Republički hidrometeorološki zavod saopštava da se u južnim i jugozapadnim predelima očekuju kratkotrajni pljuskovi

U Srbiji će danas preovladavati sunčano i veoma toplo vreme, sa maksimalnim dnevnim temperaturama koje će dostizati i do 36 stepeni Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. U brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije tokom poslepodneva očekuje se lokalni razvoj oblačnosti, uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuska praćenih grmljavinom.

Prema navodima meteorologa, duvaće umeren severni vetar. Jutarnje temperature kretaće se od 15 stepeni, dok će najviše dnevne biti između 32 i 36 stepeni Celzijusa.

U Beogradu se danas očekuje sunčano i toplo vreme, uz najvišu dnevnu temperaturu oko 35 stepeni. Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda navode da se ne očekuju padavine na području glavnog grada.

“Na većem delu teritorije Srbije preovladavaće stabilno i sunčano vreme, dok su lokalni pljuskovi mogući uglavnom u brdsko-planinskim oblastima juga i jugozapada zemlje”, saopšteno je iz RHMZ-a.

Građanima se savetuje da se zaštite od sunca tokom najtoplijeg dela dana i da povećaju unos tečnosti.

Evrostat analizirao nivo potrošačkih cena, Srbija ispod proseka Evropske unije

Prema najnovijoj analizi zasnovanoj na podacima Evrostata, Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najnižim nivoom potrošačkih cena, iznosom od oko 62,5 odsto proseka Evropske unije. Ovi podaci ukazuju da je Srbija jedna od najpovoljnijih država za život po pitanju cena roba i usluga, saopšteno je na osnovu evropske statistike.

Indeksi nivoa cena, koji porede troškove iste korpe roba i usluga u odnosu na prosek EU, pokazuju da Island ima najviše cene, sa oko 83,7 odsto iznad proseka Evropske unije. Među najskupljim evropskim državama su i Švajcarska, Norveška, Danska i Irska.

Sa druge strane, među zemljama sa najnižim nivoom potrošačkih cena nalaze se Severna Makedonija, Bugarska i Rumunija. Ekonomisti navode da razlike u cenama uglavnom odražavaju razlike u visini zarada i produktivnosti, pa su troškovi života i usluge znatno skuplji u razvijenijim evropskim ekonomijama.

Analiza dodaje da poređenje cena ne daje potpunu sliku životnog standarda, jer zemlje sa višim cenama obično imaju i više prosečne prihode stanovništva. “Razlike u potrošačkim cenama treba gledati u širem ekonomskom kontekstu”, navodi se u saopštenju.

Republički geodetski zavod saopštio je da je Darko Vučetić jednoglasno izabran na sednici u Ženevi

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda Darko Vučetić izabran je za kopredsedavajućeg Komiteta Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama za Evropu (UN-GGIM Europe). Kako je saopšteno iz Republičkog geodetskog zavoda, izbor je obavljen na 13. plenarnoj sednici ovog tela održanoj u Ženevi, a Vučetić je jednoglasno podržan od strane predstavnika evropskih država.

Vučetić će u naredne tri godine obavljati funkciju kopredsedavajućeg zajedno sa Džejmsom Norisom iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ovaj izbor predstavlja prvi put da Srbija preuzima rukovodeću ulogu u najvišem regionalnom telu Ujedinjenih nacija za oblast geoprostornih informacija, katastra i geodezije.

U saopštenju Republičkog geodetskog zavoda navodi se da je izbor Darka Vučetića priznanje za njegov dugogodišnji rad u međunarodnim stručnim organizacijama i doprinos modernizaciji katastra, razvoju geoprostornih informacija i digitalnoj transformaciji javne uprave u Srbiji.

Tokom svoje karijere, Vučetić je bio član Izvršnog komiteta UN-GGIM Europe, Biroa Radne grupe za zemljišnu administraciju pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE WPLA), kao i upravnog odbora organizacije EuroGeographics.

Republički geodetski zavod ocenjuje da ovaj izbor predstavlja značajno međunarodno priznanje za instituciju i Republiku Srbiju, kao i potvrdu stručnog ugleda srpskog katastra među evropskim institucijama i ekspertima. Preuzimanjem funkcije kopredsedavajućeg, Srbija će imati priliku da aktivno učestvuje u kreiranju evropskih i globalnih politika u oblasti geoprostornih informacija, katastra i digitalnog upravljanja.