Lekari navode nagle promene vremena kao glavni uzrok, a beleže se i slučajevi nesanice i alergija

Sa dolaskom proleća, sve veći broj građana Beograda prijavljuje simptome kao što su umor, glavobolja, nesanica i malaksalost. Prema izjavama lekara, najčešći uzroci ovih tegoba su nagle vremenske promene, smene hladnog i toplog vremena, kao i povećana vlažnost i promena atmosferskog pritiska.

Primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, navodi da u ovom periodu godine dolazi do izraženih klimatskih oscilacija koje mogu negativno uticati na ljudski organizam. “Smenjuju se hladno i toplo vreme, kao i kiša i sunce, a svi ti klimatski faktori utiču na pojavu umora, glavobolje, nesanice i pada imuniteta,” ističe dr Obradović.

Osim ovih simptoma, građani prijavljuju i alergije, avitaminozu, respiratorne infekcije i povremene promene raspoloženja. Lekari savetuju građanima da prate svoje zdravstveno stanje, odmaraju se dovoljno i po potrebi potraže stručnu pomoć.

“Promene atmosferskog pritiska i velika vlažnost mogu prouzrokovati osećaj slabosti i iscrpljenosti, naročito kod osoba koje su osetljivije na klimatske promene,” dodaje dr Obradović.

Zdravstvene službe apeluju na građane da se pridržavaju preporuka stručnjaka i obrate pažnju na simptome, posebno u periodima naglih promena vremena.

Pripreme kreću na jesen, vojni rok trajaće 75 dana prema najavama predsednika Srbije

Obavezno služenje vojnog roka u Srbiji biće ponovo uvedeno od 1. marta naredne godine, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pripreme za regrutaciju počeće već u septembru i oktobru, dok će vojni rok trajati ukupno 75 dana. Prema navodima, regruti će pre služenja proći detaljne lekarske i psihološke preglede, a raspoređivanje će se vršiti u više garnizona širom zemlje, u skladu sa potrebama sistema odbrane.

Tokom služenja vojnog roka, regruti će biti uključeni u osnovnu obuku u kasarnama, kao i u borbene i terenske aktivnosti. Mobilni telefoni neće biti potpuno zabranjeni, ali će njihova upotreba biti ograničena i regulisana pravilima službe. Za vreme obuke i izvršavanja zadataka upotreba telefona nije dozvoljena, dok je snimanje i fotografisanje u vojnim objektima zabranjeno iz bezbednosnih razloga.

Osobe koje izjavljuju prigovor savesti imaće mogućnost da služe vojni rok u civilnoj varijanti, koja bi, prema najavama, trajala duže i podrazumevala angažovanje na logističkim i pomoćnim poslovima. Pravila ličnog izgleda biće precizno definisana: regruti moraju biti uredno ošišani i obrijani, kosa ne sme prelaziti preko ušiju i kragne, brkovi su dozvoljeni u jasno propisanim dimenzijama, dok brada nije dozvoljena osim za vojne sveštenike pod posebnim uslovima. Nošenje minđuša za muškarce je zabranjeno.

Za žene koje služe vojni rok važe posebna pravila – frizura mora biti uredna i prilagođena nošenju šlema i kape, upadljive boje kose i kombinacije više boja nisu dozvoljene, dozvoljena je diskretna šminka, a nokti moraju biti kratki i uredni. Kada je reč o tetovažama i pirsinzima, dozvoljeni su samo ukoliko nisu na licu ili drugim vidljivim delovima tela dok je vojnik u uniformi. Tetovaže nisu prepreka za služenje, ali moraju biti diskretne u vojnom kontekstu.

Obeležavanje u znaku tišine i molitve, preporučuje se uzdržavanje od teških reči

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva 17. aprila obeležavaju praznik posvećen Svetom Josifu Pesmopiscu, poznatom i kao Himnograf, jednom od najznačajnijih duhovnih stvaralaca u istoriji hrišćanstva. Sveti Josif je rođen na Siciliji, a nakon što je rano ostao bez roditelja, preselio se u Solun, gde je započeo monaški život i posvetio se veri, skromnosti i pisanju crkvenih pesama i himni koje su ostavile dubok trag u pravoslavnoj tradiciji.

Ovaj praznik u narodu se obeležava mirno i bez velike pompe. Uobičajeno je da se dan provede u tišini, uz poštovanje duhovnosti i smirenosti. Prema narodnim verovanjima, vernici bi trebalo da se uzdrže od izgovaranja teških reči i da se fokusiraju na svoje misli i molitvu. Smatra se i da iskrena molitva na ovaj dan može doneti utehu i snagu u teškim životnim trenucima, po uzoru na život Svetog Josifa koji je pronašao svoj put nakon velikih gubitaka.

Preporučuje se poštovanje ovih običaja kao izraz poštovanja prema prazniku i duhovnom nasleđu koje je Sveti Josif ostavio.