Prof. dr Milan Krajnc ističe da Treći svetski rat možda nije počeo, ali psihologija sukoba već oblikuje društva.

Strah od izbijanja Trećeg svetskog rata sve više je prisutan, ali, prema mišljenju stručnjaka za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, prof. dr Milan Krajnc, prava opasnost leži u tome što se oblikuje psihologija Trećeg svetskog rata. Ovaj proces, kako tvrdi Krajnc, ne počinje na bojnom polju, već u glavama ljudi, kada strah nadvlada razum i društva počnu da traže krivce umesto rešenja.

Krajnc upozorava da ratovi ne izbijaju tek kada vojna oprema pređe granicu, već mnogo ranije – u kolektivnoj svesti. Prema njegovim rečima, psihologija Trećeg svetskog rata stvara se onda kada društva dele ljude na “naše” i “njihove”, kada politika promoviše strah, a ne viziju boljeg života.

Kako izgleda psihologija Trećeg svetskog rata?

Iz ugla prof. dr Milan Krajnc, Evropa je već prolazila kroz slične faze u prošlosti. On podseća da nacizam nije počeo sa Aušvicom ili Drugim svetskim ratom, već u društvu koje je nakon Prvog svetskog rata bilo ekonomski i politički nestabilno, sa dubokim nepoverenjem u institucije i sa puno straha. U takvoj atmosferi, lideri nude jednostavne odgovore i jasno određene neprijatelje, što postaje plodno tlo za autoritarizam.

Krajnc naglašava da totalitarizam retko dolazi otvoreno, već kroz obećanja o zaštiti, redu i brzom rešavanju problema. Ljudi, umorni od nesigurnosti, tada dobrovoljno odustaju od svoje slobode, ne shvatajući šta time gube.

Uloga jezika i kolektivnih uverenja

Prema Krajncu, važno je obratiti pažnju na jezik kojim se danas govori u svetu. On ističe da sve manje razgovaramo, a sve više optužujemo i etiketiramo. Svako ima svog zamišljenog neprijatelja: za jedne je to Rusija, za druge Amerika, Kinu, migranti, muslimani, Zapad ili Istok. Kada nestane čovek, a ostane samo etiketa, nasilje prema drugima postaje lakše opravdati.

Kao rezultat, Krajnc smatra da je veza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država danas od ključnog značaja. On podseća da je posle Drugog svetskog rata stvoren transatlantski bezbednosni sistem, sa NATO savezom kao garantom slobode i kolektivne odbrane. Ipak, upozorava da Evropa ne sme zaboraviti važnost američkog prisustva za bezbednost kontinenta.

Psihologija Trećeg svetskog rata i izazovi savremenog društva

Krajnc ističe da kritika Amerike jeste legitimna, ali upozorava na opasnost istorijske amnezije. Bezbednosna arhitektura izgrađena nakon Drugog svetskog rata ima svrhu odvraćanja, a upravo taj mehanizam često sprečava izbijanje sukoba. Ipak, vojna moć nije dovoljna ako se izgubi rat u ljudskim glavama.

Najopasniji psihološki proces, prema Krajncu, započinje rečenicama: “Dosta mi je haosa”, “Treba nam jaka ruka” i završava se sa “Nismo imali izbora”. On tvrdi da je najveća opasnost zapravo kolektivno uverenje da se problemi mogu rešiti samo silom. Kada milioni ljudi poveruju da je rat neizbežan, prag prihvatanja sukoba postaje niži, a političarima je lakše da ga pokrenu.

Krajnc zaključuje da svetu danas nije potrebno manje snage, već više psihološke zrelosti. Potrebno je da Amerika razume svoju odgovornost, a Evropa da shvati da se bezbednost ne podrazumeva. Psihologija Trećeg svetskog rata već utiče na društva, zbog čega je važno prepoznati ove procese na vreme.

Prvi sneg ove sezone ponovo pada na Goliji, a društvene mreže preplavile su slike zimske idile već u septembru.

Sneg na Goliji krajem septembra iznenadio je meštane i planinare, dok pahulje i dalje prekrivaju planinske vrhove. Tek nekoliko dana nakon što je prvi ovogodišnji sneg iznenadio viša područja u Srbiji, novo jesenje zahlađenje donelo je slične prizore na Goliju, gde temperature ostaju izjednačene. Na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, korisnici dele snimke na kojima se jasno vidi kako sneg ponovo veje preko gustih šuma.

Prema objavama stanovnika, sneg na ovom području pada intenzivno, ali se zbog još uvek toplog zemljišta i vazduha nije dugo zadržao. Ipak, slike i video zapisi prikazuju pravu zimsku atmosferu, iako je još uvek septembar.

Vremenske prilike i temperature na Goliji

Golija je poznata po dugim i hladnim zimama, kao i promenljivom vremenu tokom cele godine. Meštani često ističu da sneg na ovoj planini može pasti gotovo svakog meseca, osim u julu. Dnevne temperature na višim nadmorskim visinama trenutno se kreću između 2 i 6 stepeni Celzijusa, što dodatno doprinosi zimskom utisku.

Danas na Goliji preovlađuje oblačno vreme, uz jaku kišu ili kratkotrajnu susnežicu. Minimalna temperatura iznosi 2 stepena, dok je maksimalna dnevna svega 3 stepena. Vetar duva brzinom od 5 km/h, a očekivane padavine dostižu 19,2 mm. Sutra se očekuje uglavnom vedro vreme, ali sa mogućnošću kratkotrajne kiše, minimalna temperatura biće 2 stepena, dok će najviša dostići 5 stepeni.

Prognoza za naredne dane na Goliji

Prema prognozi za naredne dane, u nedelju se očekuje delimična oblačnost sa jutarnjom temperaturom od 4 stepena i maksimalnom dnevnom od 8 stepeni. Vetar će duvati brzinom od 11 km/h, a padavine nisu najavljene.

Ponedeljak donosi uglavnom vedro vreme, sa minimalnom temperaturom od 6 i maksimalnom od 10 stepeni. Vetar će duvati brzinom od 9 km/h, bez padavina. Slično vreme očekuje se i u utorak, sa temperaturama od 7 do 10 stepeni i vetrom od 9 km/h. Sreda će biti delimično oblačna, sa temperaturama između 6 i 9 stepeni i vetrom od 14 km/h.

Na kraju, četvrtak donosi vedro vreme i temperature između 5 i 9 stepeni, uz vetar identične jačine. Iako su snežne padavine u ovom periodu godine retke, na Goliji su ovakve pojave deo prirodnog ritma planine.

Pored toga, zanimljivo je da se prema lokalnim pričama, sneg može pojaviti na Goliji gotovo svakog meseca, što ovu planinu izdvaja kao jednu od najhladnijih i najnepredvidljivijih u Srbiji. Zbog toga nije iznenađenje da je sneg na Goliji krajem septembra ponovo privukao pažnju javnosti i ljubitelja prirode.

Prema saopštenju RHMZ, posle hladnijeg i kišovitog perioda, sutra se u zemlji prognozira značajan porast temperature i stabilizacija vremena.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) izdao je najnovije upozorenje za građane, jer nas sutra očekuje nagli skok temperature širom Srbije. Ova promena dolazi nakon nekoliko dana pretežno oblačnog i hladnog vremena sa kišom u pojedinim delovima zemlje. Danas su temperature u većim gradovima bile niske — u Subotici i Novom Sadu 2°C, u Beogradu 8°C, u Nišu i Čačku 4°C, dok je u Leskovcu izmerena samo 1°C.

Prema zvaničnim najavama, u većem delu Srbije tokom dana će biti pretežno oblačno i hladno, sa povremenom kišom i lokalnim pljuskovima. Ipak, u severnoj Vojvodini se postepeno očekuje razvedravanje, a prestanak padavina prognozira se krajem dana. Najviša dnevna temperatura danas će se kretati između 13 i 18°C. U Beogradu će takođe biti oblačno, povremeno sa kišom ili kratkotrajnim pljuskovima.

Stabilizacija vremena i topliji dani pred nama

Meteorolozi iz RHMZ najavljuju postepeni porast temperatura i stabilizaciju vremena od sutra, što će doneti osetno toplije dane širom zemlje. U subotu ujutru i tokom prepodneva očekuje se umereno do potpuno oblačno vreme, dok se na krajnjem jugoistoku još ponegde može javiti kratkotrajna kiša. Kako dan bude odmicao, sa severozapada će doći do postepenog razvedravanja u svim predelima Srbije.

Najniža temperatura u subotu biće od 7 do 13°C, dok će najviša dnevna temperatura dostići između 19 i 24°C. Ove promene posebno će osetiti građani centralne i južne Srbije, koji su prethodnih dana imali znatno niže temperature.

Vikend donosi još toplije vreme

U nedelju se, prema prognozi RHMZ, očekuje pretežno sunčano i još toplije vreme. Pored toga, uz promenljivu oblačnost, slaba kiša može biti moguća tek ponegde na istoku i jugoistoku Srbije. Najviša dnevna temperatura u većini mesta kretaće se od 23 do 26°C.

Kao rezultat, mnogi će moći da uživaju u prijatnijim vremenskim uslovima tokom vikenda. Ipak, preporučuje se praćenje zvaničnih saopštenja RHMZ, kako bi se na vreme obavestili o eventualnim promenama u prognozi. Ovakvi nagli skokovi temperature širom Srbije nisu neuobičajeni tokom proleća, ali je važno biti informisan, posebno zbog planiranja aktivnosti na otvorenom.

Pored toga, stručnjaci napominju da bi ovakve meteorološke promene mogle uticati na osetljive grupe građana, pa je preporučljivo obratiti pažnju na najnovija upozorenja i savete nadležnih institucija.