Srbija je druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika. Iza svakog svetlećeg natpisa „Slot“ kriju se hiljade uništenih života.
Ovo je priča o Marku (38), čoveku koji je imao sve, a onda je dozvolio da mu „kuglica“ odredi sudbinu. Njegova borba nije samo njegova – to je ogledalo društva koje je kocku normalizovalo.
„Sećam se tog prvog tiketa. Bio je maj, finale Lige šampiona, ja sam imao 17 godina. Uložio sam 50 dinara, čisto da mi utakmica bude zanimljivija. Dobio sam 1.200. Taj osećaj moći, taj ‘lak novac’, bio je udica na koju sam se zakačio, a da nisam ni primetio“, započinje svoju ispovest za Press.rs Marko, koji je danas na rehabilitaciji.
Ono što je počelo kao tinejdžerska zabava, u Markovim dvadesetim pretvorilo se u opsesiju. Sportsko klađenje više nije bilo dovoljno brzo. Prešao je na rulet i aparate.
„Rulet ne jede novac, on jede razum“
„Kockar ne ide u kockarnicu da bi dobio. On ide da bi bio u igri. Onaj adrenalin dok se kuglica vrti… u tom trenutku ne misliš na glad, na dugove, na roditelje. Misliš samo da je sledeći krug ‘taj’“, objašnjava Marko.
Njegov sunovrat počeo je kada je podigao prvi kredit da bi pokrio „minus“ na kocki. Zatim drugi, pa treći. Kada su banke zatvorile vrata, prešao je na „brze keš kredite“, a potom i na pozajmice od sumnjivih ljudi – zelenaša.
„Kada duguješ banci, stižu opomene. Kada duguješ ljudima sa ulice, stiže strah. Više nisam kockao da bih uživao, nego da bih preživeo sutrašnji dan. Laž je postala moj maternji jezik. Lagao sam suprugu da sam izgubio novčanik, lagao sam šefa da mi treba avans za lečenje majke… Svaki dinar koji bih dobio, vratio bih nazad u aparat za pola sata.“
Gubitak krova nad glavom i tišina praznog stana
Prekretnica, koja je Marka umalo koštala života, dogodila se pre dve godine. Stan koji je nasledio od roditelja, u kojem je živeo sa ženom i ćerkom, završio je pod hipotekom. Novac je „progutao“ rulet u jednoj beogradskoj noći.
„Došao sam kući u pet ujutru. Supruga je sedela u kuhinji, nije palila svetlo. Samo mi je pokazala kovertu sa rešenjem o izvršenju. Nije plakala, to me je najviše bolelo. Ta tišina. Rekla je: ‘Marko, ja više nemam muža, a naše dete nema oca. Pakuj se.’ Te noći sam spavao u kolima, sa petsto dinara u džepu i planom da se nikada ne probudim.“
Kocka na svakom ćošku
Markova priča nije usamljena. Prema podacima relevantnih udruženja za borbu protiv patološkog kockanja, u Srbiji postoji preko 300.000 ljudi koji imaju problem sa kockom. Posebno zabrinjava činjenica da su granice sve niže – srednjoškolci masovno provode velike odmore u kladionicama.
Psiholozi upozoravaju da je kocka „tiha bolest“. Za razliku od narkomanije ili alkoholizma, fizički simptomi se ne vide odmah, ali su psihičke posledice i stopa samoubistava među kockarima zastrašujuće visoki.
„Ljudi ne shvataju da je to najteži oblik zavisnosti za lečenje, jer je ‘droga’ u vašoj glavi, a dostupna je na svakom ćošku“, kažu stručnjaci iz jedne klinike za odvikavanje.
Put ka svetlu: Rehabilitacija i kajanje
Marko je danas „čist“ već 18 meseci. Prošao je kroz pakao apstinencijalne krize, psihoterapije i grupne sastanke. Radi dva posla kako bi vratio dugove koji će ga pratiti još godinama. Porodicu nije vratio, ali je dobio priliku da viđa ćerku vikendom.
„Najteže je oprostiti sebi. Svaki put kad prođem pored kladionice i čujem onaj zvuk aparata, prođe me jeza. Moja poruka svima koji misle da imaju kontrolu je: Nemate je. Rulet je dizajniran da dobije, a vi ste dizajnirani da izgubite sve. Počinje sa 50 dinara, a završava se u potpunom mraku.“
