Ministarka Đurđević Stamenkovski potvrdila da se isplata jednokratne pomoći obavlja automatski i bez posebnih prijava.

Isplata jednokratne pomoći počela je danas za korisnike koji su se u službenim evidencijama nalazili zaključno sa 25. avgustom 2026. godine, kako je u zvaničnoj izjavi navela ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Pravo na ovu podršku ostvaruju korisnici dečjeg dodatka, nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnici boračkog dodatka i ostali borci. Prema najnovijim informacijama, za isplatu jednokratne pomoći nije potrebno podnošenje prijava, jer se sve realizuje na osnovu zvaničnih evidencija.

Za korisnike dečjeg dodatka, isplata jednokratne pomoći iznosi 25.000 dinara po detetu. Takođe, nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć dobijaju 25.000 dinara, a isti iznos važi i za korisnike boračkog dodatka. Ostali borci ostvaruju pravo na 10.000 dinara. Ministarka je istakla da, ukoliko jedno lice ostvaruje pravo na jednokratnu pomoć po više osnova, isplata se vrši samo po jednom osnovu, i to onom koji je najpovoljniji za korisnika.

Jednokratna pomoć: kome pripada i kako se određuje iznos

Prema rečima Milice Đurđević Stamenkovski, pravo na isplatu imaju svi korisnici koji su zaključno sa 25. avgustom 2026. godine bili evidentirani u službenim registrima. Ovaj pristup omogućava da nijedan potencijalni korisnik ne bude izostavljen zbog administrativnih prepreka. Pored toga, ova procedura ubrzava proces isplate i smanjuje mogućnost greške ili kašnjenja.

Zbog toga, iznos jednokratne pomoći zavisi od kategorije korisnika. Deca koja primaju dečji dodatak i njihovi roditelji dobijaju 25.000 dinara po detetu. Korisnici novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka takođe dobijaju po 25.000 dinara, dok ostali borci primaju 10.000 dinara. Ako neko ispunjava uslove za više kategorija, dobija najpovoljniji iznos.

Procedura isplate bez prijava i dodatne dokumentacije

Ministarka je naglasila da nije potrebno podnošenje bilo kakve prijave za isplatu jednokratne pomoći. Isplata se automatski vrši prema podacima iz službenih evidencija. Na taj način, izbegavaju se nepotrebne procedure i olakšava se pristup sredstvima svim korisnicima.

Ovaj sistem je osmišljen tako da pojednostavi proces i pruži sigurnost korisnicima da će njihova prava biti ostvarena bez dodatnog administrativnog opterećenja. Takođe, ovakva praksa smanjuje rokove isplate i omogućava brzo delovanje socijalnih službi.

Koje su prednosti ovakvog sistema isplate pomoći

Zbog automatizovane procedure i jasno definisanih kriterijuma, korisnici ne moraju da brinu o propuštanju roka ili greškama u podnošenju dokumentacije. Pravo na jednokratnu pomoć ostvaruju svi koji su već evidentirani, bez dodatnog angažovanja ili preduzimanja posebnih koraka. Na kraju, ova mera pokazuje efikasnu saradnju državnih organa i doprinosi sigurnosti najosetljivijih grupa građana.

Virusne i stomačne infekcije beleže porast među decom i odraslima širom Srbije, a lekari upozoravaju na važne simptome.

Opasni virusi u Srbiji postaju sve učestaliji, a novi talas infekcija zahvatio je brojne porodice, posebno nakon povratka sa letovanja i početka školske godine. Prema izjavama stručnjaka, među decom i odraslima kruže različiti virusi koji izazivaju respiratorne i stomačne tegobe. Najčešći simptomi uključuju zapušen nos, kijanje, kašalj, temperaturu, dijareju i povraćanje.

Pedijatri ističu da se u ovom periodu najčešće registruju rinovirus, RSV, BRNU virus (poznat kao bolest ruku, nogu i usta), rotavirus, adenovirus i norovirus. Infekcije napadaju disajne puteve, ali i digestivni trakt, a virusi se naročito brzo šire u kolektivima kao što su vrtići i škole. Takođe, obolevaju i odrasli, najčešće prenošenjem sa dece.

Najčešći simptomi i virusi koji su trenutno prisutni

Prema rečima pedijatra dr Saše Milićevića, trenutno su najaktivniji virusi koji napadaju gornje i donje disajne organe. “Ima dosta rinovirusa koji izazivaju zapušen nos, kijanje i kašalj. Aktivan je i RSV virus koji može dovesti do bronhitisa kod dece, dok je bolest ruku, nogu i usta (BRNU virus) posebno česta kod dece mlađe od pet godina. Ovaj virus izaziva promene na koži i u ustima, praćene malaksalošću i gubitkom apetita. Najčešće se povlači za nekoliko dana bez komplikacija”, objašnjava dr Milićević.

Osim respiratornih, stomačni virusi predstavljaju veliki problem, naročito u kolektivima. “Rotavirus, adenovirus i norovirus prenose se lako, najčešće prljavim rukama. Deca često zaborave da operu ruke, pa se infekcija brzo širi. Simptomi su povišena temperatura, dijareja i povraćanje. Važno je sprečiti dehidrataciju kod dece i odraslih”, ističe dr Milićević.

Kako se infekcije šire i zašto je izolacija važna

Stomačne infekcije se šire brže među decom koja borave u vrtićima i mlađim razredima škole jer se virusi prenose kontaktom i nedovoljnom higijenom. Prema rečima stručnjaka, pravilno pranje ruku i izbegavanje kontakta sa zaraženima pomaže u sprečavanju širenja infekcija. Dr Milićević naglašava da kod virusnih infekcija nije preporučljivo davati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse i mogu narušiti crevnu floru.

Izolacija bolesnog deteta iz kolektiva je važna kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Ipak, u praksi to nije uvek lako, jer su mnogi roditelji zaposleni, a stariji članovi porodice sa hroničnim bolestima mogu biti podložni infekcijama.

Bakterije sa letovanja i alergije na ambroziju

Zdravstvene ustanove poslednjih dana beleže i slučajeve stomačnih tegoba kod dece koja su letovala u regionu. “Imali smo decu koja su se vratila iz Crne Gore sa dijarejom, povraćanjem i temperaturom. Pored virusa, tamo je zabeležena prisutnost bakterije ešerihije koli zbog zagađene vode, što je dovelo i do zatvaranja pojedinih plaža. Slični problemi viđeni su i kod turista koji su letovali u Egiptu i Tunisu, gde je voda za piće drugačijeg sastava i preporučuje se isključivo flaširana voda”, navodi dr Milićević.

Pored virusnih i bakterijskih infekcija, trenutna koncentracija polena ambrozije u Srbiji je visoka, izuzev juga zemlje. To može izazvati alergijske simptome kod osetljivih osoba, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, visoke vrednosti polena zadržaće se do kraja septembra.

Simptomi najčešćih virusa u Srbiji

Simptomi rinovirusa: zapušen nos, kijanje, kašalj, bol u grlu, povišena temperatura, glavobolja i malaksalost. Simptomi RSV virusa: curenje ili zapušen nos, kijanje, temperatura, otežano disanje, sviranje u grudima. Simptomi BRNU virusa: temperatura, malaksalost, bol u grlu, ranice ili plikovi u ustima, osip na šakama i stopalima. Simptomi varičela: temperatura, umor, osip koji prelazi u plikove sa tečnošću. Simptomi rotavirusa: vodenasta dijareja, povraćanje, temperatura, bol u stomaku. Simptomi adenovirusa: temperatura, bol u grlu, curenje iz nosa, kašalj, crvenilo i upala očiju. Simptomi norovirusa: naglo povraćanje, dijareja, mučnina, grčevi u stomaku, temperatura.

Na kraju, stručnjaci apeluju na roditelje i odrasle da prate simptome, obezbede dovoljno tečnosti i u slučaju težih simptoma konsultuju lekara. Opasni virusi u Srbiji trenutno su u porastu i važno je prepoznati simptome na vreme kako bi se sprečile komplikacije.

Penzioneri u Srbiji danas dobijaju jednokratnu pomoć, iznosi zavise od visine penzije, najviše 35.000 dinara.

Jednokratna pomoć penzionerima danas počinje da se isplaćuje od 9 sati, prema izjavi državnog sekretara u Ministarstvu finansija Saše Stevanovića. On je naglasio da visina pomoći zavisi od iznosa penzije koju korisnici primaju, a da je ovo rezultat odgovorne ekonomske politike u prethodnim godinama.

“Danas je taj dan, dan kada ćemo ispuniti to obećanje koje je dato još pre dva ili tri meseca. Danas svim našim najstarijim sugrađanima, našim penzionerima, leže uplata na račun, leže jednokratna pomoć. Ja ovog puta želim i da iskoristim priliku da im čestitam, jer ovo je i njihov uspeh, ovo je uspeh čitave države, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koja je vođena ne samo ove godine, nego i prethodnih”, istakao je Stevanović.

Pomoć je raspoređena prema visini penzije, što znači da će oni sa najnižim penzijama dobiti najviše novca. “Oni sa najnižim penzijama će dobiti najveći iznos pomoći, 35.000 dinara. Oni od najniže do prosečne penzije dobiće 27.500. I oni naši najstariji sugrađani sa najvišim penzijama, odnosno sa penzijama iznad prosečne, dobiće 20.000 dinara”, objasnio je državni sekretar.

Detalji o isplati jednokratne pomoći penzionerima

Pored penzionera, pomoć će dobiti i druge ugrožene kategorije građana. Prema rečima Stevanovića, korisnici socijalne pomoći ili dečijeg dodatka dobiće po 25.000 dinara, dok će osobe sa statusom borca bez boračkog dodatka imati pravo na 10.000 dinara. Na ovaj način je obuhvaćeno oko dva miliona građana.

Takođe, Stevanović je istakao da je ova mera deo šire ekonomske politike države, koja ima za cilj da pruži podršku najstarijim sugrađanima i ugroženim grupama. Kao rezultat, isplata jednokratne pomoći penzionerima predstavlja dodatni korak ka unapređenju životnog standarda ovih grupa.

Pre svega, isplata se sprovodi direktno na račune građana, pa nije potrebno dodatno prijavljivanje. S obzirom na to, svaki korisnik može očekivati uplatu u zavisnosti od visine primanja, a iznosi su precizno određeni prema postojećim penzijama i statusu korisnika socijalnih davanja.

Ko su korisnici i šta dalje očekivati

Isplata jednokratne pomoći penzionerima obuhvata širok krug korisnika, a država je, prema rečima zvaničnika, uložila napore da sredstva budu dostupna što većem broju ljudi. “Na taj način je obuhvaćeno oko dva miliona naših građana”, istakao je Stevanović.

Osim toga, ova mera dolazi kao nastavak prethodnih ekonomskih koraka, a akcenat je stavljen na podršku najugroženijima. Ipak, visina pomoći direktno zavisi od postojećih primanja, pa je najveći iznos namenjen upravo penzionerima sa najnižim penzijama.

Konačno, prema saopštenju Ministarstva finansija, svi korisnici mogu danas očekivati uplatu na svoje račune, u skladu sa najavljenim rasporedom isplata. Tako se realizuje najava državnih organa sa ciljem da jednokratna pomoć penzionerima bude dostupna svima kojima je potrebna.