smanjenju kapaciteta ili privremenom gašenju reaktora ne predstavljaju rizik po snabdevanje električnom energijom.

Prema navodima nadležnih, čim se uslovi poboljšaju, reaktori mogu biti vraćeni u puni pogon u roku od nekoliko dana ili nedelja, bez posledica po sigurnost ili stabilnost elektroenergetskog sistema.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na pljuskove sa grmljavinom i gradom, na terenu pojačano praćenje situacije

Republički hidrometeorološki zavod izdao je večeras više hitnih upozorenja zbog snažnog nevremena koje se očekuje u zapadnim i centralnim delovima Srbije. Upozorenja su izdata za područja Kolubarskog, Mačvanskog i Srednjeg Banata, gde se u narednih sat do dva predviđaju intenzivni lokalni pljuskovi sa grmljavinom, jak vetar i moguć grad.

Prema poslednjem saopštenju RHMZ-a izdatom u 20.15 časova, područje zapadne Srbije, uključujući Kolubarski i Mačvanski okrug, pogođeno je grmljavinskim nepogodama uz mogućnost kratkotrajnog grada. Ranije tokom večeri, slično upozorenje izdato je i za Srednji Banat, gde su se takođe očekivali pljuskovi sa grmljavinom i jakim vetrom.

“U narednih sat do dva na području Kolubarskog i Mačvanskog okruga intenzivni lokalni pljuskovi sa grmljavinom, jak vetar i moguć grad”, navedeno je u zvaničnoj izjavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Na terenu se situacija prati, a građanima iz pogođenih područja savetuje se oprez i praćenje zvaničnih saopštenja. Prethodno je nevreme već zahvatilo Niš, Zlatibor i Čačak, gde je zabeležen jak grad.

Prema najavama RHMZ-a, do kraja dana se očekuje veoma toplo vreme, ali uz mogućnost lokalnih pljuskova sa grmljavinom, naročito u zapadnim i centralnim delovima zemlje, kao i na širem području Beograda, pretežno u banatskom i sremskom regionu.

Saobraćajna policija upozorava na kolaps, alternativa Dojran omogućava brži prolaz

Veliki broj srpskih turista zadržan je danas u kilometarskim kolonama na graničnom prelazu Evzoni, gde se na izlazak iz Grčke prema Severnoj Makedoniji čeka više od dva i po sata, saopšteno je iz saobraćajne policije. Gužve su nastale zbog talasa povratka i smene turista tokom popodnevnih sati, a visoke temperature dodatno otežavaju situaciju.

Prema izveštajima sa terena, vozila se na Evzoniju pomeraju veoma sporo, a putnici, među kojima ima i dece, izloženi su velikoj vrućini na užarenom asfaltu. “Stojimo u koloni već dva sata, pomeramo se svakih desetak minuta po nekoliko metara”, navodi jedan od vozača koji se trenutno nalazi na prelazu.

Za razliku od Evzonija, na prelazu Dojran, koji se nalazi na alternativnoj ruti, zadržavanja su značajno kraća i iznose između 15 i 20 minuta. Preporuka saobraćajne policije i Auto-moto saveza je da putnici koji tek prilaze granici koriste upravo ovaj pravac, jer je trenutno znatno rasterećeniji.

Saobraćajni kolaps beleži se i na drugim prelazima, kao što je Gradina prema Bugarskoj, gde zadržavanja dostižu oko sat vremena. Zvaničnici upozoravaju da se gužve mogu dodatno povećati tokom večernjih sati usled pojačanog priliva vozila.

Kao alternativne pravce za putovanje ka Grčkoj, preporučuju se prelazi Medžitlija/Niki, Ilinden/Exochi i Makaza/Nimfea koji rade neprekidno i omogućavaju brži prolaz, posebno za putnike koji putuju ka zapadnim ili istočnim delovima Grčke. Ukoliko se gužva formira već na izlazu iz Srbije kod Preševa, savetuje se korišćenje prelaza Prohor Pčinjski.