Ministarka je istakla važnost aktivnog starenja i najavila povećanje plata u socijalnoj zaštiti od 1. decembra.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je Gerontološki centar u Subotici i razgovarala sa rukovodstvom i korisnicima o uslovima života, kao i planovima za unapređenje smeštaja i brige o najstarijim građanima. Tokom posete, predstavnici Gerontološkog centra istakli su projekte koje planiraju da realizuju uz podršku Ministarstva, među kojima je kao prioritet izdvojena sanacija i rekonstrukcija terase koju korisnici svakodnevno koriste.

Đurđević Stamenkovski naglasila je da će Ministarstvo razmotriti ovu inicijativu i nastojati da podrži realizaciju projekta. Pre svega, ona je podvukla značaj toga da starost ne znači pasivnost, već može biti vreme za stvaranje novih uspomena. “Ova ustanova postoji upravo zbog naših starijih. Važno je da oni imaju dobre uslove, da budu aktivni, uključeni u različite programe i radionice, da se druže i stvaraju nove uspomene. Starost ne sme da donese pasivnost, već treba da bude novo poglavlje života”, poručila je ministarka.

Podrška zaposlenima i inicijative za poboljšanje uslova

Pored razgovora o uslovima boravka korisnika, Đurđević Stamenkovski je najavila i povećanje plata zaposlenima u sistemu socijalne zaštite. “Od 1. decembra, zarade zaposlenih u socijalnoj zaštiti biće povećane za 12 odsto, što predstavlja 50 odsto veće povećanje u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru”, istakla je ministarka. Kao rezultat toga, zaposleni u ovoj oblasti mogu očekivati konkretno poboljšanje svog materijalnog položaja.

Takođe, ministarka je najavila inicijativu za izjednačavanje statusa medicinskih radnika u gerontološkim centrima sa zdravstvenim radnicima koji obavljaju slične poslove u zdravstvenim ustanovama. Na taj način, želi se dodatno istaći značaj medicinskog osoblja i negovatelja koji 24 časa dnevno brinu o korisnicima centara.

Briga o starijima kao društvena vrednost

Osim toga, Đurđević Stamenkovski je podvukla važnost brige o najstarijim članovima društva kroz reči: “Naši najstariji zaslužuju svu ljubav, brigu i zaštitu. Briga o njima je dokaz da poštujemo svoju prošlost, ali i da odgovorno mislimo o budućnosti.” Na kraju, poseta Gerontološkom centru Subotica potvrđuje opredeljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da kontinuirano unapređuje uslove za život starijih osoba, kao i rad zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Pored toga, inicijative koje su najavljene tokom ove posete predstavljaju korak ka realizaciji boljih standarda za korisnike i zaposlene u ovoj oblasti.

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova dobio je Povelju opštine Kovin za izuzetnu požrtvovanost tokom gašenja požara u Deliblatskoj peščari.

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova dobio je posebno priznanje – Povelju opštine Kovin za hrabrost i požrtvovanost pokazanu tokom gašenja požara u Deliblatskoj peščari. Ova povelja dodeljena je povodom Dana opštine Kovin, ističući izuzetnu profesionalnost i posvećenost svih pripadnika ovog sektora, koji su dali nemerljiv doprinos u zaštiti ljudi i prirode.

Tokom ove godine, Deliblatska peščara postala je poprište jednog od najzahtevnijih požara u Srbiji. Pripadnici Sektora za vanredne situacije pokazali su, još jednom, spremnost da reaguju kada je najteže. Kako je istaknuto u saopštenju, veliki trud i napor uložen je u očuvanje bezbednosti građana, njihove imovine i prirodnog bogatstva koje Deliblatska peščara predstavlja.

Priznanje za izuzetnu profesionalnost i požrtvovanost

Povelju je u ime Sektora primio Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Ovim priznanjem, opština Kovin želela je da oda počast svim pripadnicima Sektora koji su se tokom velikih požara u Deliblatskoj peščari istakli izuzetnom profesionalnošću i hrabrošću. Za njih, kako ističu, nema lakog zadatka – svaki izlazak na teren donosi nove izazove, a njihova rešenost da pomognu nikada ne jenjava.

Tok gašenja požara zahtevao je neprekidnu pažnju i angažovanje, što je još jednom potvrdilo koliko je rad ovih ljudi važan za zajednicu. Povelja opštine Kovin za srpske heroje priznaje upravo tu spremnost da se, kada je najpotrebnije, stane u zaštitu ljudi i prirode.

Posebna zahvalnost svim pripadnicima Sektora za vanredne situacije

U zvaničnom saopštenju istaknuto je da ovo priznanje pripada svakom pripadniku Sektora za vanredne situacije koji svoj posao obavlja profesionalno, hrabro i predano. Njihova dela često govore više od reči – u trenucima kada su odluke najvažnije, oni biraju da preuzmu odgovornost i pruže pomoć tamo gde je najpotrebnije.

Pored toga, Deliblatska peščara je zbog specifičnosti terena i razmere požara predstavljala izuzetno težak izazov za sve angažovane. Ipak, zahvaljujući brzoj reakciji i timskom radu, posledice su bile značajno umanjene. Na taj način, Sektor za vanredne situacije pokazao je da je uz građane i prirodu u najtežim okolnostima, potvrđujući još jednom svoju ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti i mira.

Povelja opštine Kovin za srpske heroje tako ostaje simbol zahvalnosti i priznanja za one koji su spremni da deluju kada je najpotrebnije, ali i podsećanje koliko je važan rad koji svakodnevno obavljaju u interesu cele zajednice.

Sutra počinje ciklus od sedam velikih krsnih slava, a samo Pokrov Presvete Bogorodice ove godine nosi posnu trpezu.

Već sutra u Srbiji počinju oktobarske slave u domovima pravoslavnih vernika. Tokom ovog meseca biće obeleženo ukupno sedam krsnih slava, a samo jedna od njih, Pokrov Presvete Bogorodice, pada kao posna. Prema crkvenom kalendaru, ove slave se obeležavaju redom od 6. do 31. oktobra. Porodice širom zemlje već prave planove za slavske trpeze i okupljanja.

Spisak oktobarskih slava: sedam praznika i njihove posebnosti

Prva u nizu je Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, koja se obeležava 6. oktobra i ove godine je mrsna. Zatim sledi Miholjdan 12. oktobra, takođe sa mrsnom trpezom. Treća u mesecu je Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra, i to je jedina posna slava u oktobru. Nakon toga dolaze Tomindan (19. oktobar), Srđevdan (20. oktobar), Sveta Petka (27. oktobar) i Lučindan (31. oktobar), sve mrsne slave prema crkvenom kalendaru.

Za domaćine je važno da poznaju razliku između mrsnih i posnih slava. Kada je slava mrsna, na stolu mogu biti meso, mlečni proizvodi, jaja i ostale mrsne namirnice. Kod posne slave, sva jela moraju biti pripremljena bez mesa, mleka, sira, kajmaka i jaja, uz poštovanje pravila posta za konkretan datum. Na primer, Pokrov Presvete Bogorodice 2026. godine pada u sredu i tada je dozvoljeno posno na ulju.

Šta je obavezno na slavskom stolu i koje su razlike

Bez obzira na tip trpeze, osnovu slave čine slavski kolač, žito, vino i slavska sveća. Obred lomljenja kolača ima posebnu simboliku, dok je okupljanje porodice i prijatelja centralni deo proslave. Pre svega, slavska trpeza odražava poštovanje tradicije i pravila crkve, pa domaćini pažljivo biraju jelovnik u skladu sa statusom slave.

Mrsna slava omogućava bogat izbor predjela, supa, jela od mesa i kolača. Posna slava, kao što je Pokrov Presvete Bogorodice, zahteva jelovnik bez proizvoda životinjskog porekla, ali se tada pripremaju brojne posne salate, supe, riblja jela i posni kolači. Ipak, pravila posta mogu varirati u zavisnosti od dana u nedelji, pa se preporučuje proveriti kalendar.

Oktobarske slave nisu samo gozba, već i porodični praznik

Zapravo, suština slave nije u količini hrane, već u duhovnosti i zajedništvu. Slavski običaji, molitva i okupljanje porodice su važniji od samog menija. Na kraju, bilo da slavite mrsnu ili posnu slavu, poštovanje tradicije i vrednosti ostaje u centru pažnje.

Oni koji slave u oktobru već sada razmišljaju o pripremi slavske trpeze, rasporedu gostiju i obavezama oko kolača, žita i sveće. Oktobarske slave u Srbiji povezuju generacije i čuvaju bogatu pravoslavnu tradiciju.