Prema podacima granične policije, zadržavanja za kamione prisutna na više prelaza, dok je saobraćaj za ostala vozila nesmetan

Na graničnim prelazima Batrovci, Šid i Kelebija teretna vozila jutros čekaju i do tri sata na izlaz iz zemlje, saopštila je granična policija na osnovu izveštaja dobijenih u 5.15 časova. Prelazi Bezdan i Horgoš beleže zadržavanja za kamione u trajanju od oko dva sata.

Za ostale kategorije vozila, saobraćaj na svim graničnim prelazima odvija se bez zastoja, kako je potvrđeno iz Auto-moto saveza Srbije. U saopštenju se navodi da su navedena zadržavanja aktuelna za teretna vozila, dok putnička vozila prolaze bez većih čekanja na svim graničnim punktovima.

“Na graničnim prelazima Batrovci, Šid i Kelebija teretna vozila trenutno čekaju do tri sata na izlaz, dok se na Bezdan i Horgoš beleže zadržavanja do dva sata”, navodi se u zvaničnoj informaciji granične policije.

Saobraćajne službe apeluju na vozače kamiona da prate najnovije informacije o stanju na prelazima i planiraju putovanje u skladu sa aktuelnim zadržavanjima. Prema poslednjim podacima, na ostalim prelazima nema značajnijih zastoja za bilo koju kategoriju vozila.

Nadležne službe naglašavaju da se redovno ažuriraju podaci o stanju na graničnim prelazima i preporučuju vozačima da koriste alternativne prelaze kad god je to moguće kako bi izbegli duža čekanja.

Stručnjaci upozoravaju na povećanu aktivnost stršljenova, preporučuju izbegavanje uklanjanja gnezda bez stručne pomoći

Sa dolaskom prvih prolećnih vrućina širom Srbije, građani su počeli da primećuju prisustvo stršljenova oko prozora, terasa i krovova svojih domova. Stručnjaci upozoravaju da toplije vreme podstiče buđenje ovih insekata, koji trenutno traže pogodna mesta za izgradnju svojih gnezda. Prema navodima Vladice Stankovića iz Udruženja ‘Poskok’, stršljenovi biraju tople, mračne i zaštićene prostore kao što su tavani, krovne konstrukcije, cevi i prorezi na fasadama, posebno na sunčanim i teško pristupačnim delovima objekata.

Građanima se savetuje oprez ukoliko primete stršljenove u blizini kuće. Preporuka je da ne pokušavaju sami da uklone ili prskaju gnezda, jer insekti mogu postati agresivni i napasti u slučaju opasnosti. Njihov ubod može izazvati ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaktički šok, upozoravaju stručnjaci. Ukoliko primetite povećano prisustvo stršljenova ili njihovo vraćanje na isto mesto, preporučuje se da odmah kontaktirate stručne službe za dezinsekciju ili udruženja koja se bave bezbednim uklanjanjem ovih insekata.

“Stršljenovi su trenutno u fazi potrage za mestom gde će formirati nova gnezda. Građani treba da budu posebno pažljivi i da ne preduzimaju samostalne akcije uklanjanja”, izjavio je stručnjak Vladica Stanković. Dodaje se da će aktivnost stršljenova biti najizraženija tokom leta, a u avgustu brojnost kolonija može doseći i do 1.000 jedinki.

Nadležne službe apeluju na građane da se pridržavaju preporuka i u slučaju potrebe za uklanjanjem gnezda angažuju isključivo stručnjake.

Pravoslavni vernici 26. maja poštuju tradiciju i izbegavaju pripremu mesa i paljenje vatre posle podneva

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije obeležavaju 26. maja praznik posvećen svetoj mučenici Glikeriji, ranohrišćanskoj svetiteljki poznatoj po svojoj nepokolebljivoj veri i čudesnim događajima iz života. Praznik je, prema crkvenom predanju, posvećen sećanju na žrtvu i istrajnost svetiteljke u vreme rimskog cara Antonina, kada je odbila da prinese žrtvu paganskim idolima, pokazavši time privrženost hrišćanstvu.

Prema predanju, nakon što je nacrtala krst na čelu i odbila naredbu tadašnjih vlasti, u njenoj blizini se dogodilo čudo – grom je udario u idol i razbio ga. Zbog svoje vere, Glikerija je bila zatvorena i prepuštena gladi, ali se veruje da joj je anđeo donosio snagu i hranu. Kasnije je, prema priči, bila bačena u oganj, ali joj vatra nije naudila, a svoj život završila je mirno među lavovima, što ju je učinilo simbolom nepokolebljive vere među hrišćanima.

Običaji vezani za ovaj praznik i dalje se poštuju u mnogim domaćinstvima. Vernici sa pažnjom pristupaju danu svete Glikerije, a posebno se pridržavaju zabrane pripreme i konzumacije mesa. Ovaj običaj ima simbolično značenje poštovanja prema svetiteljki i njenom stradanju. Takođe, u više krajeva Srbije postoji verovanje da nakon podneva ne treba paliti vatru, niti ložiti peći i sveće, kako bi se sačuvao mir u domu i zaštitilo zdravlje ukućana.

“Vernici na praznik svete Glikerije tradicionalno poste i izbegavaju sve radnje vezane za vatru posle podneva, što je deo narodnog poštovanja ovog dana”, navodi se u izjavama verskih zajednica.

Brojni običaji i predanja vezani za praznik svete Glikerije i danas imaju posebno mesto u životima pravoslavnih vernika u Srbiji, a pažljivo poštovanje ovih pravila smatra se načinom očuvanja zdravlja i mira u domaćinstvu.