Republički hidrometeorološki zavod najavio porast temperature, jak vetar i lokalne pljuskove na zapadu i jugu zemlje

Republički hidrometeorološki zavod objavio je prognozu vremena za narednih sedam dana, prema kojoj se očekuje porast jutarnjih i dnevnih temperatura, kao i pojava jakog vetra i lokalnih padavina u pojedinim delovima Srbije. Prema navodima, izolovani prizemni jutarnji mrazevi mogući su još 13.04., dok će temperature u većem delu zemlje tokom druge dekade aprila biti u rasponu od 18 do 23 stepena Celzijusa. U Timočkoj Krajini u utorak, 14.04., očekuje se nešto niža temperatura.

Od ponedeljka, 13.04., do srede, 15.04., u košavskom području i na planinama duvaće umeren do jak južni i jugoistočni vetar. Na jugu Banata, u Braničevu i donjem Podunavlju, prognozirani su udari vetra olujne jačine između 60 i 85 km/h, dok će u Beogradu vetar dostići brzinu od 50 do 60 km/h.

Padavine lokalnog karaktera, uključujući kratkotrajnu kišu i pljuskove sa grmljavinom, očekuju se najpre u ponedeljak uveče i tokom noći ka utorku (13/14.04.), sa najvećom verovatnoćom pojave u zapadnoj Srbiji, Vojvodini i širem području Beograda. Slične vremenske prilike zadržaće se i u utorak, dok su u sredu i četvrtak lokalni pljuskovi i grmljavina češći na zapadu i jugu Srbije, dok će ostali krajevi uglavnom biti suvi. U petak se prognozira pretežno sunčano vreme, dok su za vikend (18-19.04.) mogući novi kratkotrajni lokalni pljuskovi.

“Vetar će biti posebno izražen na jugu Banata i u donjem Podunavlju, a padavine se uglavnom očekuju u zapadnim i jugozapadnim krajevima”, navodi se u saopštenju.

Zdravstveni radnici ukazuju na potencijalne probleme sa varenjem i metabolizmom kod naglog prelaska na dijetu sa jajima

Nakon praznika, mnogi građani se odlučuju za dijetu sa kuvanim jajima kao brz način za skidanje kilograma. Ova dijeta podrazumeva visok unos proteina uz minimalan unos ugljenih hidrata, što dovodi do brzog gubitka kilograma u prvim danima. Međutim, zdravstveni radnici ističu da se ovaj gubitak najčešće odnosi na vodu i pražnjenje energetskih rezervi, a ne na gubitak masti.

Upozorava se da ovakav režim ishrane može izazvati umor, nervozu, pad koncentracije i glavobolje, posebno kod osoba sa osetljivim metabolizmom ili povišenim holesterolom. Naglašeno je da povećan unos proteina i masti može dodatno opteretiti jetru i bubrege. Posebnu pažnju treba obratiti osobe sa problemima sa lipidima u krvi ili funkcijom bubrega.

Stručnjaci navode da isključivanje voća, integralnih žitarica i većeg dela povrća iz ishrane može dovesti do usporavanja varenja, nadutosti i zatvora. Najveći izazov javlja se nakon završetka dijete, kada se kilogrami često vraćaju zbog usporenog metabolizma i potrebe tela za nadoknadom izgubljene mase.

Preporuka zdravstvenih radnika je da se izbegavaju nagle promene u ishrani i da se povratak u balans vrši postepeno, kako bi se izbegli potencijalni zdravstveni problemi.

Vernici širom zemlje slave drugi dan Vaskrsa, poznat i kao Vodeni ponedeljak, uz prenete običaje i podele jaja

Drugi dan Vaskrsa, poznat kao Vaskršnji ponedeljak ili Svetli ponedeljak, obeležava se danas u gradovima i selima širom Srbije. Ovaj dan, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, prati niz verskih i narodnih običaja, a posebno je poznat po litijama i okupljanjima porodica i prijatelja.

U mnogim mestima vernici prisustvuju litijama, dok se u manastiru Hilandar ovaj praznik obeležava posebnom povorkom u kojoj monasi, noseći crkvene predmete i ikonu Bogorodice Trojeručice, obilaze sveta mesta manastira uz pesmu i molitvu. Ovaj običaj deo je višednevnog obeležavanja Vaskrsa, koji traje tri dana.

Vaskršnji ponedeljak se u nekim krajevima Srbije, posebno u Vojvodini, naziva i Vodeni ponedeljak. Tradicionalno, mladići koji su za ženidbu obilaze devojke za udaju, dolazeći fijakerima i uz pratnju muzike, noseći posude sa vodom. Polivanjem devojaka, kako se veruje, simbolično se priziva sreća i blagostanje, a smatra se da što više vode bude proliveno, to su veće šanse da će devojka biti izabrana za buduću suprugu.

Tokom prazničnih dana nastavljaju se porodična okupljanja, gozbe i posete rodbini, kumovima i prijateljima. Poseban običaj je deljenje obojenih jaja svakom gostu, a preporučuje se da se deo hrane i jaja podeli najsiromašnijima, kako bi i oni osetili radost praznika. Veruje se da će takav postupak doneti sreću i napredak tokom godine.

Praznični pozdrav “Hristos vaskrse” i odgovor “Vaistinu vaskrse” i dalje dominiraju među vernicima, podsećajući na centralnu poruku praznika i zajedništvo u veri.