Svake godine tokom avgusta u crkvi Panagia Fidousa na Kefaloniji pojavljuju se svete zmije, što privlači vernike iz raznih krajeva.

Na grčkom ostrvu Kefalonija svake godine tokom avgusta odvija se poseban događaj poznat kao svete zmije na Kefaloniji. Ovaj fenomen okuplja vernike i posetioce iz Grčke i šireg regiona. U periodu od 6. do 15. avgusta, tokom praznika Velike Gospojine, u crkvi Panagia Fidousa u oblasti Markopoulo pojavljuju se zmije koje lokalno stanovništvo naziva Bogorodične ili svete zmije. Prema tradiciji, ove zmije su simbol blagoslova i sreće, a njihov dolazak smatra se čudom.

Legenda o svetim zmijama na Kefaloniji

Prema predanju, čudo povezano sa ikonama i svetim zmijama na Kefaloniji datira iz prošlih vekova. Stanovnici sela Markopoulo su, nakon požara u šumi, pronašli netaknutu ikonu Bogorodice na izgorelom drvetu. Ikonu su više puta vraćali u crkvu, ali se ona uvek vraćala na isto mesto. Na tom mestu je sagrađena crkva Panagia Fidousa, koja i danas čuva ovu tradiciju.

Kasnije je u tom kraju osnovan ženski manastir. Kada su gusari pokušali da opljačkaju manastir, prema legendi, monahinje su se molile Bogorodici za zaštitu. Tada je manastir iznenada bio okružen brojnim zmijama, što je nateralo gusare u bekstvo. Od tada, svake godine u avgustu, svete zmije na Kefaloniji izlaze upravo tokom velikih praznika i okupljaju se u crkvi.

Kako izgleda dolazak zmija i šta vernici rade

Tokom liturgije, sveštenici iznose zmije iz staklenih kutija kako bi vernici mogli da ih dotaknu. Mnogi ih stavljaju na glavu ili telo, verujući da će im to doneti sreću i blagoslov. Svete zmije na Kefaloniji su tanke, duge do jednog metra, sa baršunastom kožom i specifičnim obeležjima na glavi i jeziku. Smatra se da su potpuno bezopasne za ljude, zbog čega ih posetioci bez straha dodiruju.

Prema narodnom verovanju, ako se svete zmije na Kefaloniji ne pojave jedne godine, to se tumači kao loš znak za ostrvo. Tako je bilo 1940. godine, pred izbijanje rata, kao i 1953. kada su region pogodili snažni zemljotresi. Zmije su i tada došle u manjem broju, a kasnije je zabeležen i još jedan zemljotres.

Naučna objašnjenja i poreklo fenomena

Iako postoji religiozno tumačenje, stručnjaci su pokušali da objasne fenomen zmija sa biološke strane. Ove zmije pripadaju vrsti Telescopus fallax, poznatoj i kao Mačkooka zmija ili Crnokrpica. Ženke polažu jaja koja se izlegu tokom avgusta, a mlade zmije izlaze baš tokom prazničnih dana. Zbog zvuka crkvenih zvona i okupljanja ljudi, uplašene zmije izlaze iz gnezda i ulaze u crkvu. Neki vernici ih donose i sami, znajući da nisu opasne.

Zmije su blago otrovne, ali njihov otrov nije štetan za ljude. Otrov deluje samo na manje životinje poput glodara i guštera, dok kod ljudi ne izaziva simptome. Pored toga, zubi kojima ubrizgavaju otrov nalaze se pozadi u vilici, što dodatno smanjuje rizik od ujeda.

Zašto svete zmije odlaze iz crkve 16. avgusta

Svete zmije na Kefaloniji ostaju u crkvi do 15. ili 16. avgusta, nakon čega ih sveštenici puštaju nazad u prirodu. Ovaj običaj je deo verske tradicije i svake godine okuplja veliki broj vernika i znatiželjnika. Zbog toga je fenomen svetih zmija na Kefaloniji postao važan deo kulturne i duhovne baštine ostrva, ali i zanimljiva tema za posetioce iz celog sveta.

Milan Lazarević podneo ostavku na mesto predsednika Odbora za imenovanje u Skupštini grada Niša kako bi se u potpunosti posvetio radu sa pacijentima.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš, doc. dr Milan Lazarević, podneo je ostavku na značajnu funkciju u gradskoj vlasti. Odluka da napusti mesto predsednika Odbora za imenovanje u Skupštini grada Niša, kako je naveo, doneta je kako bi pacijenti ostali u fokusu njegovog rada. Ova vest izazvala je pažnju javnosti u Nišu i šire, jer funkcija predsednika Odbora ima ključnu ulogu u odlučivanju o upravljačkim kadrovima i nadzornim odborima u gradu.

Zašto je funkcija predsednika Odbora važna za grad

Mesto predsednika Odbora za imenovanje u Skupštini grada Niša nosi veliku odgovornost. Ovaj odbor odlučuje o imenovanju direktora javnih preduzeća, kao i članova upravnih i nadzornih odbora. Zbog toga, ova funkcija ima veliki uticaj na funkcionisanje grada. Međutim, Lazarević je naglasio da, iako je svestan važnosti te pozicije, njegova primarna obaveza ostaje prema pacijentima i vođenju UKC Niš. Kako je rekao, vođenje najveće zdravstvene ustanove na jugoistoku Srbije zahteva punu posvećenost i ne trpi podelu pažnje.

Izjava Milana Lazarevića: Pacijenti su na prvom mestu

U svojoj izjavi, Milan Lazarević je istakao: „Nisam pobegao od odgovornosti, prihvatio sam veću. To su ljudi koji dolaze u UKC Niš i kojima je potrebna pomoć. Moje mesto je uz njih.“ Dodao je i da posao direktora nije nešto što se radi usput, već zahteva potpunu posvećenost. Pacijenti, prema njegovim rečima, moraju da budu na prvom mestu, bez izuzetka. Na taj način, Lazarević je jasno stavio do znanja gde vidi svoj prioritet u narednom periodu.

Kakve promene najavljuje u UKC Niš

Prema rečima direktora, naredni period doneće pojačan tempo rada u UKC Niš. Lazarević je najavio dodatno unapređenje sistema, ubrzanje procedura i podizanje kvaliteta usluga. Cilj je da zdravstvena ustanova bude još efikasnija i dostupnija građanima. „Nastavljamo da radimo bez stajanja. Da uvodimo red, da budemo brži, dostupniji i bolji. Zbog ljudi. Zbog života“, poručio je direktor, ističući da nema prostora za političke kalkulacije kada su u pitanju zdravlje i životi pacijenata.

Šira slika: značaj posvećenosti zdravlju

Odluka Milana Lazarevića da ostavku na važnu funkciju zameni potpunom posvećenošću pacijentima šalje jasnu poruku o prioritetima u zdravstvu. Ovakav potez pokazuje koliko je važno da rukovodioci velikih ustanova ostanu fokusirani na osnovnu misiju – brigu o ljudima. U javnosti je ova odluka doživljena kao primer odgovornosti i profesionalnog integriteta, pogotovo u vreme kada građani traže efikasnije i humanije zdravstvene usluge.

U poslednjem požaru izgorelo je 7-8% šume, a direktor ‘Vojvodina šume’ ističe da se situacija stabilizuje zahvaljujući povoljnijim vremenskim uslovima.

U požaru koji je pogodio Deliblatsku peščaru izgorelo je između sedam i osam odsto šume, prema poslednjim informacijama iz javnog preduzeća „Vojvodina šume“. Prema rečima direktora Rolanda Kokaija, situacija se trenutno stabilizuje, a očekuje se da će požar biti stavljen pod kontrolu u narednih nekoliko dana.

„Treba naglasiti da do sada nijedna kuća nije izgorela, gorela je samo šuma, oko sedam do osam odsto cele Deliblatske peščare. Inače, Deliblatska peščara ima 32.000 hektara, ali ako ostane na tome, onda će se to u narednih pet godina i obnoviti. Ako bismo ostali na ovome, situacija nije toliko tragična kako je to izgledalo pre dva ili tri dana“, izjavio je Kokai u zvaničnoj izjavi.

Vremenske prilike pomažu vatrogascima

U prethodnim danima, visoke temperature i jak vetar otežavali su borbu sa vatrom. Međutim, temperatura je sada pala i više ne prelazi 40 stepeni tokom dana, već dostiže 32 ili 33 stepena. Osim toga, vetar nije više toliko jak, što značajno olakšava gašenje požara. Zbog toga su ekipe oprezno optimistične i nadaju se skorom završetku akcije.

Kako je istaknuto, završava se presecanje protivpožarnih puteva, a do sada je urađeno oko 25 kilometara ovih linija. Ove mere sprečavaju dalje širenje vatre i pružaju dodatnu sigurnost ekipama na terenu.

Obnova šume i dalji koraci

Prema proceni stručnjaka iz „Vojvodina šume“, ako izgorela površina ostane na trenutnih sedam do osam odsto, Deliblatska peščara bi mogla da se oporavi u narednih pet godina. Ovakva prognoza uliva nadu da će priroda relativno brzo obnoviti izgubljeno zelenilo, pod uslovom da se požar ne proširi dalje.

Ipak, situacija se i dalje pažljivo prati. Stručnjaci ističu da je nastavak povoljnih vremenskih uslova presudan za konačno gašenje vatre. Na taj način, moguće je izbeći veće posledice po ovaj važan prirodni rezervat.

Zahvaljujući angažovanju vatrogasnih ekipa i povoljnim vremenskim promenama, Deliblatska peščara ima šansu za brz oporavak. Sve aktivnosti na terenu usmerene su na to da požar bude potpuno ugašen u najkraćem mogućem roku.