Prof. dr Milan Krajnc ističe porast anksioznosti i depresije kao posledicu savremenog načina života

Prema navodima stručnjaka za sistemske rizike i krizno odlučivanje, prof. dr Milana Krajnca, savremeno društvo suočava se sa rastućom krizom gubitka smisla života, iako materijalne mogućnosti i sloboda izbora nikada nisu bile veće. U autorskom tekstu, Krajnc ističe da, uprkos napretku, sve više ljudi oseća anksioznost, depresiju i unutrašnju prazninu.

On navodi da ključni problem današnje globalne psihologije nije siromaštvo, rat ili razvoj tehnologije, već činjenica da mnogi pojedinci više ne vide svrhu svog postojanja. Prema njegovim rečima, gubitak smisla dovodi do osećaja lutanja, što se reflektuje i na širem društvenom planu.

Krajnc ukazuje na trend da mlađe generacije, uprkos većim mogućnostima u odnosu na prethodne, imaju manje unutrašnje stabilnosti i sigurnosti. On naglašava da savremena kultura daje prednost trenutnom zadovoljstvu, dok zanemaruje pitanja ispunjenosti i ličnog razumevanja.

‘Psihološki gledano, čovek ne može dugo da funkcioniše bez smisla’, navodi Krajnc, dodajući da ni novac, ni medicinski napredak, ni tehnologija ne mogu da odgovore na pitanje zašto živimo. Na kraju ističe da su ovakve pojave postale sve učestalije poslednjih decenija, što zahteva dodatnu pažnju stručne javnosti.

Srpski stručnjak primio priznanje ‘Order of Security’ na svečanosti u Budimpešti, međunarodni eksperti uručili nagradu

Prof. dr Ilija Životić, jedan od vodećih srpskih eksperata u oblasti bezbednosti, odlikovan je Ordenom velikog krsta međunarodne organizacije „Order of Security“ sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama. Priznanje mu je uručeno tokom vikenda na ceremoniji u Budimpešti, kao potvrda izuzetnog doprinosa razvoju civilnog sektora bezbednosti, saopšteno je iz organizacije.

Orden su uručili priznati međunarodni stručnjaci za bezbednost, izraelski ekspert Roni Kluger i profesor Džordž Poper, osnivač prve međunarodne organizacije civilne bezbednosti IBSSA. Organizacija „Order of Security“ dodeljuje ovo priznanje pojedincima koji su svojim radom značajno unapredili sektor bezbednosti na međunarodnom nivou.

Prof. dr Životić je poznat po pionirskim naučnim radovima o hibridnim pretnjama, ključnoj temi u savremenom geopolitičkom kontekstu. Redovno učestvuje na međunarodnim konferencijama i sarađuje sa eminentnim svetskim stručnjacima, čime doprinosi jačanju ugleda Srbije u globalnoj bezbednosnoj zajednici. Tokom karijere realizovao je brojne edukacije i obuke u zemlji i inostranstvu, a posebno je istaknut njegov mentorski rad na fakultetu, gde je bio mentor pri odbrani više od 100 završnih, diplomskih, master i doktorskih radova.

Povodom dobijenog priznanja, prof. dr Životić je izjavio da „ovo priznanje nije samo lična čast, već i potvrda da srpska stručnost u oblasti bezbednosti ima svoje mesto na međunarodnoj sceni“. U organizaciji naglašavaju da dodela Ordena velikog krsta predstavlja priznanje za višegodišnji predan rad i doprinos razvoju civilnog sektora bezbednosti, kao i potvrdu da srpski eksperti mogu ravnopravno da sarađuju sa vodećim svetskim stručnjacima.

Prema važećim propisima, neobnavljanje lične karte na vreme može dovesti do prekršajnog postupka i zatvorske kazne

Građani Srbije koji ne obnove lične dokumente u zakonom propisanom roku rizikuju novčane kazne i prekršajni postupak, pokazuje aktuelna regulativa. Lična karta, pasoš i vozačka dozvola, po isteku roka važenja, više nisu pravno valjani dokumenti, što može izazvati niz problema u svakodnevnom životu, ali i dovesti do sankcija.

Prema važećim propisima, svaki građanin je dužan da sa istekom važenja dokumenta blagovremeno pokrene postupak zamene. U suprotnom, lice se smatra da ne poseduje važeći dokument, što može biti osnov za pokretanje prekršajnog postupka. “Kazna za neposedovanje važeće lične karte može iznositi do 50.000 dinara, ili kazna zatvora do 30 dana, predviđeno je Zakonom o ličnoj karti,” saopšteno je iz nadležnih organa.

Pored toga, za administrativne propuste, poput neprijavljivanja gubitka lične karte ili nepostupanja u propisanom roku, mogu biti izrečene dodatne novčane kazne, koje se kreću oko 5.000 dinara. Kod vozačke dozvole, upravljanje vozilom sa isteklim dokumentom može doneti novčanu kaznu od oko 5.000 do 10.000 dinara, u zavisnosti od okolnosti.

Praktične posledice isteka dokumenata najčešće se vide u nemogućnosti obavljanja osnovnih životnih i administrativnih poslova — od bankarskih transakcija do sklapanja ugovora kod notara i putovanja u inostranstvo. Bez važećih dokumenata, građani su često onemogućeni da realizuju svakodnevne obaveze.

Kako bi izbegli ove probleme, građanima se savetuje da prate rok važenja svojih dokumenata i na vreme pokrenu postupak zamene. Postupak uključuje podnošenje zahteva u nadležnoj policijskoj upravi, biometrijsko fotografisanje i plaćanje administrativnih taksi. U međuvremenu, izdaje se potvrda o podnetom zahtevu koja može privremeno zameniti dokument u određenim situacijama.

“Građani treba da vode računa o rokovima važenja dokumenata i pravovremeno podnose zahtev za zamenu, kako bi izbegli neprijatnosti i moguće kazne,” navode iz nadležnih službi.