Punoletni građani Srbije dobiće po 6.000 dinara, dok naslednici preminulih mogu ostvariti i veće iznose, prema izmenama zakona.

Punoletni građani Srbije dobiće po 6.000 dinara novčane podrške iz Akcionarskog fonda, a isplata 6.000 dinara punoletnim građanima najavljena je za 22. septembar. Prema najavama, izmenama zakona biće omogućeno da pravo na ovaj iznos ostvare svi punoletni, dok će naslednici preminulih građana imati pravo na sredstva koja su njima pripadala. Ova mera trebalo bi da stupi na snagu odmah po usvajanju zakonskih izmena, čime se obuhvata širi krug građana.

Detalji o isplati 6.000 dinara punoletnim građanima

Isplata 6.000 dinara punoletnim građanima biće realizovana nakon što budu usvojene promene zakona iz 2007. i 2008. godine. Svi punoletni građani, prema novom modelu, dobiće isti iznos. Međutim, zbog naslednih prava, pojedini građani mogu očekivati i veće sume. Tačnije, naslednici preminulih građana imaće pravo na isplatu iznosa koji bi pripadao njihovim članovima porodice. Na taj način, jedan naslednik može ostvariti pravo na 12.000 ili čak 18.000 dinara, u zavisnosti od broja preminulih srodnika čije pravo prenosi.

Prava naslednika i razlozi za izmenu zakona

Prema aktuelnom predlogu, pravo na isplatu priznaje se i za oko 1,3 miliona preminulih građana. Njihov iznos od 6.000 dinara biće raspodeljen zakonskim naslednicima prema pravilima ostavinskog postupka. Takođe, država planira ukupno 7.668.000 pojedinačnih isplata, što je više od broja punoletnih građana. Ovo povećanje obima isplata posledica je činjenice da se sredstva preminulih prenose na njihove naslednike.

Kada počinje isplata i šta sledi nakon izmena

Kako je najavljeno, isplata 6.000 dinara punoletnim građanima počeće 22. septembra, odmah po usvajanju potrebnih izmena zakona. Osnovni iznos dobiće svi punoletni građani, dok će naslednici preminulih ostvariti i dodatne isplate na osnovu ostvarenih naslednih prava. Ovim izmenama država nastoji da obuhvati sve građane koji ispunjavaju uslove, kao i da omogući prenos prava na naslednike, čime se ispravlja ograničenje iz ranijih zakonskih rešenja.

Auto-put A9 povezaće Beograd i Vršac sa Rumunijom, a predviđen je i zajednički granični prelaz Vatin

Izgradnja auto-puta A9 ka Rumuniji predstavlja ključan korak u infrastrukturnom razvoju Srbije. Nova saobraćajnica povezaće Beograd, Pančevo i Vršac sa granicom prema Rumuniji. Ovaj projekat ima strateški značaj za Južni Banat, a prema zvaničnoj izjavi predsednika Srbije, dogovor je postignut posle 14 godina pregovora.

Trasa auto-puta A9 ka Rumuniji i planirani koridori

Auto-put A9, zvanično državni put IA reda, predviđen je dužine oko 130 kilometara, od kojih 65 kilometara prolazi od Pančeva do graničnog prelaza Vatin. Projektovana brzina puta biće do 130 km/h. Tehničku dokumentaciju izradio je Saobraćajni institut CIP. Fizička izgradnja počeće nakon završetka radova na auto-putu Beograd-Zrenjanin.

Postoje dve varijante trase. Severna, duga oko 58 kilometara, prolazi severnije između Alibunara i Banatskog Karlovca, sa petljama „Alibunar“ i „Lokve“. Petlja „Vršac“ biće severozapadno od grada. Južna varijanta (oko 63 kilometra) prati postojeći međunarodni put, a uključuje petlju kod Vladimirovca i Banatskog Karlovca, kao i petlju „Uljma“. Petlja „Vršac“ nalaziće se blizu Industrijske zone „Sever“.

Zajednički granični prelaz i povezivanje saobraćajnica

Obe varijante auto-puta A9 ka Rumuniji ponovo se spajaju kod novog zajedničkog graničnog prelaza Vatin. Paralelno se radi na modernizaciji i elektrifikaciji železničke pruge Beograd–Vršac–državna granica. Ovim će Južni Banat dobiti jedinstven logistički čvor za drumski i železnički saobraćaj.

Auto-put je direktno povezan sa obilaznicom oko Beograda, posebno sa Sektorima C i D. Sektor C (Bubanj Potok–Vinča–Pančevo) dugačak je 31 kilometar i omogućava izmeštanje teretnog saobraćaja, dok Sektor D povezuje Pančevo sa Batajnicom preko novog mosta na Dunavu.

Izjave zvaničnika o značaju projekta

Tokom posete Vladimirovcu, predsednik Aleksandar Vučić istakao je da je dogovor oko auto-puta A9 veliki uspeh za ceo region. „Razgovarao sam sa predsednikom Rumunije, zamolio sam ga da nam kažu mogu li da konačno urade brzu saobraćajnicu. Prvi put sam u poslednjih 14 godina dobio odgovor da. Velika vest za sve nas, ali i za Južni Banat“, rekao je Vučić.

Miodrag Poledica, pomoćnik direktora Puteva Srbije, naveo je da je cilj povezivanje Srbije sa svim zemljama u regionu auto-putskim vezama, a Rumunija je jedan od prioriteta.

Nastavak radova i značaj za region

Radovi na Sektorima C i D beogradske obilaznice uveliko napreduju, a planirana je i izrada dokumentacije za novi most kod Batajnice. Kada se spoji sa auto-putem A9 ka Rumuniji, saobraćaj iz Vršca ka Novom Sadu više neće prolaziti kroz Beograd. Osim toga, logistička efikasnost ovog dela Srbije biće dodatno unapređena.

Auto-put A9 ka Rumuniji, sa zajedničkim graničnim prelazom Vatin, predstavljaće novu vezu Srbije sa istočnim susedom i doprineće razvoju Južnog Banata.

Najčistija reka u Srbiji ima bistru vodu, zelene obale i popularne plaže u okolini Arilja

Najčistija reka u Srbiji, Veliki Rzav, poznata je po osam rajskih plaža koje tokom leta uspešno pariraju moru. Ove plaže, sa bistrom vodom i zelenim obalama, predstavljaju idealan izbor za one koji žele beg od gradske vreve. Prema dostupnim informacijama, Veliki Rzav se posebno ističe kao destinacija za opuštanje i uživanje u prirodnom okruženju.

Veliki Rzav i osam plaža kao letnja oaza

Veliki Rzav izvire u podnožju planine Mučanj, na visini od 1536 metara, između Kokinog Broda i Ivanjice. Reka je duga 62 kilometra i prolazi kroz područje koje obiluje prirodnim lepotama. Za razliku od poznatih i često prepunih kupališta, ovde posetioci mogu da pronađu mir, hladovinu i izuzetno čistu reku. Osam popularnih plaža u okolini Arilja nude jedinstven doživljaj, a svaka od njih karakterišu bistroća vode i zelenilo okoline.

Pored toga, reka prolazi kroz kanjon od sela Močioci do sela Visoka. Na ovom potezu reka formira prirodne bazene i manje vodopade, što dodatno doprinosi njenoj atraktivnosti tokom letnjih meseci. Zahvaljujući ovakvim karakteristikama, Veliki Rzav postao je poznat po svojoj čistoći i očuvanoj prirodi.

Termalni izvori i prirodne atrakcije reke Veliki Rzav

Kada se reka približava selu Visoka, posetioci mogu otkriti Visočku Banju sa termalnim izvorima, što dodatno obogaćuje ponudu ovog područja. Na potezu od Radoševa do Kruščice reka ulazi u kanjon gde se nalazi suženje i kaskadni vodopad visine oko 2 metra. Ove prirodne atrakcije čine Veliki Rzav prepoznatljivom destinacijom za ljubitelje prirode i rečnog kupanja.

Štaviše, zbog svoje bistrine i netaknute prirode, reka privlači posetioce koji žele autentičan doživljaj daleko od gužve. Na taj način, letnji boravak na plažama uz Veliki Rzav postaje popularan izbor za porodice, grupe prijatelja, ali i pojedince koji traže mir i osveženje.

Zašto Veliki Rzav privlači posetioce tokom leta

Osim toga, osam rajskih plaža uz Veliki Rzav nude prostor za odmor, rekreaciju i uživanje u prirodi. Prema dostupnim opisima, obale su bogate zelenilom, a voda je izuzetno bistra, što se retko sreće na drugim kupalištima u Srbiji. Zbog toga je ova reka tokom letnjih meseci posebno atraktivna za turiste iz čitave zemlje.

Na kraju, značaj Velikog Rzava za lokalnu zajednicu i posetioce ogleda se u očuvanju prirodnih vrednosti i promociji zdravih načina provoda. Letnji dani provedeni na obali ove reke donose osveženje i relaksaciju, a svaka od osam plaža pruža poseban ugođaj.