Studija Univerziteta u Minesoti ukazuje da nered može podstaći inovativno razmišljanje, a psiholozi naglašavaju vrednost različitih stilova ponašanja

Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Minesoti, objavljeno u časopisu Psychological Science, ukazuje da neurednost u svakodnevnom okruženju može biti povezana sa većom kreativnošću i inovativnim pristupom rešavanju problema. Prema nalazima istraživača, osobe koje ne osećaju potrebu da svakog jutra nameštaju krevet pokazuju sklonost ka fleksibilnijem razmišljanju, što se danas smatra jednom od najpoželjnijih osobina u savremenom poslovnom svetu.

Kako se navodi u studiji, izloženost neurednom prostoru može stimulisati kognitivne procese koji podstiču odstupanje od ustaljenih obrazaca ponašanja i rutina. Na ovaj način, ljudi su podstaknuti da razvijaju nove ideje i inovacije, što doprinosi dinamičnijem i kreativnijem radnom okruženju. Autorka istraživanja Kejtlin Vohs ističe da kreativnost, koju podstiče blagi haos u prostoru, predstavlja kvalitet koji kompanije i društvo sve više traže.

S druge strane, osobe koje svakodnevno nameštaju krevet često pokazuju sklonost ka redu, kontroli i perfekcionizmu. Psiholozi objašnjavaju da te navike ne moraju biti negativne, već ukazuju na potrebu za strukturom i jasno definisanim rutinama. Takva ponašanja mogu doprineti osećaju sigurnosti i predvidljivosti u svakodnevici.

Stručnjaci zaključuju da nijedan pristup nije univerzalno ispravan ili pogrešan, već odražava različite stilove ličnosti i funkcionisanja. Kreativnost i inovativnost su važni u mnogim oblastima, dok red i disciplina takođe donose prednosti, posebno u situacijama koje zahtevaju preciznost i organizaciju. Ovakvi nalazi ukazuju na potrebu razumevanja i prihvatanja razlika među ljudima u modernom društvu.

Prema zvaničnim podacima, pravo na oslobađanje ostvaruje se isključivo uz ispunjene uslove i podnošenje zahteva nadležnim organima

U Srbiji pojedine kategorije građana mogu biti oslobođene plaćanja participacije za određene zdravstvene usluge, lekove i medicinska pomagala, ali to pravo ne važi automatski i često se ne koristi zbog neinformisanosti ili nepoznavanja procedure. Prema zvaničnim podacima, pravo na oslobađanje od participacije imaju ratni vojni invalidi, civilni invalidi rata, slepa lica, izbegla, raseljena i prognana lica, kao i socijalno ugroženi građani, ali i osigurana lica koja ispunjavaju propisane uslove u pogledu visine prihoda.

Prema važećim pravilima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), građani koji žive sami mogu biti oslobođeni ukoliko njihov mesečni prihod ne prelazi minimalnu zaradu uvećanu za 30 odsto, dok za članove porodica prihod po članu domaćinstva ne sme biti viši od minimalne zarade. Potvrda o oslobađanju izdaje se za tekuću godinu i stare potvrde nisu važeće.

Postupak ostvarivanja prava zahteva podnošenje zahteva nadležnoj filijali RFZO, uz ličnu dokumentaciju, dokaze o prihodima i podatke o članovima domaćinstva. Nakon provere dokumentacije, nadležna filijala izdaje potvrdu na osnovu koje osigurano lice može koristiti pravo na oslobađanje od participacije.

Pored participacije, moguće je ostvariti oslobađanje od plaćanja pojedinih administrativnih taksi u određenim postupcima, ali to zavisi od vrste postupka i propisa koji ga uređuje. Za svaku taksu potrebno je pojedinačno proveriti da li postoji mogućnost oslobađanja kod organa pred kojim se vodi postupak.

Postoji razlika između prava na zdravstvenu zaštitu i prava na oslobađanje od participacije. Na primer, deca, trudnice i porodilje imaju zakonom obezbeđenu zdravstvenu zaštitu, dok se oslobađanje od participacije uređuje posebnim pravilima i postupcima.

Prema zvaničnim izvorima, značajan broj građana nije svestan svojih prava ili ne zna da je potrebno da samostalno pokrene postupak. Zbog toga deo građana i dalje plaća troškove koje bi, uz pravovremeno informisanje i podnošenje zahteva, mogao da izbegne.

Nadležni apeluju da građani koji smatraju da ispunjavaju uslove prikupe potrebnu dokumentaciju i blagovremeno podnesu zahtev kako bi ostvarili svoja prava.

Vernici u Srbiji obeležavaju Veliki četvrtak liturgijom i tradicijom, akcenat na činjenju dobrih dela

Veliki četvrtak, jedan od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru, obeležava se 2. maja 2024. godine u crkvama širom Srbije. Prema verskim izvorima, ovaj dan podseća na trenutak kada je Isus Hrist okupio svoje učenike na Tajnoj večeri i ustanovio Sveto pričešće, događaj koji se smatra temeljem hrišćanske tradicije.

Na Veliki četvrtak u crkvama se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, jedna od deset godišnjih službi ovog bogosluženja. Vernici koji poštuju pravila Vaskršnjeg posta pristupaju pričešću i učestvuju u bogosluženjima, nastojeći da svoj život približe učenju Hristovom.

Prema biblijskom predanju, Isus je tokom Tajne večere simbolično oprao noge svojim sledbenicima, ukazujući na značaj međusobnog služenja i bratske ljubavi. Takođe, ovaj dan podseća i na iskušenja kroz koja su njegovi učenici prošli, među kojima izdaju i odanost.

U narodnom verovanju, svako dobro delo učinjeno na Veliki četvrtak pred Bogom se višestruko umnožava. Zbog toga se tradicionalno podstiče činjenje dobrih dela, pomaganje bližnjima i širenje ljubavi i mira u zajednici. Vernici veruju da ovakva dela donose posebne blagoslove i duhovno osnaženje.

“Veliki četvrtak je dan sećanja na žrtvu, ali i prilika da kroz dela iskažemo veru i ljubav prema drugima”, navodi se u zvaničnim verskim tumačenjima.