U nastavnom centru „Mitrovo Polje“ na Goču obeleženo je deset godina specijalističke obuke, sa 26 prostorija i podzemnim bunkerima za simulaciju ilegalnih laboratorija.

Centar za obuku policije na Goču obeležio je deset godina rada, potvrđujući svoj značaj kao jedan od najmodernijih edukativnih resursa za bezbednost u Srbiji. U nastavnom centru „Mitrovo Polje“, koji se nalazi na planini Goč, od 2015. godine do danas prošli su policijski službenici iz gotovo svih evropskih zemalja i regiona, a posebno mesto zauzima specijalistička obuka za otkrivanje i deaktiviranje ilegalnih laboratorija za proizvodnju psihoaktivnih supstanci i prekursora.

Realistični uslovi obuke: 26 prostorija i podzemni bunkeri

Kompleks centra opremljen je sa 26 specijalizovanih prostorija i osam podzemnih bunkera, što omogućava obuku u autentičnim uslovima. Oprema koja se koristi preusmerena je iz zaplenjenih kriminalnih izvora, čime se dodatno unapređuje realističnost simulacija. Prema saopštenju, sve prostorije sadrže originalne laboratorijske uređaje i instalacije, što instruktori Nacionalnog tima za ilegalne laboratorije koriste za prenos praktičnog znanja polaznicima. Na taj način, Centar za obuku policije na Goču postao je ključna tačka za edukaciju ne samo domaćih, već i stranih policijskih službenika.

Međunarodna saradnja i priznanja

Ovaj projekat je rezultat uspešne institucionalne saradnje Vlade Republike Srbije, pravosudnih organa i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Posebnu tehničku i donatorsku podršku pružilo je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država. Program centra dobio je visoke ocene od međunarodnih agencija kao što su DEA, Evropol i Ujedinjene nacije, a postao je i deo šireg sistema međunarodne policijske edukacije kroz saradnju sa CEPOL-om. Štaviše, kroz deset godina postojanja, Centar je ugostio 35 klasa pripadnika MUP-a Srbije i veliki broj polaznika iz zemalja Evropske unije i regiona.

Uticaj na bezbednost i dalji razvoj

Napredna metodologija obuke i iskustvo instruktora doprinose jačanju pozicije Ministarstva unutrašnjih poslova i Republike Srbije kao važnog partnera u globalnoj borbi protiv organizovanog kriminaliteta. Načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak istakao je da su aktivnosti centra usmerene na suzbijanje trgovine narkoticima, lociranje i bezbedno deaktiviranje ilegalnih laboratorija. Vlada Srbije i MUP ostaju posvećeni jačanju međunarodnih partnerstava i unapređenju bezbednosnih standarda. Ovom prilikom, ministru unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivici Dačiću uručena je specijalna plaketa za doprinos razvoju centra i saradnji. Kao rezultat, Centar za obuku policije na Goču nastavlja da bude prepoznat kao primer uspešne edukacije i saradnje na međunarodnom nivou.

Prof. dr Milan Krajnc ističe da Treći svetski rat možda nije počeo, ali psihologija sukoba već oblikuje društva.

Strah od izbijanja Trećeg svetskog rata sve više je prisutan, ali, prema mišljenju stručnjaka za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, prof. dr Milan Krajnc, prava opasnost leži u tome što se oblikuje psihologija Trećeg svetskog rata. Ovaj proces, kako tvrdi Krajnc, ne počinje na bojnom polju, već u glavama ljudi, kada strah nadvlada razum i društva počnu da traže krivce umesto rešenja.

Krajnc upozorava da ratovi ne izbijaju tek kada vojna oprema pređe granicu, već mnogo ranije – u kolektivnoj svesti. Prema njegovim rečima, psihologija Trećeg svetskog rata stvara se onda kada društva dele ljude na “naše” i “njihove”, kada politika promoviše strah, a ne viziju boljeg života.

Kako izgleda psihologija Trećeg svetskog rata?

Iz ugla prof. dr Milan Krajnc, Evropa je već prolazila kroz slične faze u prošlosti. On podseća da nacizam nije počeo sa Aušvicom ili Drugim svetskim ratom, već u društvu koje je nakon Prvog svetskog rata bilo ekonomski i politički nestabilno, sa dubokim nepoverenjem u institucije i sa puno straha. U takvoj atmosferi, lideri nude jednostavne odgovore i jasno određene neprijatelje, što postaje plodno tlo za autoritarizam.

Krajnc naglašava da totalitarizam retko dolazi otvoreno, već kroz obećanja o zaštiti, redu i brzom rešavanju problema. Ljudi, umorni od nesigurnosti, tada dobrovoljno odustaju od svoje slobode, ne shvatajući šta time gube.

Uloga jezika i kolektivnih uverenja

Prema Krajncu, važno je obratiti pažnju na jezik kojim se danas govori u svetu. On ističe da sve manje razgovaramo, a sve više optužujemo i etiketiramo. Svako ima svog zamišljenog neprijatelja: za jedne je to Rusija, za druge Amerika, Kinu, migranti, muslimani, Zapad ili Istok. Kada nestane čovek, a ostane samo etiketa, nasilje prema drugima postaje lakše opravdati.

Kao rezultat, Krajnc smatra da je veza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država danas od ključnog značaja. On podseća da je posle Drugog svetskog rata stvoren transatlantski bezbednosni sistem, sa NATO savezom kao garantom slobode i kolektivne odbrane. Ipak, upozorava da Evropa ne sme zaboraviti važnost američkog prisustva za bezbednost kontinenta.

Psihologija Trećeg svetskog rata i izazovi savremenog društva

Krajnc ističe da kritika Amerike jeste legitimna, ali upozorava na opasnost istorijske amnezije. Bezbednosna arhitektura izgrađena nakon Drugog svetskog rata ima svrhu odvraćanja, a upravo taj mehanizam često sprečava izbijanje sukoba. Ipak, vojna moć nije dovoljna ako se izgubi rat u ljudskim glavama.

Najopasniji psihološki proces, prema Krajncu, započinje rečenicama: “Dosta mi je haosa”, “Treba nam jaka ruka” i završava se sa “Nismo imali izbora”. On tvrdi da je najveća opasnost zapravo kolektivno uverenje da se problemi mogu rešiti samo silom. Kada milioni ljudi poveruju da je rat neizbežan, prag prihvatanja sukoba postaje niži, a političarima je lakše da ga pokrenu.

Krajnc zaključuje da svetu danas nije potrebno manje snage, već više psihološke zrelosti. Potrebno je da Amerika razume svoju odgovornost, a Evropa da shvati da se bezbednost ne podrazumeva. Psihologija Trećeg svetskog rata već utiče na društva, zbog čega je važno prepoznati ove procese na vreme.

Prvi sneg ove sezone ponovo pada na Goliji, a društvene mreže preplavile su slike zimske idile već u septembru.

Sneg na Goliji krajem septembra iznenadio je meštane i planinare, dok pahulje i dalje prekrivaju planinske vrhove. Tek nekoliko dana nakon što je prvi ovogodišnji sneg iznenadio viša područja u Srbiji, novo jesenje zahlađenje donelo je slične prizore na Goliju, gde temperature ostaju izjednačene. Na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, korisnici dele snimke na kojima se jasno vidi kako sneg ponovo veje preko gustih šuma.

Prema objavama stanovnika, sneg na ovom području pada intenzivno, ali se zbog još uvek toplog zemljišta i vazduha nije dugo zadržao. Ipak, slike i video zapisi prikazuju pravu zimsku atmosferu, iako je još uvek septembar.

Vremenske prilike i temperature na Goliji

Golija je poznata po dugim i hladnim zimama, kao i promenljivom vremenu tokom cele godine. Meštani često ističu da sneg na ovoj planini može pasti gotovo svakog meseca, osim u julu. Dnevne temperature na višim nadmorskim visinama trenutno se kreću između 2 i 6 stepeni Celzijusa, što dodatno doprinosi zimskom utisku.

Danas na Goliji preovlađuje oblačno vreme, uz jaku kišu ili kratkotrajnu susnežicu. Minimalna temperatura iznosi 2 stepena, dok je maksimalna dnevna svega 3 stepena. Vetar duva brzinom od 5 km/h, a očekivane padavine dostižu 19,2 mm. Sutra se očekuje uglavnom vedro vreme, ali sa mogućnošću kratkotrajne kiše, minimalna temperatura biće 2 stepena, dok će najviša dostići 5 stepeni.

Prognoza za naredne dane na Goliji

Prema prognozi za naredne dane, u nedelju se očekuje delimična oblačnost sa jutarnjom temperaturom od 4 stepena i maksimalnom dnevnom od 8 stepeni. Vetar će duvati brzinom od 11 km/h, a padavine nisu najavljene.

Ponedeljak donosi uglavnom vedro vreme, sa minimalnom temperaturom od 6 i maksimalnom od 10 stepeni. Vetar će duvati brzinom od 9 km/h, bez padavina. Slično vreme očekuje se i u utorak, sa temperaturama od 7 do 10 stepeni i vetrom od 9 km/h. Sreda će biti delimično oblačna, sa temperaturama između 6 i 9 stepeni i vetrom od 14 km/h.

Na kraju, četvrtak donosi vedro vreme i temperature između 5 i 9 stepeni, uz vetar identične jačine. Iako su snežne padavine u ovom periodu godine retke, na Goliji su ovakve pojave deo prirodnog ritma planine.

Pored toga, zanimljivo je da se prema lokalnim pričama, sneg može pojaviti na Goliji gotovo svakog meseca, što ovu planinu izdvaja kao jednu od najhladnijih i najnepredvidljivijih u Srbiji. Zbog toga nije iznenađenje da je sneg na Goliji krajem septembra ponovo privukao pažnju javnosti i ljubitelja prirode.