Na Oplencu je održan 9. Dečiji festival, gde je više od stotinu porodica provelo dan uz sport, kreativne radionice i tradicionalne igre.

Više od stotinu porodica okupilo se na Oplencu povodom 9. Dečijeg festivala, koji je i ove godine bio mesto okupljanja, igre i druženja. Događaj je održan tokom septembra, a prema saopštenju organizatora, mališani i roditelji imali su priliku da se oprobaju u preko 120 različitih aktivnosti.

Festival je besplatan već devet godina, zahvaljujući partnerima poput Voda Voda Vodice. Organizatori ističu da je cilj da svako dete pronađe nešto što ga interesuje, a poseban akcenat stavljen je na porodice sa više dece. Kako je izjavila NJKV princeza Ljubica Karađorđević, važnost zajedničkog vremena na otvorenom i prilika da deca stvore uspomene ne može se preceniti.

Kreativne radionice i trka beba privukle najviše pažnje

U okviru festivala na Oplencu, deca su učestvovala u raznovrsnim sportskim igrama, umetničkim radionicama i predstavama. Posebnu pažnju privukli su paviljoni Voda Voda Vodice, gde su mališani crtali, družili se sa maskotama poput sirene Milene i krokodila Krokoloka, kao i popularna trka Beba, tradicionalno omiljena među najmlađima.

Osim toga, program festivala uključivao je aktivnosti posvećene prirodi, nauci i negovanju tradicije. Mnoge porodice su iskoristile priliku da zajedno provedu ceo dan na svežem vazduhu, što je i bio jedan od glavnih ciljeva organizatora. Prelazne reči poput ‘osim toga’ i ‘takođe’ često su se mogle čuti među roditeljima dok su razgovarali o značaju ovakvih manifestacija.

Porodice kao srce festivala na Oplencu

Prema rečima Katarine Krstajić, PR menadžera brenda Voda Voda Vodica, podrška ovom festivalu deo je njihovog dugoročnog projekta „Vratimo decu u prirodu“. Saradnja sa NTC sistemom učenja omogućila je još više interaktivnih igara i iskustava za decu i roditelje.

Na festivalu na Oplencu, vreme koje porodice provode zajedno istaknuto je kao glavna vrednost. Organizatori su istakli da je važno omogućiti svima, posebno mnogobrojnim porodicama, da uživaju bez dodatnih troškova. Kao rezultat toga, svako dete je moglo da pronađe nešto za sebe i ponese lepe uspomene kući.

Na kraju, 9. Dečiji festival na Oplencu još jednom je pokazao koliko su ovakve manifestacije značajne za zajednicu. Osim bogatog programa, naglasak je bio na zajedništvu, igri i zbližavanju generacija. Porodice su, pored svega, potvrdile da je Oplenac ovog septembra zaista postao prestonica dečje radosti.

Darko Obradović upozorava da oslanjanje na kineski AI ekosistem može da ograniči pristup Srbiji zapadnim tržištima i tehnologijama

Strateški izbor tehnoloških partnera postaje presudan za Srbiju, posebno kada je u pitanju kineski AI ekosistem. Prema novom autorskom tekstu koji je objavio Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, pitanje kineskog AI ekosistema nije tehnička već politička odluka, sa dugoročnim posledicama po pristup zapadnim tržištima i evropskim integracijama.

U tekstu, Obradović navodi da su srpsko-američki odnosi ušli u fazu strateškog dijaloga, pri čemu je veštačka inteligencija prepoznata kao oblast presudna za narednih pola veka. On upozorava da se greške u ovoj oblasti ne mere cenom gasa, već gubitkom tržišta i tehnologija na zapadu, što može imati trajan efekat.

Rizici kineskog AI ekosistema i dugoročne posledice

Obradović ističe da veštačka inteligencija nije samo softver, već čitava industrija koja uključuje hardver, podatke, infrastrukturu i standarde. “Kada birate AI partnera, birate stranu u tehnološkom svetu koji se deli na dva nekompatibilna bloka”, navodi se u tekstu. On takođe tvrdi da je izvesnije da će se Kina u narednim decenijama suočavati sa sankcijama i tehnološkim ograničenjima, dok je saradnja sa zapadnim liderima sigurnija za budućnost Srbije.

Oslanjanje na kineski AI ekosistem, prema Obradoviću, ugrađuje rizik od buduće sankcione izloženosti u temelje domaće privrede. Kineska ponuda može biti jeftinija i brža u kratkoročnom smislu, ali donosi ozbiljne dugoročne rizike, uključujući korporativnu špijunažu i tehnološku nekompatibilnost sa evropskim regulativama kao što su NIS2 i DORA.

Argumenti za i protiv saradnje sa Kinom

Obradović navodi i argumente u korist saradnje sa Kinom: brža isporuka, niža cena, manja birokratija i otvorenost za transfer tehnologija bez političkih uslova. Međutim, ističe da se strateške odluke ne mere kvartalno, već dugoročno. “Jeftina infrastruktura koja vas isključuje sa tržišta od 500 miliona potrošača nije jeftina. To je najskuplja moguća infrastruktura, samo se račun ispostavlja kasnije”, piše Obradović.

Dodaje da su prednosti kineske saradnje realne, ali kratkoročne, dok su rizici strukturni, trajni i teško reverzibilni. On smatra da Srbija treba da bira tehnološki put koji joj omogućava status proizvođača i lidera u IKT sektoru, što je moguće samo u ekosistemu koji to dozvoljava.

Kineski AI ekosistem i evropske integracije Srbije

Obradović zaključuje da izbor kineskog AI ekosistema nije samo tehnička nabavka, već politički akt sa dugoročnim posledicama za tržišni pristup i evropske integracije Srbije. U tekstu se navodi da su reakcije na ovu temu već stigle iz Amerike i Evropske unije, koje šalju jasnu poruku da bi Srbija trebalo što pre da se priključi zapadnim inicijativama kao što je Pax Silica.

Na kraju, Obradović upozorava da je vreme da srpske kompanije pređu iz pozicije podizvođača u status proizvođača. On podvlači da kineski model nudi posao podizvođaču, dok zapadni model nudi tržište i standard proizvođaču. Ovo, prema njegovim rečima, nije ravnopravan izbor za zemlju koja želi napredak.

Tema kineskog AI ekosistema ostaje u centru strateške rasprave u Srbiji, s dugoročnim posledicama koje prevazilaze trenutne ekonomske koristi. Obradovićev tekst otvara važno pitanje — da li je Srbija spremna da zaključa svoju tehnološku budućnost u jedan ekosistem ili će strateški izabrati put ka održivom razvoju i evropskim integracijama.

Osnovna škola ‘Ilija Garašanin’ u Grockoj biće priključena na ekološki prihvatljivu toplanu, najavila je ministarka Sara Pavkov.

Više od 700 učenika i nastavnika u Grockoj uskoro će disati čistiji vazduh zahvaljujući projektu prelaska na ekološki prihvatljiviji sistem grejanja u školi ‘Ilija Garašanin’, prema saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine. Ove izmene, koje treba da stupe na snagu već od ove grejne sezone, podržane su u saradnji sa lokalnom samoupravom i predstavljaju značajan korak ka unapređenju uslova u školama.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine u tehničkom mandatu, Sara Pavkov, školski objekat u Grockoj biće priključen na lokalnu toplanu, čime se zatvara stara kotlarnica na lož ulje. „Zajedno sa opštinom uradili smo veliki posao. Uz podršku Ministarstva, zatvorena je kotlarnica na lož ulje u OŠ ‘Ilija Garašanin’ i omogućen priključak na toplanu“, izjavila je Pavkov.

Ekološki napredak kroz zamenu goriva

Ova toplana je pre dve godine prešla sa uglja na drvnu sečku, što je prema ministarkinim rečima bio važan korak u unapređenju kvaliteta vazduha. Ranije je škola trošila oko 204.000 litara lož ulja godišnje, a kotlarnica je koristila i 700 tona uglja. Sada, zahvaljujući novom sistemu, ti resursi su prošlost, a škola sa više od 700 učenika više neće imati problema sa neekološkim energentima.

Pavkov je istakla da zamena kotlarnice omogućava čistiji vazduh za sve u školi, ali i doprinosi boljem kvalitetu života u celoj lokalnoj zajednici. „Svaka zamenjena kotlarnica znači kvalitetniji vazduh za građane“, naglasila je ona. Osim toga, ovaj model promene postaje primer za druge javne ustanove širom Srbije.

Planovi Ministarstva za čistiji vazduh u Srbiji

Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je da će nastaviti sa modernizacijom kotlarnica u javnim ustanovama širom zemlje. „Cilj nam je bio da do 2027. godine zamenimo 200 kotlova, ali taj prag smo već premašili. Do kraja godine imaćemo skoro 300 zamenjenih kotlova“, izjavila je Pavkov.

Na taj način, prema njenim rečima, Ministarstvo ubrzava svaki projekat koji može doneti konkretan rezultat, stvarajući bolje uslove za rad i život. Pored toga, prelazak na modernije i čistije sisteme grejanja doprinosi dugoročnoj zaštiti životne sredine.

Značaj čistijeg vazduha za lokalnu zajednicu

Projekat u Grockoj deo je šire strategije koja ima za cilj da unapredi standard u javnim ustanovama i stvori zdravije okruženje za sve. Uvođenje ekološki prihvatljivih energenata, kao što je drvna sečka, podržava održivi razvoj i pokazuje kako ulaganja u infrastrukturu mogu imati direktan uticaj na svakodnevni život građana.

Zahvaljujući ovim merama, učenici i zaposleni u školi ‘Ilija Garašanin’ očekuju da već od ove grejne sezone osete pozitivne promene, dok Ministarstvo najavljuje nastavak ulaganja u slične projekte širom Srbije.