Manastir Vitovnica, u blizini Petrovca na Mlavi, već godinama je jedno od najposećenijih hodočasničkih mesta u Srbiji. Od upokojenja starca Tadeja Vitovničkog 2003. godine, njegov grob posećuju brojni vernici koji veruju da njegove molitve donose utehu, pomoć i isceljenje.
Uz brojna svedočenja o uslišanim molitvama, za ovu svetinju vezuje se i događaj koji je svojevremeno izazvao veliku pažnju javnosti.
Otac Tadej je još za života bio poznat kao veliki duhovnik, a mnogi su verovali da poseduje dar prozorljivosti. Ljudi su svedočili da je znao ono što mu nisu rekli ili da je predvideo određene događaje, zbog čega su ga često nazivali „dalekovidac“ ili „jasnovidac“. Ipak, sam otac Tadej govorio je da je sve što čovek dobija – Božji dar, a ne njegova lična moć.
Posebno se pamti događaj uoči Vaskrsa 2013. godine, kada su pojedini vernici tvrdili da je portret oca Tadeja, naslonjen na njegov nadgrobni spomenik u porti Manastira Vitovnice, počeo da mirotoči, odnosno da su se na njemu pojavile kapi nalik suzama.
Prema njihovim svedočenjima, iz portreta se širio prijatan miris koji su opisivali kao „rajski miomiris“, dok su prisutni govorili da su osetili mir i blagost.
Iako je ovaj događaj privukao veliku pažnju vernika i javnosti, Srpska pravoslavna crkva nije izdala zvaničnu potvrdu da je reč o čudu, pa se i danas navodi kao svedočenje očevidaca.
Izvor kojem vernici pripisuju posebnu moć
Pored groba oca Tadeja, veliki broj hodočasnika posećuje i izvor Svetoga Jovana, koji se nalazi uz manastirske zidine. Vernici smatraju da njegova voda ima lekovitu moć i pomaže u ozdravljenju.
Najčešće se pominju svedočenja ljudi koji tvrde da su osetili poboljšanje zdravstvenog stanja, da su pronašli unutrašnji mir ili lakše prevazišli anksioznost, depresivno raspoloženje i nesanicu nakon molitve u Vitovnici.
Među vernicima kruže i priče bračnih parova koji su, posle dugog perioda bez dece, dobili potomstvo i to pripisali molitvama kod groba starca Tadeja. Takva svedočenja nisu zvanično ispitana niti potvrđena kao čuda.
Mnogi hodočasnici govore i da su posle posete manastiru ostavili alkohol, kocku i druge poroke, obnovili porodične odnose ili pronašli veru. U pravoslavnoj tradiciji ovakve duhovne promene smatraju se posebno značajnim plodovima molitve.
Svetinja sa bogatom prošlošću
Manastir Vitovnica ima dugu istoriju. Smatra se da ga je krajem 13. veka podigao Stefan Uroš II Milutin kao svoju zadužbinu, nakon pobede nad bugarskim velikašima tatarskog porekla Drmanom i Kudelinom.
Kroz vekove je više puta razaran i pljačkan, a potpuno je obnovljen sredinom 19. veka. Kasnije mu je pretilo gašenje zbog podozrenja komunističkih vlasti i malog broja monaha, ali ga je, uprkos tome, održao arhimandrit Tadej.
