Klub koji je otvorio Marko Milošević postao je simbol luksuza i društvenih promena tog perioda

Diskoteka Madona, koja se nalazila na ulazu u Požarevac, bila je jedan od najpoznatijih noćnih klubova u Srbiji tokom devedesetih godina. Klub je otvorio Marko Milošević, sin tadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, sredinom te decenije, a ubrzo je stekao status kultnog mesta noćnog života.

Madona je bila poznata po glamuroznoj atmosferi, velikim žurkama i luksuznim automobilima, privlačeći goste iz raznih krajeva Srbije i regiona. Klub je važio za ekskluzivno mesto gde su se okupljale brojne javne ličnosti, biznismeni i ljudi iz različitih društvenih slojeva. U tom periodu, Madona je često pominjana u javnosti kao simbol moći i uticaja porodice Milošević u Požarevcu.

Prema dostupnim informacijama, diskoteka je bila među najposećenijima u zemlji i imala je značajan uticaj na noćni život i kulturu u regionu. O luksuzu i popularnosti kluba svedoče i brojni posetioci, koji su dolazili iz različitih gradova kako bi prisustvovali žurkama koje su obeležile jednu eru.

“Madona je zaista bila simbol jednog vremena i mesto koje su posećivali ljudi iz celog regiona”, navode izvori iz lokalne zajednice.

Klub je tokom devedesetih godina postao prepoznatljiv ne samo po provodu, već i po društvenom i političkom kontekstu u kojem je nastao, ostavivši snažan trag u sećanju generacija koje su tada odrastale.

Prema istraživanju Ekonomskog fakulteta iz Niša, sever zemlje najpoželjniji, dok su Zaječar, Novi Pazar i Vranje na dnu liste

Preliminarni rezultati istraživanja Ekonomskog fakulteta iz Niša pokazuju da su Sombor, Šabac i Pirot ocenjeni kao najbolji gradovi za život u Srbiji, prema mišljenju građana. Severni deo zemlje i dalje se smatra najpoželjnijim, dok su na začelju liste ostali Zaječar, Novi Pazar i Vranje.

Sombor je zauzeo prvo mesto zahvaljujući mirnoj atmosferi, multikulturalnosti i očuvanom kulturnom nasleđu. Građani su istakli da je grad poznat po zelenilu i sporijem životnom tempu, što ga čini privlačnim za porodice i starije stanovništvo. Pirot se izdvojio kao najbolji u kategorijama kulture i razonode, sa visokim ocenama i u oblasti obrazovanja, ljudskog kapitala i zaštite životne sredine.

“Očigledno je Narodna biblioteka prepoznata kao jedan od stožera kulture u našem gradu, što je činjenica koja raduje i obavezuje u isto vreme. Biblioteka jeste prostor gde se čuvaju znanja, ali i mesto slobodne cirkulacije ljudi, misli, ideja. To je naš neki cilj”, izjavio je Milorad Kostić iz Narodne biblioteke Pirot. Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić dodao je da Pirot pravi prekretnicu za jug Srbije i da je potrebno dodatno ulaganje kako bi ovaj region postao još poželjniji za život.

Na dnu liste nalaze se Zaječar, Novi Pazar i Vranje. Građani Vranja istakli su probleme u zdravstvu, sa nedostatkom medicinskog osoblja i dugim čekanjem na usluge, kao i niže plate u poređenju sa većim gradovima. “Zdravstvo je katastrofa. Dođeš i čekaj, čekaj, čekaj… Onda, kola su parkirana na trotoaru, ti ne možeš da prođeš, nego moraš da zalićeš na kolovoz, da bi mogao da prođeš”, navodi jedan od anketiranih.

Gradovi su ocenjivani u deset kategorija, a bezbednost i zdravlje stanovnika izdvojeni su kao najvažniji faktori. “Po nekom opštem shvatanju svih ispitanika, dimenzija koja je njima najbitnija jeste bezbednost i zdravlje u gradu, a nakon toga stanovanje i druge dimenzije, kao što su ekonomija, obrazovanje, digitalna pismenost”, navela je prof. dr Vesna Janković Milić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Istraživanje pokazuje da veliki gradovi nisu visoko rangirani, a razlozi za to su, između ostalog, veća konkurencija manjih sredina u oblastima poput kulture, obrazovanja i investicija. “U prvom trenutku i za nas su ti rezultati bili iznenađenje, da ni jedan od četiri velika grada u Srbiji nije zapravo visoko rangiran. Ali, ako analizirate Pirot, kao grad videćete da postoji logika. Pirot kao grad ima Slobodnu zonu koja je jako uspešna, transportni centar, industrijsku zonu koja radi i pored svega direktne strane investicije koje su realizovane na pravi način”, istakla je prof. dr Jelena Stanković sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Delegacija Srbije izložila konkretne mere na 70. zasedanju Komisije UN za status žena, uključujući finansijske olakšice i zakonske reforme

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević predstavila je u Njujorku, na 70. zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za status žena, rezultate i mere koje Srbija sprovodi u cilju podrške porodicama i unapređenja porodično-pravne zaštite. Kako je saopšteno, među ključnim merama su subvencije za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta, najviši roditeljski dodatak u regionu i uspostavljanje Alimentacionog fonda za zaštitu dece.

Ministarka je istakla da je u okviru programa ‘Srbija 2030’ predviđeno 230 miliona evra za mere populacione politike i unapređenje demografske slike do 2035. godine. Na panel diskusiji posvećenoj međugeneracijskoj solidarnosti, Žarić Kovačević je naglasila važnost ovog koncepta za osnaživanje žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, kao i za kreiranje politika koje prepoznaju izazove žena u različitim fazama života.

Takođe, ministarka je učestvovala na okruglom stolu o unapređenju učešća žena u sistemima donošenja odluka, gde se razgovaralo o sprovođenju Opšte preporuke br. 40, koja se odnosi na ravnopravnu i inkluzivnu zastupljenost žena. Prema njenim rečima, Srbija je ostvarila napredak u povećanju zastupljenosti žena u političkom i javnom životu kroz zakonodavne reforme, strategije za rodnu ravnopravnost i izborne mehanizme.

Na marginama zasedanja, Žarić Kovačević održala je sastanke sa zvaničnicima Severne Makedonije, Gane, Azerbejdžana, Kine i Singapura, posvećene pitanjima rodne ravnopravnosti i porodične politike. Ministarka je naglasila da Srbija ostaje posvećena primeni međunarodnih standarda u ovoj oblasti i doprinosu globalnim naporima za unapređenje rodne ravnopravnosti.

‘Srbija želi da ponovo potvrdi svoju spremnost da konstruktivno doprinese globalnom unapređenju rodne ravnopravnosti i da nastavi da uči iz iskustava drugih zemalja i institucija’, poručila je ministarka Žarić Kovačević.