Istraživači upozoravaju na poremećaje cirkadijalnog ritma i povećan rizik od pada imuniteta

Prema saopštenju istraživača, višesatni boravak u zatvorenom prostoru bez izlaganja dnevnoj svetlosti može dovesti do ozbiljnog narušavanja biološkog ritma, hormonske ravnoteže i nivoa šećera u krvi. Stručnjaci ukazuju da prirodna sunčeva svetlost igra ključnu ulogu u regulaciji cirkadijalnog ritma, što direktno utiče na lučenje hormona, kvalitet sna i opšte zdravlje.

Detaljno je objašnjeno da boravak u prostorijama sa slabim osvetljenjem tokom dana može izazvati poremećaje koncentracije i povećan umor, dok izlaganje ekranima u večernjim satima dodatno otežava uspavljivanje. Navodi se da osobe koje su tokom dana izložene prirodnom svetlu spavaju dublje i imaju stabilnije raspoloženje, dok manjak sunčeve svetlosti može dovesti do pada vitamina D i slabijeg imuniteta.

Istraživanja su pokazala da vitamin D, koji se sintetiše u koži pod uticajem sunčevih zraka, ima značajnu ulogu u održavanju emocionalne ravnoteže i pravilnom funkcionisanju nervnog sistema. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa lošijim kvalitetom sna i povećanim rizikom od depresije, kao i poremećajem hipotalamus-hipofiza-nadbubrežnog osa, koji kontroliše odgovor na stres.

Pored toga, istraživači ističu da čak i jedan dan proveden u neaktivnosti i sedenju može uticati na povećanje nivoa glukoze u krvi nakon obroka. Dugotrajno sedenje narušava sposobnost tela da reguliše šećer, što može povećati opterećenje na metabolički sistem i doprineti razvoju zdravstvenih problema.

Stručnjaci preporučuju redovno izlaganje prirodnom svetlu i umerenu fizičku aktivnost tokom dana kao ključ za očuvanje zdravlja, jačanje imuniteta i stabilnost hormona.

Zdravstveni radnici savetuju postepeno prilagođavanje rutine sna zbog pomeranja sata poslednje nedelje marta

Letnje računanje vremena u Srbiji počeće u noći između 28. i 29. marta 2026. godine, kada će se kazaljke pomeriti jedan sat unapred, sa 2:00 na 3:00 časa. Ova promena znači da će građani spavati sat vremena kraće, a dan će trajati duže u popodnevnim satima, što može uticati na svakodnevne aktivnosti i opšte zdravlje, saopšteno je iz relevantnih izvora.

Pomeranje sata, iako se svake godine dešava poslednje nedelje marta, može izazvati nelagodnost kod pojedinaca zbog poremećaja biološkog ritma, navika spavanja i buđenja. Stručnjaci navode da su najčešće posledice umor, problemi sa snom, razdražljivost i pad koncentracije, dok su deca, starije osobe i hronični bolesnici posebno osetljivi na ovu promenu. Takođe, može doći do povećanja broja nezgoda i grešaka na poslu neposredno nakon promene vremena.

Klinički psiholog dr Džuli Smit preporučuje građanima da u nedelji pre pomeranja sata postepeno prilagođavaju svoju rutinu spavanja. “Vaš biološki sat ne može da se pomeri za ceo sat u periodu od 24 sata, zato je preporučljivo da počnete unapred. Uvedite rutinu odlaska na spavanje 15 minuta ranije i podesite jutarnji alarm na 15 minuta ranije”, navela je dr Smit. Na ovaj način organizam lakše podnosi promenu i smanjuje se rizik od negativnih posledica.

Stručnjaci dodatno ističu važnost održavanja redovnog rasporeda spavanja, kao i umerenih fizičkih aktivnosti, naročito kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima. Iako je Evropska unija pokrenula inicijativu za ukidanje sezonskog pomeranja sata, ova praksa će se u Srbiji nastaviti dok ne bude doneta zajednička odluka na nivou evropskih zemalja.

Stručnjak ističe značaj podrške i upozorava na rizik od anksioznosti kod učenika osmih razreda

Psiholog Željko Mašović izjavio je da je važno da roditelji maturanata shvate kako polaganje male mature nije pitanje života ili smrti, kako bi deca izbegla nepotrebnu anksioznost. Oko 64 hiljade učenika osmog razreda će 27. i 28. marta polagati probne testove iz srpskog jezika i matematike, a bodovi sa tih testova se ne računaju za upis u srednje škole, već služe za procenu spremnosti pred junsku maturu.

Mašović je istakao da roditelji često prenose svoju zabrinutost na decu, čak i kada to ne rade direktnim rečima, te je naglasio da je važno ne preuveličavati značaj trenutnog uspeha ili izbora škole. On je dodao da ni jedna škola ne određuje životni put deteta, već se većina mladih pronalazi tek kasnije tokom školovanja.

“Trema može lako preći u anksioznost i važno je da roditelji to prepoznaju. Često šaljemo deci poruke o važnosti škole gestovima ili ponašanjem, čak i kad to ne izgovaramo. Ako preteramo u bilo čemu, deca to osete i raste panika”, naveo je Mašović.

Psiholog preporučuje roditeljima da nauče decu tehnikama disanja i kontrole stresa, posebno u trenucima kada se pojavi trema. “Kada krene trema, dolazi do hiperventilacije što povećava tenziju u telu i mozgu. Bitno je objasniti detetu da, ukoliko ne zna odgovor na neko pitanje, pređe na sledeće i ne stresira se oko onoga što ne zna. Prvo rešavati lakše zadatke, pa tek onda prelaziti na teže”, istakao je.

Među Mašovićevim savetima za učenike su: dovoljno sna, dolazak na probni test najmanje 15 minuta ranije, pažljivo slušanje uputstava nastavnika, detaljno čitanje testova, rešavanje poznatih zadataka prvo i uzimanje kratkih pauza uz vodu u slučaju treme.