Stručnjaci upozoravaju na povećanu aktivnost virusa u kolektivima, najviše među najmlađima

Institut za javno zdravlje Srbije u najnovijem izveštaju navodi da je tokom 11. izveštajne nedelje zabeležen blagi porast obolelih od bolesti sličnih gripu na teritoriji Srbije, a posebno među decom predškolskog i školskog uzrasta. Izveštaj obuhvata period od 9. do 15. marta 2026. godine.

Prema podacima Instituta, u ovom periodu registrovano je ukupno 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Najviše stope incidencije zabeležene su među decom do četiri godine, gde je stopa 385,77 na 100.000 stanovnika, a slede deca uzrasta od 5 do 14 godina sa stopom od 225,51. Epidemiolozi navode da se virus najbrže širi u kolektivima, što doprinosi ovakvom trendu među najmlađima.

Uprkos niskom nivou kliničke aktivnosti gripa, primećen je porast opštih akutnih respiratornih infekcija za 5,2% u odnosu na prethodnu nedelju, sa ukupno 11.755 prijavljenih slučajeva. Laboratorijski potvrđeni slučajevi gripa u protekloj nedelji registrovani su na teritoriji Beograda, Borskog i Sremskog okruga. Najzastupljeniji je virus gripa tipa A, prvenstveno podtip A(H1)pdm09, kao i netipizirani virusi iste grupe.

Epidemiološka situacija u Srbiji prati evropske trendove, pri čemu podtip A(H3) čini 60% slučajeva u Evropi, dok A(H1)pdm09 učestvuje sa 40%. Od 34 zemlje koje su dostavile podatke, sedam je prijavilo srednji ili viši intenzitet aktivnosti virusa.

Zdravstveni radnici savetuju pojačanu higijenu ruku, redovno provetravanje prostorija i izbegavanje bliskih kontakata sa osobama koje pokazuju simptome prehlade, zbog rasta broja infekcija u populaciji.

Bivši ministar ističe važnost integriteta u savremenom društvu i upozorava na posledice širenja lažnih dokaza

Zoran Đorđević, bivši ministar, u autorskom tekstu analizira kako je savremeno društvo izgubilo poverenje zbog tehnološkog napretka i sveprisutnih lažnih informacija. On ukazuje na to da, iako je današnji svet hiper-dokumentovan, raste osećaj nepouzdanosti, jer se svedočanstva mogu falsifikovati naprednim tehnologijama. Đorđević navodi da poverenje nije samo osećanje, već osnovna infrastruktura društva, koja, kada je narušena, poskupljuje sve aspekte života, od svakodnevnih odnosa do poslovnih dogovora.

U svom tekstu, Đorđević daje osvrt na situaciju u Srbiji, gde, prema njegovom mišljenju, nepovjerenje postaje uobičajeno u svim sferama – od poslovnog okruženja, preko porodičnih odnosa, do prijateljstava i javnog govora. On tvrdi da u doba veštačke inteligencije integritet postaje najvažniji ljudski resurs, jer, za razliku od kreativnosti, ne može biti simuliran ili zamenjen tehnološkim rešenjima.

Đorđević predlaže praktičan eksperiment, pozivajući građane da sedam dana zaredom svako jutro zapišu po jednu malu, proverljivu obavezu i da uveče provere da li su je ispunili. Ovaj pristup, navodi on, pomaže u vraćanju samopoštovanja i jačanju lične reči kao temelja slobode i poverenja.

Na kraju, Đorđević zaključuje da današnje društvo, suočeno sa stalnim pretnjama i krizama, mora pronaći meru i vratiti vrednost svakodnevnim sitnim odlukama i poštovanju sopstvene reči. On ističe da je integritet, odnosno doslednost između reči i dela, ključan za očuvanje dostojanstva i stabilnosti društva.

Institut proizvodi individualne doze, terapija se primenjuje u bolničkim i kućnim uslovima, cena zavisi od vrste alergena

Personalizovane vakcine protiv alergije proizvode se u Institutu ‘Torlak’ u Beogradu i namenjene su osobama koje pate od alergijskih reakcija na različite alergene, kao što su polen trave ili pčele. Pacijenti ovu terapiju preuzimaju u laboratorijama instituta, a zatim je primaju kod svog izabranog lekara.

Prema rečima stručnjaka iz instituta, vakcine se izrađuju pojedinačno za svakog pacijenta, u zavisnosti od alergena na koji je osoba osetljiva. Terapija alergenskom imunoterapijom se najčešće započinje nekoliko meseci pre početka sezone alergena, kako bi se imuni sistem pripremio, dok se za grinje može sprovoditi tokom cele godine. Godišnje se u institutu proizvede oko 20.000 doza personalizovanih vakcina, a količine i vrste alergena zavise od aktuelnih potreba pacijenata.

Imunolog iz instituta navodi da su doze nekih pojedinačnih alergena i uobičajene mešavine stalno spremne, ali ukoliko se zahteva specifična kombinacija, ona se može izraditi za jedan dan, dok je za izdavanje terapije potrebno nešto više vremena. Vakcine nisu besplatne, a cena jedne bočice zavisi od koncentracije i vrste alergena, krećući se od hiljadu do nekoliko hiljada dinara. Za pacijente koji ne žele injekcije, dostupne su i kapi koje se koriste kod kuće, sa sličnom efikasnošću.

Početna doza imunoterapije primenjuje se kod lekara koji vodi terapiju, dok se nastavak može sprovoditi kod kuće. Kod terapije u formi injekcija, primena se vrši isključivo u bolničkim uslovima zbog viših doza alergena i radi bezbednosti pacijenata. Prema iskustvima osoba koje su prošle ovu terapiju, alergijski simptomi su se povukli ili su se javili u blažoj formi.