Povećana želja za slatkim kod žena često ukazuje na stres, disbalans ishrane ili promene u nivou šećera.

Žene širom Srbije svakodnevno se suočavaju sa izazovom povećane želje za slatkišima. Stručnjaci ističu da žudnja za slatkim nije samo rezultat loše navike. Često, pojava pojačane potrebe za slatkišima signalizira promene u organizmu i može ukazivati na disbalans.

Žudnja za slatkišima: šta se dešava u telu žene

Pre svega, žudnja za slatkišima kod žena može biti posledica naglog pada nivoa šećera u krvi. Kada preskočite obrok ili konzumirate hranu bogatu prostim šećerima, nivo glukoze prvo brzo poraste, a zatim naglo opadne. Kao rezultat, mozak traži brzu energiju, zbog toga se često javi pojačana želja za slatkišima. Takođe, neuravnotežena ishrana i neredovni obroci mogu pogoršati ovaj problem.

Stres, san i pojačana potreba za slatkim

Osim toga, istraživanja pokazuju da stres i nedostatak sna direktno utiču na žudnju za slatkišima. S druge strane, tokom perioda stresa, telo proizvodi više hormona kortizola. To dovodi do pojačanog apetita i češće konzumacije visokokalorične hrane. Dr Ivana Petrović, specijalista endokrinologije, naglašava: „Zbog hroničnog stresa, mnoge žene češće posežu za slatkišima kako bi se osećale bolje.“ Ipak, takva navika obezbeđuje samo kratkotrajno olakšanje. U međuvremenu, nedostatak sna dodatno utiče na izbor hrane. Žene koje spavaju manje od sedam sati češće osećaju pojačanu želju za slatkim, jer umor povećava potrebu za brzim izvorima energije.

Kada žudnja za slatkišima postaje razlog za brigu

Ipak, važno je prepoznati kada žudnja za slatkišima prelazi u ozbiljan signal tela. Ako se pojačana želja javlja često i prati je umor ili promena raspoloženja, to može ukazivati na nutritivni disbalans ili problem sa regulacijom šećera u krvi. „Telo nam ponekad šalje jasne poruke o tome šta mu nedostaje. Umesto da svaki put posegnemo za čokoladom, trebalo bi da proverimo ishranu i navike“, izjavljuje dr Ivana Petrović. Na kraju, važno je razlikovati povremenu želju za slatkim od neodoljive potrebe koja traje danima.

Praktični saveti za žene koje žele da smanje potrebu za slatkišima

Da biste smanjili žudnju za slatkišima, birajte obroke bogate proteinima i vlaknima. Osim toga, redovni obroci održavaju stabilan nivo šećera u krvi i smanjuju potrebu za brzom energijom. Pre svega, fizička aktivnost i šetnja pomažu u kontroli stresa i nivoa šećera. Na taj način, žene mogu bolje razumeti signale tela i reagovati na pravi način. Takođe, tehnike relaksacije kao što su meditacija ili duboko disanje mogu biti od koristi. Konačno, ako žudnja za slatkišima traje duže vreme i utiče na zdravlje, obavezno se obratite lekaru. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Samo stručno mišljenje može pomoći u otkrivanju pravog uzroka pojačane potrebe za slatkim“, naglašava dr Ivana Petrović.

Preplanuli ten mnogima izgleda privlačno, ali stručnjaci upozoravaju da koža „pamti“ svako izlaganje UV zracima. Evo šta treba da znate pre nego što legnete pod lampu.

Želja za bronzanim tenom nije nova, ali je poslednjih godina sve više pažnje usmereno na posledice koje sunčanje u solarijumu može imati po zdravlje kože. Mnogi ga koriste pre leta kako bi „pripremili“ kožu za more ili tokom cele godine želeći preplanuli izgled.

Ipak, pitanje koje se često postavlja jeste – da li povremeni odlazak u solarijum zaista može da bude bezbedan?

Odgovor stručnjaka je da ne postoji potpuno bezbedno izlaganje veštačkom UV zračenju, jer upravo UV zraci izazivaju oštećenja kože koja se vremenom mogu nagomilavati.

Kako solarijum utiče na kožu?

Solarijumi koriste ultraljubičasto (UV) zračenje kako bi podstakli stvaranje melanina, pigmenta odgovornog za tamniju boju kože. Međutim, isti proces koji daje preplanuli izgled istovremeno predstavlja odbrambenu reakciju kože na oštećenje.

Redovno korišćenje solarijuma može dovesti do:

• ubrzanog starenja kože,
• pojave bora i gubitka elastičnosti,
• fleka i neujednačene pigmentacije,
• isušivanja kože,
• povećanog rizika od raka kože.

Posebno se upozorava na rizik od melanoma, najopasnijeg oblika raka kože.

„Samo nekoliko puta godišnje“ – da li je to bezazleno?

Mnogi smatraju da nekoliko odlazaka u solarijum godišnje ne može napraviti problem. Međutim, stručnjaci naglašavaju da ne postoji jasna granica ispod koje je UV zračenje potpuno bez rizika.

Rizik zavisi od više faktora:

• tipa kože,
• godina života,
• broja odlazaka u solarijum,
• dužine tretmana,
• porodične istorije oboljenja kože,
• ukupne izloženosti suncu tokom života.

Poseban oprez savetuje se osobama svetle puti, onima koje lako izgore na suncu, kao i osobama koje imaju veliki broj mladeža.

Da li solarijum „priprema kožu“ za more?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze u solarijum jeste želja da pre letovanja dobiju osnovnu boju i spreče opekotine.

Međutim, blaga preplanulost ne predstavlja pravu zaštitu od sunca. Čak i ako koža potamni, ona i dalje može da bude oštećena UV zracima.

Mnogo bolja zaštita na odmoru su krema sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, izbegavanje najjačeg sunca i korišćenje šešira i zaštitne odeće.

Postoje li osobe koje bi trebalo potpuno da izbegavaju solarijum?

Da. Solarijum se posebno ne preporučuje:

• osobama mlađim od 18 godina,
• osobama koje su ranije imale rak kože,
• osobama sa velikim brojem mladeža,
• onima koji uzimaju lekove koji povećavaju osetljivost kože na sunce,
• osobama koje imaju izrazito svetlu kožu sklonu opekotinama.

Postoje bezbednije alternative

Ako je cilj samo preplanuli izgled, danas postoje mnogo bezbednije opcije, poput samopotamnjivača, losiona i sprejeva za postizanje boje bez izlaganja UV zračenju.

Iako solarijum može brzo dati željeni estetski efekat, važno je imati na umu da zdrava koža nije ona koja je najtamnija, već ona koja je očuvana i zaštićena.

Zaključak: Lep ten traje kratko, posledice mogu trajati godinama

Povremeni odlazak u solarijum možda deluje kao mali rizik, ali svako izlaganje UV zracima ostavlja trag. Odluka je lična, ali je važno doneti je informisano i imati na umu da se posledice prekomernog izlaganja često ne vide odmah – već godinama kasnije.

Za zdrav i lep izgled kože najvažniji su zaštita, nega i odgovorne navike.

Ova reakcija je gotovo automatska, ali stručnjaci upozoravaju da nije najbolji izbor

Tokom toplijih meseci ubodi pčela i osa postaju sve češći, naročito tokom boravka u prirodi, na izletima ili u dvorištu. Iako su u većini slučajeva neprijatni, ali bezopasni, način na koji reagujemo neposredno nakon uboda može imati veliki uticaj na oporavak.

Jedna od najčešćih grešaka jeste da ljudi instinktivno počnu da češu ili snažno pritiskaju mesto uboda. Time se iritacija dodatno pojačava, otok može postati izraženiji, a svrab i bol intenzivniji.

Ako vas ubode pčela – prvo uklonite žaoku

Pčela nakon uboda ostavlja žaoku u koži, zbog čega je važno da se ona ukloni što je pre moguće. Međutim, stručnjaci savetuju da je ne hvatate prstima niti pincetom ako ćete je pritiskati, jer tako možete istisnuti još otrova u kožu.

Najbolje je pažljivo sastrugati žaoku ivicom platne kartice ili noktom, bez dodatnog pritiskanja.

Za razliku od pčele, osa uglavnom ne ostavlja žaoku i može ubosti više puta.

Hlađenje je najbolji prvi korak

Nakon uklanjanja žaoke, mesto uboda treba oprati vodom i sapunom, a zatim staviti hladnu oblogu ili led umotan u krpu na desetak do petnaest minuta. Hlađenje pomaže da se smanje otok, bol i neprijatan osećaj pečenja.

Ako je svrab izražen, mogu pomoći gelovi ili kreme namenjene ublažavanju reakcije nakon uboda insekata, dok se kod jačih lokalnih reakcija, po savetu lekara ili farmaceuta, mogu koristiti antihistaminici.

Najopasnija nije bol, već alergijska reakcija

Kod većine ljudi ubod izaziva samo lokalnu reakciju koja prolazi za nekoliko dana. Međutim, kod osoba koje su alergične može doći do ozbiljne reakcije organizma.

Odmah potražite hitnu medicinsku pomoć ako se nakon uboda jave:

• otežano disanje ili gušenje,
• oticanje usana, jezika ili grla,
• vrtoglavica ili gubitak svesti,
• osip po celom telu,
• nagli pad krvnog pritiska.

Ovakvi simptomi mogu ukazivati na anafilaktičku reakciju, koja zahteva hitno lečenje.

Kako smanjiti rizik od uboda

Stručnjaci savetuju da tokom boravka u prirodi ne nosite odeću jarkih boja i jake parfeme koji mogu privući insekte. Pića iz limenki i flaša treba držati poklopljena, jer se pčele i ose često zavuku u njih, pa ubod može nastati već pri prvom gutljaju.

Takođe, izbegavajte mahanje rukama kada vam se insekt približi. Nagli pokreti mogu ga isprovocirati da ubode, dok je mirno udaljavanje najbezbednije rešenje.

Iako ubod pčele ili ose najčešće nije razlog za paniku, pravilna reakcija može značajno ublažiti tegobe i sprečiti komplikacije. Zato sledeći put, umesto da instinktivno češete mesto uboda ili snažno pritiskate kožu, prvo uklonite žaoku ako postoji, stavite hladnu oblogu i pratite da li se razvijaju simptomi koji zahtevaju pomoć lekara.