Novi pravilnik objavljen u Službenom glasniku, dosadašnja dokumenta važe do isteka roka

Izmenjeni Pravilnik o obrascima pasoša, diplomatskog i službenog pasoša objavljen je u najnovijem Službenom glasniku Republike Srbije. Prema novim odredbama, promenjeni su naziv i opis boje korica pasoša, koji sada glasi “burgundi crvena boja” umesto prethodne “bordo boje”, dok su dosadašnji tonovi zamenjeni preciznijim opisima, uključujući smeđecrvenu, plavosivu, oker i sivomaslinastu.

Izmenjen je i materijal korica, pa se sada koristi “skiverteks sigurnosni materijal sa UV zaštitom” umesto ranijeg materijala. Strane knjižnog bloka izrađene su od zaštićene hartije sa multitonskim vodenim znakom, elektrotajpom i sigurnosnom niti koja sadrži stilizovani krst sa četiri ocila u crvenoj boji, dok je tekst “Republika Srbija” ispisan u tri boje (crna, plava i crvena), ćirilicom i latinicom. Sigurnosna nit poseduje UV i IC zaštitu, a pod UV svetlom fluorescira plavo i crveno. Motiv vodenog znaka je Beli anđeo.

Na stranicama pasoša koristiće se posebni motivi obrađeni specijalnim sigurnosnim softverima, a zaštitni elementi uključuju iris štampu, gijoš elemente, modulaciju debljina linija, nevidljive detalje koji fluoresciraju pod UV svetlom, latentne slike, minitekst, mikrotekst, IC elemente, prozirni registar, laserabilni sloj za upis podataka, sigurnosnu multikolor foliju sa optičkim elementima i prikazom srpske trobojke i Malog grba Republike Srbije, kao i druge napredne zaštite.

Pravilnik predviđa da svi ranije izdate putne isprave ostaju važeće do isteka roka navedenog u njima. Novi obrasci primenjuju se osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

“Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije”, navodi se u zvaničnoj objavi.

Skup u Barutani na Kalemegdanu okupio članove i zvaničnike, istaknuta važnost očuvanja zajedničke istorije

Osnivačka konvencija Kluba mladih Ruskog istorijskog društva Srbije održana je u Beogradu, u prostoru Barutane na Kalemegdanu, mestu značajnom za zajedničku istoriju srpskog i ruskog naroda. Na događaju je istaknuta misija kluba – borba za istorijsko pamćenje i očuvanje sećanja na stradanja kroz koja su narodi Srbije i Rusije prolazili.

Vukan Đukić, predsednik Kluba mladih, istakao je da je neophodno zauzeti aktivan stav u vremenu kada, kako je naveo, postoje pokušaji revizije istorije. ‘Složene okolnosti današnjice ne ostavljaju nam prostora da budemo neaktivni i inertni i da na sveopštu reviziju istorije ostanemo nemi. Danas su sve glasniji oni koji pokušavaju da sve stranice naše istorije u potpunosti iskrive i podvedu pod sopstvene aršine sve u skladu sa svojim kolonijalističkim i izrabljivčkim pogledom na svet. Zbog toga je naš zadatak i naša obaveza da se protiv takvih težnji borimo na svakom mestu’, rekao je Đukić tokom konvencije.

Skup je blagoslovio mitropolit bački Irinej Bulović, uz želju da Klub mladih Ruskog istorijskog društva Srbije bude uspešan u radu na upoznavanju, istraživanju i popularizaciji zajedničke istorije srpskog i ruskog naroda, kao i sestrinskih pravoslavnih crkava.

Konvencija je održana na Kalemegdanu, mestu koje simbolizuje zajedničke istorijske trenutke, uključujući srpsko-rusko oslobođenje Beograda 1806. godine, ispraćanje Turaka 1878. i odbranu grada 1915. godine. Događaj je protekao bez incidenata, a prisustvovali su članovi i pristalice novoosnovanog kluba.

Pravoslavna crkva navodi da je isključivo posna trpeza dozvoljena kada slava pada u posni dan

Đurđevdan, jedna od najvećih srpskih slava, biće obeležen 6. maja 2026. godine, a praznik ove godine pada u sredu. Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, kada slava pada sredom ili petkom, obavezno je poštovanje posta, što znači da slavska trpeza mora biti posna.

Domaćini koji obeležavaju Đurđevdan u sredu treba na trpezi da posluže ribu, morske plodove, jela pripremljena na ulju i vino. Iznošenje mrsne hrane, poput pečenja, prerađevina od mesa ili mlečnih proizvoda, smatra se prema crkvenim pravilima velikim grehom i nepoštovanjem svetitelja.

Prema istoj odredbi, izuzetak od ovog pravila postoji samo ukoliko slava padne u Svetlu nedelju, odnosno u prvu nedelju nakon Vaskrsa. Kako Đurđevdan 2026. godine nije u tom periodu, trpeza tog dana ostaje isključivo posna.

Sveštenici podsećaju da su suština i smisao slave u slavskom kolaču, koljivu, sveći i molitvi, a ne u bogatoj trpezi. Domaćinima koji planiraju višednevno slavlje preporučuje se da već narednog dana, u četvrtak 7. maja, mogu gostima poslužiti mrsnu hranu, ali je važno da na sam dan Đurđevdana trpeza bude u skladu sa postom.

“Poštovanje crkvenih pravila na dan slave je izraz poštovanja prema svetitelju”, navodi se u zvaničnim crkvenim uputstvima.