Prema navodima nadležnih službi, vozači teretnih vozila čekaju i do 300 minuta, dok za putnička vozila nema dužih zastoja

Vozači teretnih vozila jutros su se suočili sa višesatnim zadržavanjima na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj i Mađarskoj, saopštili su nadležni organi. Najduže čekanje zabeleženo je na graničnom prelazu Šid, gde je vreme čekanja za kamione dostiglo 300 minuta prema poslednjim informacijama u 7.15 časova.

Na graničnim prelazima Batrovci i Kelebija registrovana su zadržavanja za teretna vozila u trajanju od 180, odnosno 120 minuta. Za putnička vozila na ostalim prelazima nema dužih čekanja, ali se vozačima preporučuje dodatni oprez i planiranje putovanja zbog mogućih promena tokom dana.

“Situacija na graničnim prelazima se redovno prati i vozači se upozoravaju na moguća duža zadržavanja, posebno za teretna vozila”, navodi se u saopštenju nadležnih službi.

Na naplatnim stanicama na auto-putevima trenutno nema zadržavanja za vozila. Međutim, saobraćaj u zemlji može biti usporen zbog radova na više deonica auto-puteva, uključujući E-75 između petlji Tranšped i Vrčin, Lapovo i Batočina, kao i između Jagodine i Ćuprije. Radovi se izvode i na deonici Subotica Jug – Subotica Sever.

Nadležne službe apeluju na vozače da prate zvanične informacije i prilagode svoje planove puta novonastalim okolnostima.

Sveštenik istakao da cigareta predstavlja ozbiljan greh i da ne prisustvuje slavama na kojima se puši

Iguman Georgije Stanković, namesnik manastira Presvete Trojice u Ozerkovićima kod Sokoca, javno je ukazao na problem pušenja tokom krsnih slava, ističući da ovu naviku smatra ozbiljnim grehom. U video-snimku koji je postao izuzetno popularan na društvenim mrežama, iguman je izjavio da ne prisustvuje slavama na kojima se puši i naglasio da dim cigarete narušava duhovni karakter okupljanja.

“Cigareta nije samo loša navika. To je ozbiljan greh. Ne mogu da prisustvujem slavama gde se puši, jer to više nije prava slava. Ne možeš, čoveče, gori kandilo i tamjan, a ti pališ cigaretu”, rekao je iguman Georgije. Dodao je da ga ne brine ukoliko se neko naljuti zbog njegovog stava, navodeći da ima pravo da se naljuti i on kada ga drugi izlažu duvanskom dimu.

Prema njegovim rečima, suština slave je pre svega duhovna, a ne društvena, i zato u prostoru gde se slavi ne bi trebalo paliti cigarete. “Jedini dim treba da bude tamjan”, istakao je iguman, podsećajući na značaj tamjana u pravoslavnoj tradiciji kao simbola molitve i svetinje.

Iguman Georgije je napomenuo i da mnogi vernici tokom posta pokušavaju da se odreknu loših navika, ali često ne uspevaju kada je reč o cigaretama. Posebno je naglasio da pušenje neposredno pre pričešća nije dozvoljeno, jer je to vreme kada se telo i duh pripremaju za susret sa svetim i svaka navika koja to narušava treba da bude ostavljena po strani.

Klub koji je otvorio Marko Milošević postao je simbol luksuza i društvenih promena tog perioda

Diskoteka Madona, koja se nalazila na ulazu u Požarevac, bila je jedan od najpoznatijih noćnih klubova u Srbiji tokom devedesetih godina. Klub je otvorio Marko Milošević, sin tadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, sredinom te decenije, a ubrzo je stekao status kultnog mesta noćnog života.

Madona je bila poznata po glamuroznoj atmosferi, velikim žurkama i luksuznim automobilima, privlačeći goste iz raznih krajeva Srbije i regiona. Klub je važio za ekskluzivno mesto gde su se okupljale brojne javne ličnosti, biznismeni i ljudi iz različitih društvenih slojeva. U tom periodu, Madona je često pominjana u javnosti kao simbol moći i uticaja porodice Milošević u Požarevcu.

Prema dostupnim informacijama, diskoteka je bila među najposećenijima u zemlji i imala je značajan uticaj na noćni život i kulturu u regionu. O luksuzu i popularnosti kluba svedoče i brojni posetioci, koji su dolazili iz različitih gradova kako bi prisustvovali žurkama koje su obeležile jednu eru.

“Madona je zaista bila simbol jednog vremena i mesto koje su posećivali ljudi iz celog regiona”, navode izvori iz lokalne zajednice.

Klub je tokom devedesetih godina postao prepoznatljiv ne samo po provodu, već i po društvenom i političkom kontekstu u kojem je nastao, ostavivši snažan trag u sećanju generacija koje su tada odrastale.