Manastir Kovilj obeležio je Sabor svetog arhistratiga Gavrila, uz liturgiju koju je predvodio patrijarh Porfirije

Danas je u manastiru Kovilj obeležen Sabor svetog arhistratiga Gavrila, čime je ova svetinja proslavila svoju slavu. Liturgiju je služio patrijarh Porfirije, a prisutni su imali priliku da čuju njegovu besedu u kojoj je istakao značaj arhangela Gavrila u hrišćanskoj tradiciji. Ovom prilikom, patrijarh je naglasio da se „sveti arhangel Gavrilo javlja u Starom i Novom zavetu, otkrivajući volju Božju prorocima i Presvetoj Bogorodici, donoseći poruku o tajni spasenja“.

Liturgija povodom slave manastira Kovilj

Tokom današnje proslave, patrijarh Porfirije je u svojoj besedi ukazao na to da anđeli, uključujući i svetog arhangela Gavrila, ne dolaze da iznesu svoje mišljenje, već da prenesu volju Božju. „Ko sluša apostole, ko sluša reč anđela, ko sluša reč Crkve, Samoga Gospoda sluša. A ko nije spreman da čuje reč Crkve, bilo da je deo Crkve ili izvan nje, onda kada nema smirenja, nego je pretežnija volja njegova od volje Crkve, kada je pretežnija volja njegova od volje Hristove, on…“, rekao je patrijarh.

Pored toga, patrijarh je istakao da je poslušnost Crkvi važna za svakog vernika i da kroz poslušanje Božjoj volji čovek dolazi do istinskog smirenja. Ove reči su posebno odjeknule tokom liturgije na slavi manastira Kovilj, što dodatno ističe značaj današnjeg okupljanja.

Značaj slave i poruka patrijarha Porfirija

Sabor svetog arhistratiga Gavrila predstavlja važan datum za manastir Kovilj i verujući narod ovog kraja. Slavska liturgija, koju je predvodio patrijarh, okupila je brojne vernike, koji su imali priliku da čuju poruke o veri i smirenju. Takođe, sam događaj još jednom je potvrdio značaj manastira Kovilj kao duhovnog centra regiona.

Na ovaj način, proslava slave u manastiru Kovilj protekla je u znaku zajedništva i duhovne obnove, a poruke patrijarha Porfirija ostale su snažno upamćene među prisutnima.

Padavine sa grmljavinom očekuju se u većini regiona, a najpre će zahvatiti jugozapadne i zapadne krajeve

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je najavu da se tokom noći očekuju kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom u većem delu Srbije. Padavine sa grmljavinom najpre će pogoditi jugozapadne i zapadne regione, a potom će se proširiti i na ostale delove zemlje.

Promenljivo vreme u večernjim satima

U večernjim satima vreme će uglavnom biti stabilno, dok se između 21.00 i 00.00 časova kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom očekuju ponegde na istoku Srbije. Ove padavine biće kratkotrajne, ali lokalno mogu biti praćene pojačanim vetrom i većom količinom kiše u kratkom vremenskom periodu.

Širenje padavina tokom noći

Nakon ponoći, prema najavi RHMZ-a, doći će do postepenog naoblačenja i širenja padavinske zone. Padavine sa grmljavinom prvo će zahvatiti Kosovo i Metohiju, zapadnu i jugozapadnu Srbiju. Zatim će se tokom noći oblačnost sa padavinama premeštati ka severu i istoku zemlje.

Padavine sa grmljavinom stižu i u centralne krajeve

Pred jutro, padavine sa grmljavinom očekuju se i u Vojvodini, Beogradu i centralnim delovima Srbije. Na pojedinim lokacijama mogući su kratkotrajni i intenzivniji pljuskovi, ali se ne očekuje da će padavine biti dugotrajnog karaktera. Temperature u glavnim gradovima Srbije tokom večeri variiraju, sa 2°C u Subotici i Novom Sadu, 8°C u Beogradu, 4°C u Nišu i Čačku, i 1°C u Leskovcu.

Zvanične preporuke i stanje na terenu

RHMZ je pozvao građane da prate najnovije prognoze i da budu spremni na moguće promene vremena, naročito u regionima gde se najpre očekuju padavine sa grmljavinom. Osim toga, savetuje se oprez tokom vožnje zbog mogućnosti iznenadnih pljuskova i smanjenje vidljivosti na putevima. Na taj način, situacija sa padavinama sa grmljavinom biće pod stalnim nadzorom meteoroloških službi, a o eventualnim izmenama prognoze javnost će biti pravovremeno obaveštena.

Kipar, Irska, Albanija i Moldavija omogućavaju putovanje bez biometrijskih provera i dužih čekanja na granicama

Uvođenje novog sistema za ulazak i izlazak, poznatog kao EES sistem, izazvalo je gužve na granicama za putnike iz zemalja van Šengena, uključujući i Srbiju. Međutim, evropske destinacije bez EES sistema predstavljaju privlačnu opciju, jer omogućavaju ulazak bez dodatnih biometrijskih procedura. Prema najnovijim pravilima, na mnogim prelazima i aerodromima u Šengen zoni putnici iz Srbije moraju dati otiske prstiju i biti fotografisani, što je dovelo do višesatnih redova.

Destinacije koje nemaju EES sistem

Nisu sve evropske države deo Šengena, pa evropske destinacije bez EES sistema nude drugačije iskustvo putovanja. Kipar kao članica Evropske unije nije deo Šengenske zone, što ga čini pogodnim za odmor bez EES procedura. Turisti mogu uživati u poznatim letovalištima kao što su Limasol, Larnaka i Ajia Napa, dok ljubitelji istorije mogu posetiti antičke ruševine u Pafosu. Planina Troodos i Protaras pogodni su za mirniji odmor.

Irska takođe nije uključena u Šengenski režim, pa putnici tamo ne prolaze EES registraciju. Irska je poznata po spektakularnoj prirodi, ruti Wild Atlantic Way i gradovima kao što su Dablin, Kork i Glvej. Takođe, ljubitelji muzike i gastrokulture mogu pronaći mnogo razloga za posetu.

Albanija poslednjih godina privlači turiste tirkiznim morem i pristupačnim cenama. S obzirom da nije članica EU ni Šengena, ulazak u Albaniju odvija se bez EES sistema. Najpoznatije destinacije su Ksamil, Himara i Albanski Alpi, a prestonica Tirana nudi spoj osmanske i moderne arhitekture.

Putovanja u susedne zemlje bez pasoša

Za građane Srbije najjednostavnije rešenje su susedne države iz regiona. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija nisu deo Šengena i na njihovim granicama ne postoji EES sistem. Putovanje u ove zemlje moguće je isključivo uz ličnu kartu, bez potrebe za pasošem ili dodatnim dokumentima. Na taj način, čeka vas brz prelazak granice i manje komplikacija.

Moldavija je još jedna opcija za one koji žele da izbegnu gužve i biometrijske provere. Poznata je po vinarskoj tradiciji i podrumu Mileștii Mici, najvećem vinskom podrumu na svetu. Glavni grad Kišinjev nudi arhitekturu i brojne parkove, a turisti mogu istražiti manje poznate, ali zanimljive destinacije.

Gde važi EES sistem, a gde ne

EES sistem se primenjuje u 29 evropskih zemalja, među kojima su Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija i druge članice Šengenske zone. Takođe, neka prekomorska područja i ostrva imaju posebna pravila. Prekomorski posedi Francuske, Grenland i Farska Ostrva, kao i karipska ostrva Holandije, nisu deo Šengena, pa tamo ne važe EES pravila. Nasuprot tome, Kanarska ostrva, Azori i Madeira su deo Šengenske zone i primenjuju EES sistem.

Konačno, izbor destinacije bez EES sistema može znatno olakšati putovanje srpskim turistima. Prilikom planiranja odmora, preporučuje se da proverite aktuelna pravila ulaska u svaku zemlju, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja i nepotrebno čekanje na granici.