Visoke koncentracije polena ambrozije zabeležene su širom Srbije, a najintenzivnije će trajati do početka oktobra.

U Srbiji su trenutno zabeležene visoke koncentracije polena ambrozije, što posebno pogađa osobe koje su alergične na ovu biljku. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, polen ambrozije sada se nalazi u vazduhu na nivou koji može izazvati izražene alergijske simptome kod osetljivih osoba. Najveće vrednosti polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou, registrovane su upravo u ovom periodu godine.

Zbog toga je prisustvo ambrozije u Srbiji postalo tema broj jedan za mnoge koji pate od alergija. Kako je saopštila Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine, podaci sa 27 mernih mesta širom zemlje potvrđuju da su koncentracije izuzetno visoke. Ovo znači da osobe koje su alergične na ambroziju mogu očekivati pojačane tegobe, posebno tokom dana sa sunčanim i vetrovitim vremenom, kada se polen lakše širi vazduhom.

Gde je polen ambrozije najizraženiji u Srbiji

Iako je situacija ozbiljna na većini teritorije, prema rečima Ane Ljubičić, na jugu Srbije stanje je nešto povoljnije. Na tom području izmerene su niže koncentracije polena u odnosu na ostatak zemlje. Međutim, i dalje se savetuje oprez svim građanima koji su skloni alergijskim reakcijama. Pored toga, izmerene temperature u većim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš ili Subotica, ne utiču značajno na prisustvo polena, ali su sve oblasti pogođene u većoj ili manjoj meri.

Hronični alergičari najčešće osećaju simptome kao što su kijanje, suzenje očiju, svrab nosa ili grla. Zbog toga mnogi građani svake godine prate izveštaje o polenu kako bi mogli da preduzmu osnovne mere zaštite u periodu kada je ambrozija najaktivnija.

Kada prestaje sezona polena ambrozije

Prema trenutnim pokazateljima i dosadašnjem iskustvu, očekuje se da će visoke koncentracije polena ambrozije trajati do kraja septembra ili početka oktobra. Tokom ovog perioda, oslobađanje polena je najintenzivnije, ali sama biljka može ostati prisutna i nakon toga, iako sa značajno nižim vrednostima polena u vazduhu.

U međuvremenu, preporučuje se građanima da prate izveštaje o prisustvu polena i izbegavaju boravak na otvorenom u periodima kada su vrednosti najveće. Takođe, pored toga, važno je redovno provetravanje prostora, kao i održavanje lične higijene nakon povratka iz spoljnog okruženja. Na taj način mogu se ublažiti simptomi koje izaziva prisustvo ambrozije u Srbiji.

Konačno, iako klimatski uslovi mogu uticati na trajanje sezone, praksa pokazuje da je kraj septembra i početak oktobra najvažniji period za opadanje koncentracije polena ambrozije. Do tada, građani bi trebalo da preduzmu sve raspoložive mere zaštite, kako bi što lakše prebrodili ovaj izazovan deo godine.

Za prvo dete roditeljski dodatak iznosi 507.500 dinara, dok za četvrto dete pomoć prelazi 3 miliona dinara.

Država Srbija nastavlja borbu za veći natalitet kroz roditeljski dodatak u Srbiji, koji je značajno povećan poslednjih godina. Za prvo dete roditelji dobijaju 507.500 dinara, dok za četvrto dete taj iznos premašuje 3 miliona dinara. Ove mere predstavljaju deo strategije za podršku porodicama i olakšavanje troškova u najranijim godinama roditeljstva, prema zvaničnim podacima.

Roditeljski dodatak u Srbiji mogu ostvariti majke koje su državljanke Republike Srbije i imaju prebivalište u zemlji. Zahtev za pomoć može se podneti odmah u porodilištu ili najkasnije do detetove prve godine, što dodatno pojednostavljuje proceduru.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak u Srbiji

Pravo na roditeljski dodatak u Srbiji ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a u pojedinim slučajevima i otac. Osnovni uslov je državljanstvo Srbije i prebivalište u zemlji. Za podnošenje zahteva dovoljno je ovlašćenje roditelja, nakon čega ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove elektronski prosleđuje zahtev nadležnom organu. Ako zahtev nije podnet u porodilištu, roditelj to može učiniti direktno kod nadležnog organa do prve godine deteta.

Iznosi roditeljskog dodatka po detetu

Za prvo dete roditeljski dodatak u Srbiji iznosi ukupno 507.500 dinara (500.000 dinara roditeljskog dodatka isplaćenih jednokratno i 7.500 dinara za nabavku opreme za bebu). Za drugo dete roditelji dobijaju 742.500 dinara, što uključuje 600.000 dinara dodatka, 135.000 dinara jednokratne pomoći i 7.500 dinara za opremu. Ovaj iznos se isplaćuje u 24 mesečne rate od po 25.000 dinara.

Za treće dete, iznos raste na 2.422.500 dinara (2.280.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 mesečnih rata po 19.000 dinara, 135.000 dinara jednokratne pomoći i 7.500 dinara za opremu). Četvrto dete donosi najvišu podršku — ukupno 3.187.500 dinara (3.180.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 rata po 26.500 dinara i 7.500 dinara za nabavku opreme).

Dodatnih 135.000 dinara jednokratne pomoći odobrava se samo za drugo i treće dete, dok se 7.500 dinara koristi za nabavku osnovne opreme za novorođenče.

Kako se podnosi zahtev i šta je novo u proceduri

Procedura za dobijanje roditeljskog dodatka u Srbiji sada je znatno pojednostavljena. Roditelji mogu podneti zahtev još u porodilištu, gde ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove elektronski prosleđuje dokumentaciju nadležnom organu. Ako zahtev ne bude podnet u porodilištu, roditelji to mogu uraditi direktno, ali najkasnije do detetove prve godine. Na taj način, porodice brzo i lako dolaze do potrebne finansijske podrške.

Pomoć je tokom poslednjih godina znatno povećana. Od početka 2023. godine roditeljski dodatak za prvo dete iznosio je 345.398,70 dinara, zatim je u januaru 2024. godine povećan na 371.614,46 dinara, a tokom jula na 380.161,59 dinara. Nakon izmene Zakona, od 1. novembra 2024. godine iznos je povećan na 500.000 dinara za decu rođenu od 1. januara 2024. godine. To znači da je pomoć za prvo dete danas veća za gotovo 45 odsto u odnosu na početak 2023. godine.

Dodatna podrška porodicama: rešavanje stambenog pitanja

Roditeljski dodatak u Srbiji nije jedina mera. Država pomaže i kroz podršku pri rešavanju stambenog pitanja za porodice sa decom. Majke koje prvi put stiču nekretninu mogu ostvariti pravo na sredstva za kupovinu stana ili kuće, kao i za izgradnju porodične kuće. Za ovu namenu je iz budžeta za 2026. godinu izdvojeno 1,151 milijardi dinara, dok je prethodne godine bilo opredeljeno 750 miliona dinara. Cilj ovih mera je olakšavanje života mladim porodicama i stvaranje boljih uslova za decu.

Na kraju, ove mere pokazuju posvećenost države podršci porodicama i povećanju nataliteta. Roditeljski dodatak u Srbiji i dodatne olakšice omogućavaju roditeljima sigurniji početak i bolji život za najmlađe članove društva.

Globalna prosečna temperatura u avgustu dostigla je 16,96 stepeni Celzijusa, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus.

Avgust je zabeležen kao najtopliji mesec u istoriji merenja, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus. Globalna prosečna temperatura u avgustu iznosila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost je 1,65 stepena iznad predindustrijskog referentnog perioda od 1850. do 1900. godine.

Kopernikus je istakao da je avgust bio prvi mesec od novembra prethodne godine koji je premašio granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, što je prag koji je postavljen Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Takođe, tokom ovog meseca su zabeleženi produženi i rani toplotni talasi, naročito u zapadnoj Evropi, gde je oboren prethodni letnji temperaturni rekord postavljen 2003. godine.

Globalna prosečna temperatura u avgustu

Prosečna globalna temperatura vazduha u avgustu bila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost premašuje ranije zabeležene rekorde. S druge strane, stručnjaci su naglasili da su toplotni talasi imali značajan uticaj na zapadnu Evropu, ali i na druge regione sveta. Zbog toga je avgust označen kao poseban mesec u klimatskim merenjima.

Okeani izvan polarnih regiona takođe su zabeležili višu temperaturu površine nego što je uobičajeno, čime je nastavljen trend rasta globalnih temperatura. Prema saopštenju, ovakvi podaci ukazuju na nastavak globalnog zagrevanja i važnost praćenja dugoročnih klimatskih promena.

Rekordi i uticaj klimatskih promena

Ovi rezultati su izazvali pažnju stručne javnosti, koja je istakla važnost ograničavanja globalnog zagrevanja. Precizno praćenje temperature i poređenje sa predindustrijskim vrednostima omogućava procenu napretka u odnosu na ciljeve Pariskog sporazuma. U međuvremenu, produženi periodi visokih temperatura u avgustu doveli su do novih rekorda u više regiona.

Na primer, zapadna Evropa je oborila letnji temperaturni rekord iz 2003. godine. Ova informacija potvrđuje koliko su klimatske promene postale izražene u poslednjim godinama. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da je neophodno nastaviti sa praćenjem i analizom globalnih klimatskih podataka.

Važnost praćenja klimatskih podataka

Evropska klimatska opservatorija Kopernikus redovno objavljuje podatke o globalnim temperaturama. Njihovo saopštenje za avgust naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Pored toga, ovakvi izveštaji pomažu javnosti i donosiocima odluka da bolje razumeju posledice klimatskih promena.

Kao rezultat toga, globalna prosečna temperatura u avgustu ostaje važan pokazatelj stanja klime. Stručnjaci očekuju da će precizno praćenje ovih promena doprineti boljem planiranju mera za očuvanje životne sredine.